Digitalne valute centralnih banaka između slobode i Velikog brata

U svetu trenutno postoji više od 100 projekata koji se bave razmatranjem izdavanja digitalnih valuta centralnih banaka (Central Bank Digital Currency - CBDC) i nalaze se u različitim fazama istraživanja i razvoja, a nekolicina njih je i pokrenuta. CBDC su - kako se može zaključiti i iz samog naziva - digitalne verzije gotovine koje regulišu centralne banke. Potencijalno mogu predstavljati veliku prekretnicu za monetarne sisteme širom planete, a naruku im idu brz razvoj tehnologija i iskustvo koje nam je donela pandemija, što već gura potrošače u svet bez gotovine.

I naša zemlja razmatra i analizira efekte uvođenja digitalnog dinara, ali kako je ranije za Bloomberg Adriju poručila Narodna banka Srbije (NBS), oni se zasad nisu definitivno izjasnili o uvođenju CBDC-a, pa potencijalni model digitalnog dinara nije utvrđen. Prema mišljenju NBS, to dodatno obavezuje javnost na konzervativniji pristup, uprkos tome što interesovanje za ovu temu raste, kako u svetu, tako i kod nas.

Sve se vrti oko vrednosti

Ako stvari posmatramo na svetskom nivou, jedna zemlja se izdvaja po raznovrsnosti mogućih rešenja - Kina. Bilo je nekoliko CBDC pilot-projekata sprovedenih u toj zemlji tokom proteklih godina, kaže Meirav Harel, nagrađivana savetnica banaka i regulatora za finansijske tehnologije, sa više od 20 godina iskustva. Stoga, pomenuta zemlja može poslužiti kao ilustrativni primer za to kako bi stvari nadalje mogle da se razvijaju.

"Neki CBDC-ovi su uvedeni da se koriste kao običan novac, kako bi korisnici mogli da kupuju, štede i prenose sredstva, baš kao što se to danas radi. Drugi pilot-projekti CBDC-a dozvoljavali su kupovinu, ali su branili korisnicima da prenose novac drugima. U nekim slučajevima sistem digitalnog novca ne samo da je zabranjivao štednju već je zapravo oduzimao sva neiskorišćena sredstva iz novčanika korisnika na unapred programirani datum isteka", navodi Harel.

To znači da, ako bi osoba imala neiskorišćen CBDC u svom digitalnom novčaniku, novac bi istekao i nestao. Razlog za ovu vrstu ograničenja, dodaje, može biti potreba da vlada utiče na javno ponašanje na način koji doprinosi određenim makroekonomskim politikama

Naša sagovornica čula je, kaže, dosta različitih mišljenja u vezi sa ovakvim projektima, uključujući stanovišta poput: "To je u redu, ljudima treba upravljati, jer oni ne znaju šta je za njih najbolje, pa je bolje da vlade preuzmu što je više moguće kontrole". S druge strane, takođe poznaje i poslovne ljude koji su pobegli iz mesta u kojima su implementirani modeli CBDC-ova sa takvom perspektivom.

Različite posledice uvođenja CBDC-a ne moraju nužno biti zastrašujuće, jer kako ona naglašava, tehnologija sama po sebi nije ni dobra ni loša. "Pitanje je kako se tehnologija koristi, bilo koji proizvod na svetu može da služi u korist ili na štetu. Isto važi i za CBDC - ključna stvar je kako je valuta programirana i kakav će sistem osnovnih vrednosti biti implementiran u nju, imajući u vidu da su CBDC-ovi zasnovani na kompjuterskim kodovima koji mogu uključivati pametne ugovore, čime se definiše kako svaka digitalna valuta može da se koristi. "Ne možete generalizovati - kao što neki ljudi to čine - i reći da će sve implementacije CBDC-ova biti loše, to nije tačno."

Vrednosti, kao što znamo, mogu da variraju od zemlje do zemlje i od vremena do vremena. One mogu promovisati ljudske slobode ili biti više naklonjene kontroli, tako da se programiranje CBDC-a može obaviti na mnogo načina, odražavajući tako uspostavljene vrednosti, pravila i propise. "Ovo je nešto što je veoma zanimljivo, jer različiti ljudi vide vrednosti na različite načine. Sigurna sam da svako od nas može da zamisli razne vrste implementacija koje bi se mogle desiti ako bi različite stranke naših vlada, ili drugih kultura, programirale digitalni novac u okvirima sistema vrednosti kojih se oni drže", kaže Harel.

Prednosti

Očigledna prednost ovakvog sistema je brža i efikasnija usluga. Danas, posebno u domenu prekograničnog plaćanja, može proći nekoliko dana pre nego što se novac prebaci sa jednog mesta na drugo. "Kada govorimo o digitalnim valutama, novac se prenosi za nekoliko sekundi, tako da bi brzina i efikasnost bile glavne prednosti", navodi Harel.

Inkluzija bi bio drugi značajan benefit. Kako kaže, to bi moglo omogućiti ljudima koji trenutno nemaju pristup regularnom bankarskom sistemu da postanu prepoznati deo društva. "Mogli bi da imaju rešenje u vidu digitalnog novčanika na svom mobilnom telefonu."

