Blokčejn i kriptovalute: šta treba da znate o novoj eri finansija (I deo)

Tehnologija blokčejna i kriptovalute smatraju se revolucionarnom inovacijom u svetu finansija. Dok se tradicionalni finansijski sektor (TradFi) suočava sa izazovima, digitalni sektor obećava novu eru transparentnosti, sigurnosti i efikasnosti u poslovanju, kreirajući sistem decentralizovanih finansija (DeFi), ali i mnogo više od toga.

Blokčejn: Temelj digitalne revolucije

Blokčejn, u doslovnom prevodu sa engleskog "lanac blokova", predstavlja zajedničku bazu podataka, zasnovanu na decentralizovanoj tehnologiji koja omogućava sigurnu i transparentnu razmenu digitalnih podataka i imovine. Drugim rečima, baza podataka se ne nalazi na jednom mestu (centru), već je čine manje baze (blokovi), koji su međusobno povezane.

Ključna karakteristika blokčejna jeste da je to distribuirana mreža (bazirana na više samostalnih računara) koja radi na principu direktne komunikacije, to jest peer-to-peer transakcija - bez posrednika kao što su, recimo, banke ili državne institucije. Softverski kod koji se naziva pametni ugovor omogućava blokčejnu da preuzme neke funkcionalnosti tih organizacija i to bez ikakvog ljudskog učešća, jer jednom kada se takav program napiše on nastavlja samostalno da operiše.

Svaka transakcija ili drugi zapisi beleže se u blokovima podataka koji su povezani i enkriptovani (šifrovani tako da se učine nečitljivim za one koji ne poseduju odgovarajući digitalni ključ), na način da su praktično neizmenljivi. Naime, svaki blok ima jedinstven identifikator koji se naziva heš (engl. hash) i nemoguće je promeniti sadržaj jednog bloka, a da se ne promeni sadržaj svih blokova koji idu posle njega.

Depositphotos

 

Dakle, jedna od glavnih prednosti blokčejn tehnologije je mogućnost verifikacije i integriteta podataka upravo putem decentralizovanog sistema validacije. To znači da, umesto da se oslanjamo na jedan centralni entitet (banku, platnu instituciju i drugo), blokčejn koristi algoritme za konsenzus koji zahtevaju saglasnost većine učesnika na mreži. Ovo osigurava transparentnost i smanjuje mogućnost zloupotrebe ili manipulacije podacima.

Druga prednost je sigurnost. Transakcije u blokčejnu su enkriptovane i verifikovane putem složenih matematičkih algoritama. Ovo u velikoj meri otežava hakovanje ili manipulaciju podacima. Blokčejn koristi kriptografske tehnike kako bi osigurao privatnost i integritet podataka, čime stvara poverenje među učesnicima mreže.

Nije svaki blokčejn javan i decentralizovan

Treba naglasiti da jedan blokčejn sam po sebi može da bude javan, otvoren za sve, bez ijedne osobe koja ga kontroliše, ali može biti i privatan i centralizovan, u zavisnosti od toga kako je programiran. Na javnim blokčejn protokolima svako može da pomogne u verifikaciji transakcija na mreži i mnogi od njih su se pokazali otpornim i bezbednim. Najpoznatiji među njima je Bitcoin. Pokrenut je 2009. godine, a stvorila ga je osoba ili grupa njih pod pseudonimom Satoshi Nakamoto.

Blokčejn ima širok spektar primene. Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, u industriju su već zagazili giganti poput Guccija, McLarena, Nikea, Starbucksa, Lamborghinija... Nedavno smo izvestili i o srpskom startapu koji je uključen u proces tranzicije Twittera na Web3. Uzgred budi rečeno, Web3 je još jedan povezani pojam u širem ekosistemu i odnosi se na novu fazu World Wide Weba koja uključuje upravo koncepte decentralizacije, blokčejna i ekonomije bazirane na digitalnim, kripto-novčićima.

Depositphotos

 

Dakle, iako su finansijske usluge oblast u kojoj se blokčejn trenutno najviše primenjuje, tehnologija se može koristiti i za, recimo, praćenja u lancima snabdevanja, čuvanje lekarskih zapisa pacijenata, evidenciju autorskih prava, autentifikaciju luksuznih proizvoda ili umetnina...

Blokčejn trilema

Glavni strateški izazovi ovih inovativnih digitalnih protokola često se svode na teoriju o takozvanoj blokčejn trilemi. O čemu je reč? Jedan blokčejn protokol može da obradi ograničen broj transakcija po sekundi. Procenjuje se da za protokol Bitcoin taj limit iznosi sedam transakcija za sekundu. Takva ograničenost može dovesti do toga da blokčejnovi budu preopterećeni obimom posla, čime se uzrokuju kašnjenja i visoki troškovi za korisnike, posebno tokom perioda euforije na tržištu kada se beleži visoka aktivnost učesnika.

Prema pisanju Bloomberga, širenje blokčejna preko određene tačke neizbežno ugrožava dve njegove osnovne karakteristike: decentralizovanu strukturu (koja mu daje transparentnost i poverenje korisnika u to da sistem funkcioniše nezavisno od trećih strana i vlada) i bezbednost (zaštitu podataka od hakera). Drugim rečima, možete imati skalabilnost, decentralizaciju ili sigurnost, ali ne možete imati sve tri komponente.

Termin "blokčejn trilema" skovao je Vitalik Buterin, suosnivač još jednog poznatog blokčejna - Ethereuma.

Bloomberg

 

Dosad se na više načina pokušalo doći do rešenja ove zavrzlame. Na primer, neki od pristupa podrazumevaju stvaranje većih blokova (informacije o transakcijama se pakuju u veće pakete pre nego što se validiraju i dodaju na mrežu) ili novih slojeva (izgradnja novog protokola koji je integrisan sa onim originalnim, s ciljem da samostalno upravlja transakcijama kako bi se rasteretila glavna mreža).

U drugom delu ovog teksta, koji će narednih dana biti objavljen na Bloomberg Adriji, pročitajte više o tome šta su kriptovalute, kakve prednosti donose, ali i sa kojim poteškoćama se kripto-sektor susreće.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar