Pregled berze: Trumpov berzanski rolerkoster smrti

Rat u Iranu možda pokazuje tek malo znakova smirivanja. Padovi na tržištima na Wall Streetu pretvaraju se u potpuni prodajni slom. Napori za posredovanje u okončanju sukoba i ponovno pokretanje toka bliskoistočne nafte doneli su samo dodatno zaoštravanje situacije, što je na tržištima podstaklo još veći osećaj straha.

Indeks S&P 500 je prošle nedelje izgubio 3,13 odsto, tehnološki indeks Nasdaq čak 4,76 odsto, a industrijski Dow Jones 1,39 odsto. Drugačije je bilo u Evropi, gde je nemački DAX porastao za 1,61 odsto, Euro Stoxx 600 za 1,15 odsto, a japanski Nikkei 225 za 1,72 odsto.

 

 

Zabrinutost zbog uticaja rata na potrošnju gurnula je akcije iz sektora diskrecione potrošnje u indeksu S&P 500 naniže za tri odsto, što je najveći pad u poslednjih pet meseci. Finansijske akcije, koje su se održavale veći deo poslednje dve nedelje, niže su za 2,5 odsto, dok je indeks volatilnosti Cboe, poznat kao VIX, premašio 30, što je najviši iznos u gotovo godinu dana.

Fjučersi sirove nafte brent su se u petak popeli iznad 111 dolara po barelu i dostigli najviši nivo od juna 2022, jer su novi poremećaji u Ormuskom moreuzu zasenili diplomatske napore. Iako je predsednik Donald Trump produžio rok za napad na iransku energetsku infrastrukturu, na tržištu i dalje postoji veliki skepticizam nakon izveštaja da Pentagon razmatra slanje dodatnih 10.000 američkih vojnika. Moreuz ostaje zatvoren.

Upravljač imovine Rok Brezigar iz NLB objasnio je da za finansijska tržišta eskalacija rata znači rast cena nafte uz moguće dodatne poremećaje u Ormuskom moreuzu ili napade na naftnu infrastrukturu, pogoršanje raspoloženja na tržištima akcija i potencijalno veću divergenciju između regiona i sektora. "Pri tome je energija relativno otpornija, dok su ciklični sektori pod većim pritiskom", rekao je.

"Investitori moraju očekivati da kratkoročne tržišne dinamike neće biti vođene fundamentalima, već političkim pozicioniranjem i brzo promenljivim porukama, i razumeti da tržišta, posebno ona sa visokom likvidnošću i većom trgovinskom aktivnošću, verovatno neće biti sposobna da efikasno odrede cene budućih rizika", rekao je Francesco Sassi, stručnjak za energetiku na Univerzitetu u Oslu.

Otkako besni rat u Iranu, cena zlata i srebra značajno je opala. Nakon snažnog rasta cene u 2025. godini i dostizanja rekorda krajem januara, cena zlata pala je za skoro 20 odsto. Zlato je uvek reagovalo u krizama, ali danas njegovo kretanje pre svega određuje dinamika rezervi i kamatnih stopa, jer je većina zlata u rukama centralnih banaka.

"Uloga zlata u portfeljima ostaje nepromenjena. Početkom godine svedočili smo izraženom rastu, koji je verovatno delimično bio posledica preusmeravanja kapitala iz rizičnijih regiona, kao što su Iran, širi Bliski istok i delimično Kina", rekao je analitičar Ilirike Lojze Kozole. Kad god se u svetu desi iznenadan događaj, institucije i fondovi prodaju likvidnu imovinu kako bi spasavali druge, manje likvidne delove portfelja, objasnio je Tilen Šarlah iz kompanije Acex. "Reč je o begu u dolare."

Istovremeno, na tržištu zlata nakon najveće rasprodaje u poslednjim godinama počinju da se pojavljuju oportunistički kupci, što pomaže održavanju rekordnog trogodišnjeg bikovskog trenda plemenitog metala. Korekcija je "prilika za kupovinu" kada se tenzije na Bliskom istoku smire, rekao je upravljač imovinom u Fidelity International George Efstathopoulos.

Ako zlato možda gubi status sigurnog utočišta, kako se zaštititi od rizika? Azijske akcije visokotehnoloških kompanija nude najbolje osiguranje od mogućnosti dugotrajnog iranskog rata, zaključuje akcijski fond na tržištima u razvoju koji je u protekloj godini nadmašio 96 odsto svojih konkurenata. "AI neće tek tako nestati zbog globalne recesije", rekao je Jan de Bruijn, portfolio menadžer u fondu Robeco Emerging Stars Equities.

Situacija je za investitore još lošija jer gotovo ništa iz njihovog uobičajenog odbrambenog arsenala nije funkcionisalo tako da zaustavi padove. Najmanje tri od četiri klase imovine, koje čine jezgro diverzifikovanog portfolija, padale su usklađeno četiri nedelje zaredom, što se poklapa sa najdužim takvim periodom od maja 2022. godine. Bol za investitore usmerene na diverzifikaciju nagomilava se već godinama.

Ipak, akcijski stratezi u Barclays, CIBC Capital Markets i Truist Advisory Services savetuju klijentima da gledaju dalje od kratkoročnih rizika, pozivajući se na atraktivne valuacije, snažne procene zarada, optimizam u vezi sa veštačkom inteligencijom i istoriju tržišnih oporavaka nakon geopolitičkih šokova.

Crveno je bilo i na kripto-tržištu, gde je bitcoin pao na najniži nivo u više od tri nedelje, jer su trgovci nakon najvećeg ovogodišnjeg isteka opcija zauzeli defanzivniji stav, dok su investitori i dalje povlačili novac iz kripto ETF-ova. Kriptovaluta je pala za najviše pet odsto, na 65.522 dolara, što je najniži nivo od 2. marta.

 

 

 

 

Šta pratimo ove nedelje?

Ponedeljak, 30. mart

Eurostat će objaviti podatke o poverenju potrošača, ekonomskoj klimi i industrijskom sentimentu. U Nemačkoj će biti objavljeni podaci o inflaciji. 

Utorak, 31. mart

U Japanu će biti objavljeni podaci o inflaciji, industrijskoj proizvodnji i nezaposlenosti. U Kini će biti objavljeni podaci o proizvodnom PMI. U Ujedinjenom Kraljevstvu će biti objavljeni podaci o BDP-u. U Francuskoj će biti objavljeni podaci o inflaciji. U Nemačkoj će biti objavljeni podaci o nezaposlenosti. Eurostat će objaviti podatke o inflaciji. U SAD će biti objavljeni podaci o poverenju potrošača i tržištu rada JOLTS. O poslovanju će izveštavati Nike. 

Sreda, 1. april

U evrozoni, SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu biće objavljeni podaci o proizvodnom PMI. Eurostat će objaviti podatke o nezaposlenosti. U Rusiji će biti objavljeni podaci o nezaposlenosti i BDP-u.

Četvrtak, 2. april

U Švajcarskoj će biti objavljeni podaci o inflaciji. U SAD će biti objavljeni podaci o trgovinskom bilansu. 

Petak, 3. april

U većem delu Evrope i SAD je praznik. U SAD će biti objavljena stopa nezaposlenosti.