SpaceX je početkom februara preuzeo xAI u transakciji koja objedinjenu kompaniju vrednuje na 1,25 biliona dolara. To je najveća korporativna akvizicija u istoriji – i dolazi neposredno pred planirani IPO u junu 2026.
Na prvi pogled, reč je o spajanju raketne kompanije i startapa koji razvija AI model Grok. U suštini, Musk pokušava da uradi nešto daleko ambicioznije: da poveže lansirne kapacitete, satelitsku mrežu i veštačku inteligenciju u jedinstvenu infrastrukturu.
To više nije samo tehnološka priča. To je infrastrukturna strategija.
Energetsko usko grlo AI-ja
Generativna veštačka inteligencija ima problem: energiju. Cene električne energije u zonama oko data centara porasle su za 267 odsto u odnosu na pre pet godina, pokazuju analize Bloomberg Newsa.
Muskova teza je jednostavna - ako je energija na Zemlji skupa i ograničena, računarsku snagu treba pomeriti u orbitu.
Prema prijavama američkoj regulatornoj agenciji, plan je mreža do milion satelita koji bi funkcionisali kao orbitalni data centri, napajani solarnom energijom i povezani sa mrežom Starlink.
Konkurenti eksperimentišu: Google testira projekat Suncatcher, dok Blue Origin razvija sopstvenu mrežu. Razlika je u tome što Musk kontroliše ceo lanac – od rakete do AI modela.
xAI gubi novac, a SpaceX daje kapital
Spajanje dolazi u trenutku kada xAI troši oko milijardu dolara mesečno. U trećem kvartalu 2025. zabeležen je neto gubitak od 1,46 milijardi dolara, uz prihode od 107 miliona.
Za poređenje, OpenAI očekuje 12,7 milijardi dolara prihoda u 2025, i dalje bez profita.
Ulazak u SpaceX daje xAI-ju stabilniji kapitalni okvir. SpaceX je u 2025. ostvario oko osam milijardi dolara profita, pre svega zahvaljujući Starlinku, uz prihode između 15 i 16 milijardi. IPO u junu ima cilj da prikupi do 50 milijardi dolara.
Integracijom AI-ja, SpaceX menja narativ pred investitorima: više nije samo svemirska kompanija, već potencijalna AI infrastruktura.
Bloomberg
Analitičari procenjuju da bi 100 gigavata orbitalne računarske snage zahtevalo ulaganja od četiri do pet biliona dolara samo za opremu kompanije Nvidia. To je višestruko više od godišnjih kapitalnih rashoda tehnoloških giganata. Drugim rečima, ovo je projekat na nivou država, ne startapa.
Tehnički i finansijski rizik je ogroman. Ali vertikalna integracija - lansiranje, sateliti, mreža, AI, daje Musku prednost koju konkurenti teško mogu da kopiraju. Međutim, ta vertikalna integracija je samo pogled na mogućnosti, a u realnosti, Grok, xAI-jev proizvod, pokušava da se takmiči sa vodećim sistemima veštačke inteligencije, ali još uvek nije na njihovom nivou. Iako ima komparativnu prednost na polju emocionalne inteligencije modela i direkten integracija sa platformom X, koja joj daje pristup aktuelnim informacijama, i dalje nema dovoljno investicija u same data centre.
Microsoft je u poslednjem kvartalu 2025. potrošio 37,5 milijardi dolara na data centre, dok je Meta potrošila 22,14 milijardi, uz pomoć SpaceX-a, xAI mora da nadoknadi značajan jaz, a vremenski rok je ograničen. Ukoliko xAI to ne bude uspeo da uradi, potencijalno vuče na dole rast i razvoj SpaceX firme, što je jako rizičan potez Elona Muska.
Dok se AI seli u orbitu, region postaje inženjerska baza
Dok globalni giganti planiraju orbitalne data centre, Adria region već gradi nešto drugo: inženjerski i proizvodni sloj svemirske industrije.
Danijela Jović, CroCube
Šta je zajedničko ovim firmama?
-
Rade za inostrane klijente.
-
Razvijaju visoko specijalizovan hardver i softver za satelitske sisteme.
-
Deo su globalnih svemirskih lanaca snabdevanja.
-
Lansiraju svoje satelite kroz SpaceX infrastrukturu.
Drugim rečima, dok SAD raspravljaju o orbitalnim data centrima vrednim bilione, region se pozicionira kao inženjerski i proizvodni autsorsing centar za projekte kosmičke industrije.
Ako AI infrastruktura zaista krene ka orbiti, zemlje poput Srbije i Slovenije teško da će graditi sopstvene orbitalne data centre. Ali mogu graditi komponente, sisteme i inženjerske timove koji će ih omogućiti. U svetu u kojem se računska snaga seli u svemir, region možda nema kapital od bilion dolara, ali ima inženjere koji već šalju hardver u orbitu.
.webp){kind=icon}
