Sve što treba da znate o IPO-u OpenAI-ja

Ne samo jedna, već čak dve. Ove godine bi na tržištu mogle da se dogode dve najveće inicijalne javne ponude akcija (IPO) u istoriji, pošto bi OpenAI, koji stoji iza ChatGPT-ja, trebalo da se pridruži kompaniji SpaceX na berzi.

OpenAI se, naime, priprema za predaju dokumentacije za inicijalnu javnu ponudu akcija u narednim danima, odnosno nedeljama, izvestio je u sredu Wall Street Journal. U tome bi trebalo da im pomognu najveća imena sa Wall Streeta, poput Goldman Sachsa i Morgan Stanleyja.

Firma koju vodi Sam Altman mogla bi tako da izađe na berzu još ove godine i prikupi prekopotreban kapital za finansiranje ulaganja u čipove, data centre i kadrove. Ako u tome požuri, može prestići svog konkurenta Anthropic, koji takođe razmatra IPO i bori se za investitore.

S druge strane, OpenAI se suočava sa nekoliko problema koji bi mogli da otežaju uspešan IPO. Pre nekoliko dana, kompanija je okončala sudski spor sa Elonom Muskom, koji je ugrožavao njenu transformaciju iz neprofitne u profitnu organizaciju. Iako se pravno okruženje poboljšalo, konkurencija u oblasti veštačke inteligencije (AI) značajno se zaoštrila iz perspektive OpenAI-ja.

Anthropic, tvorac Claudea, brzo povećava prihode pomoću alata za AI agente i preuzima deo poslovnih korisnika, dok je Google ponovo dobio zamah. OpenAI ipak ostaje snažan zahvaljujući Codexu, koji ima više od četiri miliona nedeljnih korisnika, dobro prihvaćenom modelu GPT-5.5, kao i prednosti u obezbeđivanju računarskih kapaciteta, navodi Bloomberg.

"Vest da se OpenAI priprema za skoriju predaju dokumentacije za inicijalnu javnu ponudu akcija ukazuje na to da tvorac ChatGPT-ja želi da iskoristi povoljne uslove", naveo je u belešci analitičar Deutsche Banka Adrian Cox. "S obzirom na očekivani rast broja IPO-a ove godine, kompanije će nastojati da što bolje iskoriste apetit investitora za direktnom izloženošću čistim AI kompanijama na javnim tržištima."

Kolika je vrednost firme

OpenAI je nakon poslednje runde finansiranja krajem marta procenjen na 852 milijarde dolara. Izveštaji sugerišu da bi u inicijalnoj javnoj ponudi mogao da planira prikupljanje 60 milijardi dolara, što bi kompaniju vrednovalo na više od bilion dolara. Bio bi to najveći IPO u istoriji i približno dvostruko veći od trenutnog rekordera.

Najveću inicijalnu javnu ponudu akcija u istoriji sprovela je kompanija Saudi Aramco - najveća naftna kompanija na svetu - koja je prodajom udela od 1,5 odsto svojih akcija na Saudijskoj berzi 2019. prikupila rekordnih 25,6 milijardi dolara.

"Uprkos tome, ostaje otvoreno pitanje kako će javna tržišta vrednovati OpenAI i njegove konkurente kada budu morali da objave finansijske izveštaje i dodatno pojasne još uvek nedovoljno razumljivu ekonomiju svojih poslovnih modela", objašnjava analitičar Cox.

Ističe da, iako bi mogle da postoje sumnje u sposobnost tržišta da ove godine apsorbuje više IPO-a kompanija vrednih nekoliko stotina milijardi dolara, one bi izašle na američko tržište akcija koje ukupno vredi oko 70 biliona dolara.

"To je nominalno pet puta više nego na vrhuncu dot-com ere krajem devedesetih. Tada je u proseku bilo gotovo 500 IPO-a godišnje, u poređenju sa oko 120 u ovoj deceniji, a kompanije danas na tržište uglavnom izlaze u zrelijoj fazi", dodaje on.

