Da li će svemirska tehnologija obeležiti 2026. godinu?

Proizvodnja u kosmosu više nije naučna fantastika. Tokom 2025. godine nekoliko kompanija uspešno je proizvelo materijale u orbiti i vratilo ih na Zemlju sa osobinama nedostižnim u zemaljskim fabrikama. 

Prema Specter karti svemirskih startapova, preko četiristo devedeset startapova razvija rešenja u proizvodnji, logistici i energetici u orbiti, takozvana SpaceTech industrija (engl. SpaceTech - svemirska tehnologija). 

Zašto kosmos, kada imamo fabrike na Zemlji

U svemiru nema značajne gravitacije kao na Zemlji (vlada mikrogravitacija), a atmosferski pritisak je ekstremno nizak u poređenju sa Zemljom.

Na Zemlji je vazduh svuda oko nas - čak i u najčistijim fabrikama postoje mikroskopske čestice, gasovi i vlaga koje mogu da kontaminiraju materijale tokom proizvodnje (posebno čipove, optiku ili lekove). Zato se koriste skupe "čiste sobe", filteri i vakuum-komore u proizvodnji ovakvih materijala.

Nasuprot tome, u svemiru praktično nema vazduha, vlage ni čestica koje bi mogle da se zalepe za materijale tokom proizvodnje. To znači da se proizvodnja može odvijati u skoro savršeno čistom okruženju, bez dodatnih sistema za filtriranje.

Dakle, ono za šta na Zemlji treba kompleksna i skupa infrastruktura, u svemiru dolazi "besplatno" - čisto okruženje bez zagađenja.

Više od 70 odsto eksperimenata sa materijalima u kosmosu pokazalo je poboljšanja u strukturi i uniformnosti. Prirodni vakuum kosmosa, sa pritiskom deset biliona puta nižim nego na Zemlji, eliminiše kontaminaciju. Sve je to lepo, ali ko se time bavi i šta je sa transportnim troškovima do orbite?
 

Ko se time bavi

Američki startap Varda se fokusira na farmaceutske proizvode visoke vrednosti, poput antitela, tržišta vrednog više od 200 milijardi dolara godišnje. Umesto masovne proizvodnje u orbiti, Varda proizvodi male količine antitela u svemiru, koja se zatim na Zemlji koriste za dalju industrijsku proizvodnju.

Will Bruey, izvršni direktor Varde, naveo je da nedostatak gravitacije omogućava aktivnim farmaceutskim sastojcima da kristalizuju drugačije, stvarajući nove formulacije lekova koje bi inače bile nemoguće. Varda razvija procese za kristalizaciju bioloških lekova u laboratoriji od 10.000 kvadratnih metara u El Segundu, u Kaliforniji.

Britanski startap SpaceForge primenjuje sličan model u poluprovodnicima. Njihova tvrdnja je da u svemiru mogu proizvesti materijale višestruko čistije od onih iz najboljih fabrika na zemlji, što ima direktne implikacije za 5G infrastrukturu, električna vozila i avio-industriju. 

Joshua Western, izvršni direktor SpaceForgea, objasnio je da kompanija može proizvesti poluprovodne materijale do 4.000 puta čistije nego na Zemlji.

Spaceium, podržana od Y Combinatora, gradi depoe za ponovno punjenje goriva u orbiti. Ashi Dissanayake, izvršna direktorka Spaceiuma, objašnjava da kompanija gradi "svemirski autoput" sa stanicama gde svemirski brodovi mogu da se pripoje, ponovo napune i nastave put.
 

 

 

SpaceX - skriveni igrač koji omogućava svemirsku tehnologiju

Glavno pitanje je - kada ovi startapovi nešto hoće da pošalju u svemir od materijala, kako taj proces funkcioniše, kome se obraćaju? Vrlo jednostavno, treba da koriste neku raketu koja može da pošalje taj materijal u orbitu, a najkvalitetniji igrač je SpaceX.

Kako prenosi Bloomberg, SpaceX je u decembru prošle godine objavila da će u 2026. izaći na berzu sa procenjenom vrednosti kompanije od 800 milijardi dolara, što će biti najveći IPO u istoriji (engl. Initial Public Offering - objavljivanje akcije na berzi).

 

Izvor: Industrijski kompleks i baza za lansiranje raketa kompanije SpaceX Starbase u Boka Čiki, Teksasu. Fotograf: Mark Felix/Bloomberg

Za većinu kompanija koje razvijaju svemirsku proizvodnju, SpaceX je trenutno jedina realna i isplativa kapija ka orbiti, držeći faktički monopol nad komercijalnim orbitalnim transportom zahvaljujući učestalosti lansiranja i najnižim troškovima transporta.
 

Adria SpaceTech: fokus gotovo isključivo u Sloveniji

Za razliku od SAD i Zapadne Evrope, SpaceTech ekosistem u Adria regionu je izuzetno ograničen i praktično se svodi na nekoliko kompanija u Sloveniji, koje su integrisane u evropske svemirske lance snabdevanja. 

Glavni razlog što je Slovenija jedina zemlja u Adria regionu koja se bavi svemirskom tehnologijom jeste jaka podrška na fakultetima u Mariboru, i SPACE-SI, centru za promociju svemirskih nauka i tehnologija.

Jedna od njih je SkyLabs, kompanija specijalizovana za minijaturne elektronske sisteme za satelite. SkyLabs razvija hardver i softver za upravljanje podacima na letelicama, komunikaciju između svemirskog i zemaljskog segmenta, kao i komponente otporne na radijaciju, što je ključno za dugotrajan rad u orbiti. Njihov fokus nije masovna proizvodnja, već visoko prilagođena, "tailor-made" rešenja za zahtevne svemirske misije.

Drugi primer je Balmar, kompanija koja dolazi iz industrijskog inženjeringa i proizvodnje, a danas je deo evropskog svemirskog industrijskog lanca. Balmar proizvodi precizne metalne i mehaničke komponente koje se koriste u svemirskim sistemima, oslanjajući se na iskustvo iz automobilske i avio-industrije.

Zajedničko za ove kompanije jeste da ne razvijaju svemirske fabrike ili orbitalnu proizvodnju, već funkcionišu kao dobavljači ključnih komponenti i tehnologija za veće evropske i globalne svemirske projekte. To jasno pokazuje gde se Balkan trenutno nalazi u svemirskoj industriji - kao pouzdan podizvođač, ali još uvek ne i kao inovator na nivou orbitalne proizvodnje.

Geopolitika kao skriveni pokretač

Iza tehnološkog entuzijazma krije se i strateški motiv.

Globalna zavisnost od nekoliko proizvodnih centara, posebno u Aziji, čini lance snabdevanja izuzetno ranjivim. Proizvodnja u orbiti, van nacionalnih jurisdikcija, nudi alternativu koja je imuna na sankcije, trgovinske ratove i političke eskalacije.

 

 

To svemirsku proizvodnju pretvara iz tehnološkog eksperimenta u geopolitičku opciju.
 

Razlika između ovog talasa i prethodnih "svemirskih hajpova" je jednostavna: proizvodi već postoje. Materijali su proizvedeni, vraćeni i testirani. Tehnologija se dokazuje. Ono što još nije dokazano jeste ekonomija u velikim razmerama.

Budućnost ove industrije zavisiće manje od vizije, a više od bilansa stanja. Ali prvi put, svemirske tehnologije i proizvodnja više ne izgledaju kao ideja ispred svog vremena, već kao ozbiljno tržište u nastajanju.