Blokčejn i kriptovalute: šta treba da znate o novoj eri finansija (II deo)

Kriptovalute: Nova forma digitalne imovine

Kriptovalute su, dakle, digitalni novčići koji se baziraju na tehnologiji blokčejna. One predstavljaju novu formu digitalne imovine koja omogućava brze, sigurne i transparentne transakcije. Najpoznatija kriptovaluta je pomenuti bitcoin, koji je postao sinonim za digitalni novac. Međutim, tu je čitav niz kripto-novčića, kao što su ethereum, tether, dogecoin, litecoin i drugi, svaki sa svojim specifičnim karakteristikama. Zajedničko ime za sve kripto-novčiće koji nisu bitcoin je altkoini (engl. altcoins).

Iako se u tekstovima sa engleskog govornog područja može primetiti da se termini "kriptovaluta", "token" i "koin" neretko koriste kao sinonimi, treba naglasiti da prema srpskom Zakonu o digitalnoj imovini, kriptovalute nisu isto što i digitalni tokeni. Naime, dva glavna tipa digitalne imovine su virtuelne valute (kriptovalute su podvrsta virtuelnih valuta) i digitalni tokeni, a pojednostavljeno objašnjeno, prve se mogu posmatrati kao pandan tradicionalnom novcu, a drugi kao pandan hartijama od vrednosti. Stoga je za kriptovalute nadležna Narodna banka Srbije (NBS), a za digitalne tokene Komisija za hartije od vrednosti.

Bloomberg

 

Ova podela imovine je mesecima vruća tema u Sjedinjenim Američkim Državama, gde tamošnja Komisija za hartije od vrednosti (engl. Securities and Exchange Commission - SEC) pokušava da određene novčiće podvede pod svoju nadležnost. Kako je Bloomberg nedavno izvestio, izvorni novčići blokčejnova Cardano, Polygon, Chiliz, Solana i Coti, samo su neki od onih za koje SEC smatra da su hartije od vrednosti koje treba regulisati pod njihovim okriljem. Da pojasnimo, izvorni novčići blokčejnova se koriste za nagrađivanje onih članova mreže koji omogućavaju da do transakcija na samom protokolu i dođe.

Kriptovalute su stekle sve veću popularnost iz nekoliko razloga. Prvo, one pružaju mogućnost direktnog peer-to-peer transfera vrednosti, bez posrednika. To znači da korisnici mogu direktno slati i primati novac bez potrebe za bankama ili drugim finansijskim institucijama. Ovo otvara vrata finansijskoj inkluziji za ljude koji nemaju pristup tradicionalnim bankarskim uslugama.

Drugo, kriptovalute omogućavaju brže i jeftinije transakcije u poređenju sa tradicionalnim finansijskim sistemom. Dok tradicionalni transferi novca mogu potrajati nekoliko dana i uključivati visoke provizije, kriptovalute omogućavaju gotovo trenutne transakcije sa minimalnim troškovima.

Treće, kriptovalute pružaju veću sigurnost i privatnost korisnicima. Transakcije se obavljaju putem kriptografskih algoritama, čineći ih izuzetno teškim za hakovanje ili manipulaciju. Osim toga, identitet korisnika može ostati anoniman, osim ako sami ne odluče otkriti svoje podatke.

Bloomberg

 

Konačno, još jedna bitna karakteristika jeste potencijal za visoke prinose. Naime, tržište kriptovaluta je poznato po velikim oscilacijama cena, što pruža mogućnost za značajne zarade za investitore. Sa druge strane, upravo zbog volatilnosti tržišta i mogućnosti da se izgubi znatna količina novca, kriptovalute se posmatraju kao rizična klasa imovine.

Njegovo veličanstvo bitcoin

Bitcoin je digitalna kriptovaluta i decentralizovani sistem za plaćanja koji je predstavljen 2008, a pokrenut 2009. godine od strane osobe ili grupe osoba pod pseudonimom Satoshi Nakamoto.

Ovaj novčić nastaje kroz proces poznat kao rudarenje (engl. mining), koji uključuje rešavanje složenih matematičkih problema uz pomoć računarske snage. Osnovni pregleda procesa podrazumeva više koraka. Naime, kada korisnici šalju bitcoin jedni drugima, te transakcije sadrže informacije o tome koliko bitcoina se šalje i kome. Grupa transakcija se potom sakuplja i on nje se formira blok. Ovi blokovi su osnovna jedinica knjige transakcija, to jest blokčejna.

Na scenu onda stupaju rudari (takozvani majneri), koji se takmiče da reše kompleksne matematičke probleme kako bi verifikovali transakcije u bloku. Ovo se postiže pomoću računarske snage. Prvi rudar koji reši problem ima pravo da doda novi blok u blokčejn.

Depositphotos

 

Pošto se traženi zadatak reši, blok transakcija se enkriptuje u niz znakova nazvan heš (engl. hash). Heš jednog bloka uključuje informacije o samim transakcijama, hešu prethodnog bloka (što omogućava vezivanje blokova u lanac) i dodatne metapodatke. Rudar mora da dokaže da je zaista obavio rad na kreiranju bloka, tako da dodatno rešava matematički problem koji se bazira na informacijama unutar bloka. Ovaj dodatni "dokaz o radu" (engl. proof of work) osigurava da se blokovi ne mogu lako lažirati.