Sam Altman | Daniel Heuer/Bloomberg

Kompanija u narednim godinama planira da izdvoji više od 1,4 biliona dolara za prateću fizičku infrastrukturu. OpenAI i njegov konkurent Anthropic te investicije finansiraju pomoću fondova rizičnog kapitala i tehnoloških kompanija, među kojima su i pružaoci klaud usluga i proizvođači čipova, poput Amazona i Nvidije.

Samo u 2026. godini, OpenAI bi trebalo da zabeleži gubitak od 14 milijardi dolara, dok bi profitabilnost mogao da dostigne tek 2030. godine. Prema proceni banke HSBC, kompaniji bi do tada moglo da nedostaje 207 milijardi dolara finansiranja, što znači da bi i nakon eventualnog IPO-a morala da prikupi dodatni kapital.

Pritisak konkurencije

Ove godine IPO će sprovesti i SpaceX, koji je preko podružnice xAI već aktivan na tržištu veštačke inteligencije. Očekuje se da će ponuda kompanije doneti rekordan iznos, pošto je u februaru procenjena na 1,25 biliona dolara. Kompanija je prošlog meseca već podnela zahtev Komisiji za hartije od vrednosti i berzu (SEC).

OpenAI je od investitora prikupio više od 180 milijardi dolara, a novac i dalje troši rekordnim tempom. Dok Altman ubrzano priprema IPO, pod pritiskom je investitora da dokaže kako su te brojke realne, izveštava CNBC.

Najbliži konkurent OpenAI-ja, Anthropic, u međuvremenu pregovara sa investitorima o prikupljanju sredstava uz vrednovanje od 900 milijardi dolara, što bi ga stavilo ispred OpenAI-ja. Kompanija je u aprilu objavila da je premašila 30 milijardi dolara godišnjih prihoda.

"OpenAI se takmiči s Anthropicom, koji ga je prošlog meseca prestigao po prodaji i, prema podacima portala The Information, na putu je da ovog meseca dostigne 40 milijardi dolara godišnjih ponavljajućih prihoda. Tvorac Claudea navodno bi u svom IPO-u ove godine mogao da cilja prikupljanje više od 60 milijardi dolara", napisao je Cox.

 

Previsoko vrednovanje

Javlja se i skepticizam oko toga da li OpenAI zaista toliko vredi. Na primer, Meta je prilikom izlaska na berzu 2012. godine bila procenjena na 104 milijarde dolara, a Uber 2019. godine na 82 milijarde dolara. Ako bi OpenAI izašao na berzu sa vrednošću blizu bilion dolara, to bi bila jedna od najvećih inicijalnih javnih ponuda akcija u istoriji.

Skeptici, naime, upozoravaju da bi odnos cene i prihoda (P/S odnos) pri vrednosti od 830 milijardi dolara iznosio oko 65 puta više od prihoda za 2025. godinu, što je znatno više nego kod većine tehnoloških kompanija.

"Vrednovanje od bilion dolara svrstalo bi OpenAI, koji još nije ostvario profit, a prema izveštajima bi ovog meseca trebalo da dostigne 30 milijardi dolara godišnjih prihoda, na 14. mesto među najvećim kompanijama na svetu po tržišnoj kapitalizaciji", objašnjava Cox iz Deutsche Banka.

To bi OpenAI postavilo tik iza Berkshire Hathawaya, koji je prošle godine ostvario više od 370 milijardi dolara prihoda i 67 milijardi dolara neto dobiti, kao i odmah ispred Eli Lillyja, čija je prodaja premašila 65 milijardi dolara, dok je profit iznosio 21 milijardu dolara.

Uz pojačanu konkurenciju i strah od AI balona, istovremeno se zaoštrava i regulatorno okruženje. Evropska uredba o veštačkoj inteligenciji donosi nove obaveze za pružaoce modela, britanski AI Safety Institute jača svoju nadzornu ulogu, dok američke izvršne uredbe i dalje utiču na razvoj čitave industrije.