Samo četvrtina AI projekata uspeva - šta sprečava digitalnu transformaciju u regionu

"Samo 25 odsto projekata veštačke inteligencije danas je uspešno", rekao je Robert Božič, generalni direktor IBM-a Slovenija, na ljubljanskoj konferenciji Future Fusion Summit u organizaciji Bloomberg Adrije. IBM je još 2017. počeo sa uvođenjem naprednih tehnologija, ali je ozbiljniji razvoj krenuo tek sa dolaskom generativne veštačke inteligencije, što je dovelo do ušteda od nekoliko milijardi evra i povećane produktivnosti.

"Mislim da je 25 odsto trenutno maksimum koji možemo da dostignemo", prokomentarisao je brojke Jure Remškar, direktor kompanije SmartCom. Dodaje da najveći izazov nisu infrastruktura ni energetika: "Po mom mišljenju, ključno je napraviti zaokret u svesti i kulturi ako želimo da ti projekti postanu uspešniji."

I sam je podelio svoje iskustvo: pre tri godine počeli su u kompaniji sa oko 70 zaposlenih da implementiraju veliki jezički model (LLM) kako bi brže odgovarali na zahteve korisnika. Međutim, nakon dve godine razvoja i testiranja, prošle godine su ugasili projekat jer nisu uspevali da obrađuju slike, dijagrame i šeme na način koji bi donosio relevantne informacije. "Projekat nije bio uspešan. Ali kasnije smo promenili pristup i počeli da koristimo otvoreni, komercijalni LLM koji nam je omogućio znatno bržu i korisniju primenu", rekao je.

Od linearnog do eksponencijalnog razvoja tehnologije

Vesna Prodnik iz Telekoma Srbije objasnila je šta se dešava u svetu telekomunikacija: "Za digitalnu infrastrukturu budućnosti prvo je neophodno obezbediti povezivost. Trenutno smo u fazi transformacije u kojoj prelazimo sa klasičnih usluga na pružanje usluga u oblaku." Istakla je i da jedno kvantno računarsko rešenje nije dovoljno - potreban je čitav sistem data centara. "Ako želimo velike centre za podatke, imaćemo i veliku potrošnju energije. Pitanje je kolika je stvarna izdržljivost našeg energetskog sistema."

Iako je u fokusu najviše veštačka inteligencija, Prodnik napominje da dolaze i druge tehnologije koje će zahtevati dve ključne stvari: potpunu optičku povezanost i 5G mreže sa samostalnom (standalone) infrastrukturom. "U tom slučaju imaćemo osnovnu infrastrukturu koju je potrebno nadograditi u robusnu, sigurnu i otpornu mrežu."

Telekom, kaže, pristupa razvoju sistematski, s pogledom usmerenim daleko unapred - čak 10 do 20 godina. "Nekada se tehnologija razvijala linearno, a sada svedočimo njenom eksponencijalnom razvoju."

Iztok Juvan, direktor Adriatic regiona u kompaniji BE-terna, kaže: "Podaci su osnovno sredstvo i ključni element svake uspešne digitalizacije. Nažalost, i dalje svedočimo velikom broju slučajeva u kojima su kompanije tek na početku, podatke prikupljaju ručno, kroz manuelne procese."

Neke firme su, ističe, već napravile ozbiljne korake ka digitalnoj transformaciji i donose odluke na osnovu podataka, a ne intuicije. "Takve kompanije su u ranoj fazi uložile vreme i trud u izradu strategije upravljanja podacima. Proučile su koje podatke poseduju, gde se oni nalaze, koliko ih je strukturisano, a koliko nestrukturisano."

Juvan dodaje: "Tehnologija je dostupna, alati su danas dovoljni, infrastruktura postoji, ali nedostaje volje i spremnosti na promene. Pravu, sveobuhvatnu transformaciju i stvarno uspešne digitalne promene vidimo u vrlo malom broju slučajeva. Najčešće se nova digitalna rešenja pokušavaju 'zalepiti' na stare sisteme."

U tom kontekstu koristi i slikovitu analogiju: "To je kao da pokušavate da našminkate svinju - to je i dalje svinja".

Na pitanje o prioritetima kaže: "Jedno je biti spreman na promene, a drugo imati snažnu podršku najvišeg menadžmenta. Bez toga sve ostaje samo strategija na papiru".

Za kraj naglašava: "Kompanija je duboko u digitalnoj transformaciji tek kada menja procese, dokumentaciju i kada se odluke donose na osnovu podataka. Kada je krajnji cilj i optimizacija korisničkog iskustva. Danas su mnoge firme na prelomnoj tački i ulaze u fazu transformacije, ali još uvek nisam video mnogo uspešnih primera".