Rast broja zaraženih od majmunskih boginja na svetskom nivou okrenula je investitore, naviknute na epidemiološke protokole zbog kovida 19, ka mogućim rešenjima, što je dovelo do rasta akcija proizvođača vakcine protiv majmunskih boginja Bavarian Nordic od više od 36 odsto u proteklih nedelju dana.
Do rasta akcija Bavarian Nordica došlo je pošto je 12 zemalja u kojima se virus ne nalazi endemski obavestilo Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da su zabeležile slučajeve majmunskih boginja. Virus se uobičajeno javlja u tropima, posebno u centralnoj i zapadnoj Africi.
Prema podacima od 21. maja, broj zaraženih majmunskim boginjama na svetu bio je 92, dok se sumnja na još 29 slučajeva. SZO je upozorila da očekuje dalje širenje ove bolesti, a slučajevi su, između ostalog, zabeleženi u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Španiji i Portugalu, i to među mladim muškarcima koji nisu putovali u Afriku.
Posle toga, ova danska biotehnološka kompanija objavila je da zbog širenja virusa pojačava proizvodnju svoje vakcine protiv majmunskih boginja.
Akcije Bavarian Nordica i dalje reaguju na ovu vest. U toku jutarnjeg trgovanja u Danskoj, akcije su rasle preko 16 odsto, a od početka maja skočile su 48 odsto, te trenutno trguju za oko 200 danskih kruna po akciji. Međutim, akcije su reagovale i na komentare stručne javnosti koja, uprkos pozivanju na oprez, kaže da je virus poznat.
Iako su se investitori odmah okrenuli da razmišljaju o vakcinama, situacija je ovog puta znatno drugačija od one koju smo imali na početku 2020. godine. Naime, virus kovid 19 je bio nov. Nije postojala vakcina za njega, nije se znalo kada će biti napravljena i koliko će biti uspešna.
U martu 2020. su zbog toga prvo pale akcije najvećih farmaceutskih kompanija, da bi zabeležile veliki rast posle objava o radu na vakcinama i njihovim odobrenjima od strane regulatora. Od tada do danas, akcije Moderne skočile su 342 odsto, Pfizera 65 odsto, Astrazeence 50 odsto a Johnson&Johnsona malo više od 30 odsto.
Za razliku od kovida 19, virus majmunskih boginja je stari virus, poznat još od 1958. godine i postoje vakcine koje su efikasne protiv njega. Naime, Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut potvrdio je da su vakcine protiv velikih boginja efikasne i protiv majmunskih boginja – jedini problem je to što su velike boginje iskorenjene 1980. godine te je obustavljena masovna vakcinacija protiv ove bolesti.
Virus majmunskih boginja pripаdа rоdu Ortopoxvirusa iz pоrоdicе Poxviridae i najčešće se prenosi na ljude sa životinja. Simptomi su slični virusu velikih boginja, a najčešće uključuju osip i groznicu. Međutim, za razliku od velikih boginja, kod majmunskih boginja javljaju se i otečene limfne žlezde.