Kada rudar uspešno doda blok u blokčejn, ostali članovi mreže verifikuju taj blok i sve transakcije u njemu. Ovo uključuje proveru ispravnosti potpisa, hešova i drugih informacija. Ako je blok validan, članovi ga prihvataju i dodaju u svoje lokalne kopije blokčejna. Novi blokovi dodaju se na kraj blokčejna i postaju deo neprekidnog niza transakcija koje su verifikovane i potvrđene od strane rudara.

Neko bi se mogao zapitati koja je korist rudara u svemu tome, to jest zašto bi oni trošili energiju na rešavanje nekakvih matematičkih zavrzlama, da bi drugima bilo omogućeno da šalju svoje bitcoine? Zato što za svoj rad dobijaju nagrade i zarađuju na provizijama od transakcija. Drugim rečima, rudar koji uspešno doda blok u blokčejn se nagrađuje određenom količinom novih bitcoina, zajedno sa transakcionim provizijama dobijenih iz tog bloka. Ovo je ujedno i način na koji se novi bitcoini uvedu u opticaj.

Proces rudarenja postaje sve teži kako se mreža Bitcoin širi, jer se matematički problemi usložnjavaju. Ovaj proces takođe ima jedno bitno ograničenje. Ono se odnosi na ukupan broj bitcoina koji će ikada moći da budu izrudareni i taj broj iznosi 21 milion.

Depositphotos

 

Bitcoin je neretko predmet kritika zbog količine električne energije koja se troši na održavanje njegovog protokola. Stoga već par godina u kripto-svetu jača tendencija okretanja prema načelima drugačijim od Bitcoinovog "dokaza o radu". Tako je, recimo, drugi najpopularniji blokčejn protokol Ethereum prošle godine prešao na princip "dokaza o udelu" (engl. proof of stake), u cilju smanjenja potrošnje energije i poboljšanja održivosti mreže.

Drugi kripto-novčići

Hiljade različitih kripto-novčića kreiranih širom sveta doveli su do razvijanja i mnoštva funkcija koje su im dodeljene.

Pomenuli smo ranije u tekstu da se kod nas kao dva glavna tipa digitalne imovine izdvajaju kriptovalute i digitalni tokeni. Potonji su najpoznatiji po svojoj podvrsti - nezamenljivim tokenima (engl. non-fungible token - NFT). Njihovo ime upućuje na to da - za razliku od kriptovaluta koje su zamenljive (jedna jedinica ovakve valute može biti zamenjena za drugu bez ikakve promene vrednosti) - imaju jedinstvene karakteristike koje ih razlikuju od drugih. Stoga se NFT-jevi najčešće koriste za predstavljanje digitalnih umetničkih dela i kolekcionarskih predmeta. Tržište NFT-jeva je pre oko godinu i po zabeležilo rekordan nivo obima trgovanja, nakon čega se ovaj balon poprilično izduvao.

Bloomberg

 

Digitalni tokeni pružaju i mnogo šire mogućnosti od zabave i umetnosti. Primera radi, u Srbiji su takvi tokeni prvi put izdati prošle godine, a emitovala ih je beogradska firma za faktoring Finspot. Praktično, oni predstavljaju dematerijalizovane obveznice, a kompanija ih je kreirala kako bi na inovativan način prikupila investicije.

Međutim, praksa prepoznaje i hibridnu digitalnu imovinu, koja nija posebno definisana zakonom, a koja ima karakteristike i virtuelne valute i digitalnog tokena. Ovo se pokazalo kao problematično pitanje za svetske regulatore, zbog kompleksnijeg stavljanja u zakonske okvire. Primer za takav tip imovine bio bi između ostalih i ether, izvorni token blokčejna Ethereum, pošto sem karakteristika sredstva plaćanja, on nudi i mogućnost zarade od kripto-zalaganja ili takozvanog stejkinga. "Dokaz o udelu" na kom počiva funkcionisanje mreže Ethereum podrazumeva da određeni korisnici zalažu svoje ethere kako bi održali rad sistema, a za to onda budu nagrađeni prinosom. To je razlog da neke svetske jurisdikcije tretiraju ether kao imovinu koja ima karakteristike digitalnog tokena, odnosno hartija od vrednosti.

Tu je takođe četvrta vrsta digitalne imovine (nju naš zakon jasno definiše) - stabilna digitalna imovina. Ona se izdaje s ciljem što manjih promena vrednosti te imovine. Istovremeno, sama vrednost joj je povezana s vrednošću zakonskog sredstva plaćanja ili neke druge imovine koja ima malu promenu vrednosti.

Stabilne kriptovalute ili stejblkoini najčešće su vezani za američku valutu, što znači da bi kompanije koje ih izdaju trebalo da konstantno imaju potrebne rezerve fiat novca ili imovine ekvivalentne tome kako bi održale ujednačenu željenu vrednost digitalne imovine. Najrasprostranjeniji stejblkoin je tether i njegova cena teži da uvek bude jedan dolar.

Slične stejblkoinima su digitalne valute centralnih banaka (engl. Central Bank Digital Currency - CBDC), ali umesto da su vezane za neku fiat valutu, CBDC-jevi su sami po sebi zakonsko sredstvo plaćanja, samo u digitalnoj formi. Kako je Bloomberg Adria već pisala, dosad je više jurisdikcija lansiralo ovakve valute, što je pokrenulo dileme o načinima korišćenja valuta i privatnosti podataka koji se kroz takve sisteme skupljaju.