Najnoviji američki AI akcioni plan je odličan, ali jedna stvar kvari sliku

Bez obzira na izhod revolucije veštačke inteligencije, jedno je sigurno, taj proces neće biti monoton. Spektakularni ugovori, tehnički trijumfi, ozbiljna rivalstva i sve napetija geopolitika tokom poslednjih meseci uzburkali su ovu industriju.

I dok se ta trka intenzivira, često se smatra da AI firme treba pustiti da se organski razvijaju. Međutim, javne politike još uvek imaju ulogu, kako u ostvarivanju punih društvenih, ekonomskih i naučnih potencijala te tehnologije, tako i u predupređivanju mogućih rizika.

U tom kontekstu, nedavni izveštaj Bele kuće, poznat kao AI akcioni plan, predstavlja dobru polaznu tačku.

Najveći izazov za tu industriju predstavlja energija. S obzirom na rastuće potrebe AI industrije, očekuje se da će se globalna potrošnja energije data centara duplirati, sa 415 teravat-časova u 2024. na 945 TWh do 2030. Novi plan, između ostalog, ima za cilj ubrzano izdavanje dozvola i izvođenja studija uticaja AI infrastrukture na životnu sredinu, unapređenje elektroenergetske mreže, kao i "odobravanje novih izvora energije za potrebe tog sektora." Očekuje se da će pojedinosti ovog plana tek biti razrađene.

Bela kuća, takođe, nastoji da podstakne inovacije i smanji birokratske barijere. Plan podržava modele otvorenog koda, kao i otvorene jezičke modele (korisno za startapove i istraživače), prioritizuje ulaganja u R&D i ograničava komplikovane zakone koji regulišu AI sektor (od kojih je stotina nedavno doneta). Sprovodi regulatory sandbox u okviru koga kompanije i istraživači mogu da vrše testiranja u kontrolisanom okruženju, i koji ima za cilj da proširi pristup velikim računarskim kapacitetima, posebno za manje kompanije. I opet su to koraci u pravom smeru.

 

Predlog ističe brojne mere za jačanje liderske pozicije SAD, uključujući donošenje tehničkih standarda i zaokruživanje regulatornog okvira u međunarodnim telima; vođenje diplomatije, primenu kontrole izvoza i drugih instrumenata za borbu protiv konkurencije; i uspostavljanje "AI alijanse" za podršku američkim kompanijama u inostranstvu. Takođe promoviše stručno usavršavanje, tehničku obuku i druge programe za zaposlene.

A upravo pitanje radne snage ističe ključni nedostatak plana: nigde u dokumentu od približno dvadeset stranica ne pojavljuje se reč "imigracija". Jedna analiza je pokazala da je 60 odsto vodećih američkih AI kompanija osnovano od strane imigranata. Strani studenti čine većinu na američkim master programima u relevantnim oblastima, kao što su elektrotehničko inženjerstvo i informatika. Mnogi od vodećih ličnosti te industrije Jensen Huang, Fei-Fei Li, Mira Murati, Elon Musk, Satya Nadella, Sundar Pichai, Aravind Srinivas, Ilya Sutskever rođeni su u inostranstvu, kao i mnogi čuveni istraživači.

Ipak, u SAD je proces zadržavanja takvih talentovanih radnika, koji bivaju podvrgnuti zabranjujućim pravilima, dugim periodima čekanja i izraženom neizvesnošću, nepotrebno otežavajući. (Masovne deportacije nisu od pomoći.) Ne treba da iznenađuje ako visokokvalifikovani imigranti počnu da razmatraju druge opcije. Zanemarivanje tako fundamentalnog pitanja, koje čak 93 odsto tehnoloških rukovodilaca smatra ključnim, očigledan je nedostatak tog plana.

Zadatak dopune plana i korekcije njegovih nedostataka će u većoj meri pripasti Kongresu. Očekuje se da će zakonodavci preduzeti mere u nastojanju da modernizuju električnu mrežu i olakšaju realizaciju AI projekata. Oni bi, takođe, trebalo da obnove dvostranačku saradnju oko reforme izdavanja dozvola, povećaju finansiranje razvoja ključnih modela i preispitaju plan (nedavno odbačen) da stopiraju zakone koji regulišu AI sektor.

Potrebno je proširiti kvote za dodelu viza stučnjacima na polju STEM nauka, te ukinuti ograničenja za dobijanje zelenih karata strancima sa završenim postiplomskim studijama na univerzitetima SAD. Utemeljeno je stanovište da takve mere mogu biti dvostranačke.

Ostavljajući politike po strani, najvažniji element ovog plana možda je njegov ton: optimistični, ambiciozni i krajnje konkurentan. Nepokolebljiva ambicija, koje je gotovo univerzalna među najtalentovanijim imigrantima, a često nedostaje u Vašingtonu, upravo je ono što je zemlji potrebno kako bi u AI trci pobedila.