Dileme

Međutim, prema njenom mišljenju, ako društvo razmišlja o pokretanju CBDC-a, trebalo bi da se fokusira na dve velike teme: privatnost i programe/ograničenja.

"Ko će dobiti prikupljene podatke o ljudima koji koriste CBDC? Za šta će se koristiti ovi podaci? Da li će regulatori biti ti koji prikupljaju i koriste podatke o građanima? Ili će velike tehnološke kompanije nastaviti da im pristupaju i monetizuju ih, slično onome što se sada dešava sa podacima prikupljenim o korisnicima na internetu", nabraja Harel.

Jedna od dilema koja bi se mogla pojaviti jeste: šta se dešava ako prikupljeni podaci o kupovnim navikama pokazuju da neko kupuje, na primer, cigarete - da li bi ti podaci mogli da se koriste za povećanje premije zdravstvenog osiguranja koju ta osoba plaća? Ona smatra da je upitno gde se povlače granice u pogledu korišćenja podataka o ljudima, jer kada se koristi CBDC, mogle bi se pratiti sve informacije o finansijskom ponašanju ljudi, tako da je privatnost glavno pitanje.

Kao alternativa tome, recimo, prelazak na sistem CBDC-a bi teoretski takođe mogao da obezbedi da svaka osoba prikuplja sopstvene podatke, a zatim odluči da li želi da ih proda i na tome zaradi. 

Kada su u pitanju programi i ograničenja, CBDC bi mogao da bude programiran da limitira kupovinu različitih proizvoda ili da ograniči upotrebu za različite grupe ljudi. "Da li će ljudi moći da biraju šta žele da kupe svojim novcem kao što to mogu danas? Koja ograničenja će različite jurisdikcije ugraditi u kompjuterski program digitalnog novca? Na primer, da li bi određene zemlje mogle da ograniče potrošnju nekih dobara? Recimo, ograničavanje količine cigareta ili alkohola koje ljudi mogu da kupe?", pita ona.

Takođe, jedna od dilema koju vidi kao aktuelnu u svetu tiče se ekologije. Naime, pametni ugovor bi mogli biti postavljeni tako da su protiv kupovine stvari koje su loše za životnu sredinu. "Neki ljudi bi rekli: 'Oh, to je divna stvar, možemo unaprediti sredinu tako što ćemo ograničiti način na koji ljudi troše ili konzumiraju stvari, kao što su letovi, benzin i meso, na primer', dok će drugi ljudi reći: 'Ne bi trebalo ograničvati ljude na takav način, treba im objasniti problem i učiti ih kako da bolje zaštite životnu sredinu'", priča Harel.

Depositphotos

 

Čekajući Zapad

Harel kaže da bi bilo zanimljivo videti kada će se pojaviti digitalni dolar, digitalna funta ili digitalni evro. "Čini se da će tog trenutka kada jedna od velikih zapadnih zemalja to uradi, i ostale zemlje slediti. Zanimljivo je videti kakva će se vrsta rešenja izgraditi, kada su u pitanju privatnost i vlasništvo nad podacima i koji će pametni ugovori biti programirani."

Tehnologija i flertovanje sa kriptom

Stručnjak ističe da je jedna od zanimljivosti u vezi s tehnologijom to što je kreirate sada i ne znate uvek kakav će biti njen efekat za nekoliko godina.

"Kada je bitcoin stvoren, nije se nužno razmišljalo o pametnim ugovorima ili nezamenljivim tokenima, kao da tehnologija jednostavno ima zaseban život. Dakle, jedna od stvari o kojima je sada važno razmišljati je simulacija različitih scenarija koji bi se mogli dogoditi sa programiranjem CBDC-a", kaže ona.

Kada govorimo o kriptovalutama, važno je napomenuti da su one suštinski pravljene kao alternativa tradicionalnom centralizovanom finansijskom sistemu, a koji po svojoj prirodi uključuje i CBDC.

Međutim, postoje projekti koji se oslanjaju na blokčejn tehnologiju. Štaviše, CBDC i kriptovalute bi tehnički mogli da funkcionišu zajedno.

"Postoje poduhvati stvaranja CBDC-ova koji će se držati samo u bankama ili finansijskim kompanijama, dok će obični ljudi koristiti stejblkoine koji će biti povezani s ovim CBDC-ovima. Razlog za kombinaciju ta dva sredstva je pokušaj da se pronađe rešenje za pitanja privatnosti u vezi sa CBDC-ovima", pojašnjava Harel.

Međutim, postoje i zemlje koja su odlučile da zabrane digitalne valute koje nisu kreirale vlade, kao što je to slučaj u Kini. Razlog za to nije samo potencijalna konkurencija. "Postoje makroekonomske implikacije u vezi sa digitalnim valutama koje nisu kreirale vlade, a u pogledu količine novca koji cirkuliše u zemlji. Jedno od makroekonomskih oruđa koje vlade imaju jeste pažljivo balansiranje količine novca koji cirkuliše. To je nešto čime su se centralne banke bavile poslednjih 100 godina. One povećavaju ili smanjuju tu količinu novca kako bi se borile protiv recesije ili inflacije. Kada imate više valuta, pored one državne, to može uticati na količinu novca koji cirkuliše u zemlji i tako poremetiti raspoložive alate za stabilizaciju i kontrolu makroekonomske situacije", kaže ona.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar