Može li AI da učini finansijske usluge suvišnim

Veštačka inteligencija (AI) ne preti samo opstanku brojnih softverskih kompanija. To što je Anthropic PBC dodatno razvio svoje modele Claude za finansijsko modeliranje izazvalo je zabrinutost među bankarima i analitičarima. Iako bankarska industrija ima snažne mehanizme prilagođavanja koji će je zaštititi od tehnoloških promena, postavlja se pitanje da li bi u scenariju potpuno automatizovane budućnosti finansijske usluge mogle postati znatno manje važne nego danas.

Finansije imaju veoma dugu istoriju pronalaženja novih načina zarade, čak i dok se svet novca neprestano menja. U samo nekoliko poslednjih decenija prikupljanje štednje, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, kao i slanje novca na drugi kraj sveta, postali su brži i jeftiniji. Internet i pametni telefoni sprečili su kašnjenja koja su dugo bila izvor prihoda za posrednike. Ipak, banke, brokeri i upravitelji imovinom i dalje posluju i ostvaruju zavidne profite.

Proces pretvaranja jednog dolara štednje u jedan dolar investicije nije pojeftinio više od 130 godina, prema istraživanjima Thomasa Philippona, profesora finansija na Poslovna škola Stern pri Njujorškom univerzitetu. Od doba telegrafa krajem 1880-ih do ere visokofrekventnog algoritamskog trgovanja, ukupni trošak finansijskog posredovanja ostao je blizu dva odsto finansijske imovine, utvrdio je Philippon.

Kako je to moguće? Za svaki razvoj koji je potkopao ono što su finansijski posrednici ranije radili, uspeli su da osmisle sofisticiranije ili složenije proizvode i usluge za prodaju. Neka imena su se promenila, ali je ukupni trošak za privredu uglavnom ostao isti.

 

Pogledajmo upravljanje imovinom kao skoriji primer. Tradicionalne, aktivno upravljane fondove godinama snažno pritiskaju pasivni indeksni fondovi, koji obavljaju sličan posao uz deliće troška. Međutim, industrija je zadržala prihode kroz rast hedž-fondova i privatnog kapitala, koji naplaćuju još veće naknade za složenije proizvode. Na globalnom nivou, ukupni prihodi fondovske industrije iznosili su 34 centa po dolaru imovine pod upravljanjem u 2024. godini, što je tek neznatno manje u odnosu na 36 centi u 2005, prema Boston Consulting Groupu.

Drugi primer su trgovački odelјci investicionih banaka, koji su bili snažno pogođeni strožom regulativom nakon krize 2008. godine, kao i digitalizacijom, većom transparentnošću i automatizacijom. Ipak, poslednjih godina preokrenuli su dugotrajan pad tako što su više kreditirali skupe alternativne upravitelje imovinom i prodavali više derivata i strukturiranih transakcija. Čak i u nečemu tako "dosadnom" kao što je obrada plaćanja za velike kompanije, banke su zaštitile prihode kombinujući jednostavne, niskotarifne transakcije sa premijum dodacima poput naprednog upravljanja gotovinom i analitike. Naravno, bankarstvu i novcu pomogle su i društvene i političke sile.

 

Od osamdesetih godina prošlog veka, kako kaže strateg i autor Viktor Shvets, naduvan je ogroman oblak viška finansijskog kapitala. Generacija koja je odrasla nakon Drugog svetskog rata želela je manju državu i više individualizma. Politički gledano, to je donelo brzu deregulaciju i politike koje su davale prednost imovini u odnosu na dohodak, tvrdi Shvets u svojoj nedavnoj knjizi "The Twilight Before the Storm". Sve više ljudi i kompanija dobilo je pristup većim količinama duga za različite oblike ulaganja i potrošnje. Proizvodi osiguranja i štednje naglo su se proširili. Globalna trgovina i korporativno zaduživanje eksplodirali su, a globalni finansijski sistem, koji je do sedamdesetih godina 20. veka bio približno iste veličine kao realna ekonomija, danas je narastao na više od pet puta vrednosti globalne ekonomske proizvodnje. Zajedno s tehnologijom, to je gotovo svima donelo napredak, ali je i povećalo nejednakosti.

Shvets upozorava da bi nekontrolisana veštačka inteligencija mogla brzo produbiti i proširiti nastale društvene pukotine. Kako ova tehnologija smanjuje potrebu za radnom snagom, tako granični trošak proizvodnje dobara i usluga više teži nuli - dok će prinosi na uspešne ideje rasti u nebo. Posledično, nikada nije bilo lakše postati milijarder - ili potonuti u bezizlazno siromaštvo, rekao mi je Shvets.

Utopijsko obećanje veštačke inteligencije jeste obilje, ali jedini zagarantovani dobitnici su superelita koja poseduje mašine. Tu, međutim, nastaje problem: u budućnosti u kojoj većina industrija gotovo da neće trebati radnike, ko će konzumirati sve usluge i proizvode koje one stvaraju? Shvets, kao i mnogi drugi, smatra da će deo odgovora morati da bude univerzalni osnovni dohodak za sve, bez obzira na to da li imaju posao ili ne, finansiran iz poreza.

Međutim, to bi finansijskim uslugama malo pomoglo. Kada vam je zagarantovana doživotna plata i imate malo izgleda da radite bilo šta drugo, neće imati smisla štedeti za penziju, a verovatno ni zaduživati se za kupovinu kuće. Finansijsko produbljivanje poslednjih 50 godina moglo bi se brzo preokrenuti.

Šta bi Wall Street mogao da uradi? Jedna ideja koja već uzima maha jeste pretvaranje novca u zabavu: tržišta predviđanja, kockanje opcijama na akcije i kriptovalute upravo su to. Neslavna budućnost finansija mogla bi biti ekonomski besmisleno igranje igara. Samo sve uža superelita uopšte bi imala potrebu za finansijskim uslugama - i verovatno bi i njih prepustila mašinama. Na kraju bi i sam novac mogao postati isprazan rekvizit u ekonomiji u kojoj odluke većine pojedinaca više uopšte nisu važne.

Neki veruju da će se stvari razvijati upravo tako. Nemamo odgovor, ali čak i vodeći finansijski direktori shvataju da političari moraju početi da razmišljaju kako da uspore poremećaje i postave zaštitne ograde kako bi društvo zaštitili od veće polarizacije i haosa.

Prošlog meseca u Davosu, Jamie Dimon, glavni izvršni direktor JPMorgan Chase & Co., sugerisao je da bi vlade mogle pronaći način da spreče banke poput njegove da brzo smanjuju broj zaposlenih kako veštačka inteligencija preuzima njihove poslove. Bila je to ideja koja ne izdržava ozbiljniju analizu, ali finansijsku industriju možda ipak vredi saslušati. Uostalom, malo ko je bio toliko dosledan u osmišljavanju novih načina zapošljavanja ljudi i naplate naknada za proizvode za koje svet ranije nije ni znao da su mu potrebni.