Duel koji bi mogao da odredi tehnološku supersilu 21. veka

Tri godine nakon što su SAD pokrenule AI revoluciju, samo Kina uspeva da bude konkurentna na tom polju, dok ostale zemlje pokušavaju da je sustignu. Kineske firme kao što su DeepSeek, Alibaba Group Holding Ltd. i Moonshot, predstavile su AI modele koji dostižu performanse vrhunskih američkih modela, motivisane podrškom vlade, koja je AI dominaciju na polju veštačke inteligencije postavila za ključni državni cilj. Za tu namenu, vlada je uvela opsežan sistem subvencija i nacionalnu mrežu međusobno povezanih data centara.

Tehnološki uspon Kine izazvao je uzbunu u Silicijumskoj dolini i Vašingtonu. U nameri da zadrži primat, Trumpova vlada je u julu predstavila AI inicijativu koja poziva na deregulaciju procesa gradnje AI objekata i osiguravanje snabdevanja električnom energijom. SAD će preduzeti "sve što je neophodno kako bismo zadržale poziciju globalnog lidera na polju veštačke inteligencije", izjavio je predsednik Donald Trump u svom obraćanju.

Ishod ovog duela mogao bi da odredi koja će se zemlja etablirati kao tehnološka supersila 21. veka.

Tehnologija

Proboji koje su ostvarile SAD definisali su sadašnju eru veštačke inteligencije. Američke kompanije razvile su napredne računarske čipove i velike jezičke modele, koji su osnova današnjih generativnih AI četbotova. Kompanije kao što su OpenAI i Google (Alphabet) lansirale su AI sisteme koji oponašaju ljudski proces razmišljanja, a mogu i da generišu slike, video i audio zapise. One su, takođe, lansirale takozvane agente koji se intenzivno unapređuju kako bi mogli da rešavaju sve komplikovanije zadatke.

Kineske tehnološke kompanije ubrzo su počele da slede njihov primer, demonstrirajući koliko brzo ove inovacije mogu postati dostupne za masovnu upotrebu. Suočene sa ograničenjima po pitanju pristupa američkim čipovima, kineske kompanije razvile su AI modele koji mogu da obavljaju više zadataka sa manje računarske snage. A još važnije, usvojile su standarde otvorenog koda, čineći svoje AI proizvode svima dostupnim za korišćenje i prilagođavanje svojim potrebama, za razliku od sistema pojedinih vodećih američkih kompanija. Kina je preplavila globalno tržište ovim platformama, dok OpenAI, Anthropic i ostale kompanije naplaćuju stotine dolara mesečno za pristup pojedinim vrhunskim modelima, sa ciljem da pokriju ogromne troškove AI razvoja.

Američke i kineske kompanije i institucije dominiraju u prijavama patenata iz oblasti generativnog AI-ja │ Bloomberg

Zaokret Kine ka otvorenom kodu odražava stratešku odluku ove zemlje da kratkoročno žrtvuje određene profite kako bi osigurala da kineski AI bude globalno implementiran. Četrnaesti po redu petogodišnji plan razvoja te zemlje, objavljen 2020, promovisao je tehnologiju otvorenog koda, iako Peking nije izdao eksplicitnu direktivu koja bi tehnološke kompanije obavezala da prihvate taj pristup. Umesto toga, strategija je rezultat uticaja tržišnih podsticaja i državnih prioriteta. Menadžeri pojedinih kineskih AI startapova označili su takav pristup kao najbrži način da se probiju na nova tržišta, gde bi bili konkurenti američkim modelima.

U svojoj razvojnoj strategiji, Bela kuća podstiče razvoj otvorenih modela, ističući njihov potencijal da "postanu globalni standardi" u poslovnim i akademskim istraživanjima. "Iz tog razloga", navodi se u strategiji, "oni takođe imaju geostratešku vrednost."

Nakon što je DeepSeek zapanjio globalno tržište objavom svog R1 modela u januaru, za čiji je razvoj, navodno, bio potreban samo deo finansijskih sredstava koje su zahtevale američke platforme, rukovodstvo OpenAI-ja saopštilo je da će kompanija revidirati svoju strategiju za otvoreni kod. OpenAI je u avgustu objavio nekoliko otvorenih i slobodno dostupnih AI modela.

Država

U obe zemlje, AI je ekonomski, politički i odbramben imperativ, alat za projektovanje meke moći u inostranstvu.

"Želimo da svet bude usmeren ka američkoj tehnološkoj infrastrukturi, a ne kineskoj ili infrastrukturi neke druge zemlje", rekao je američki potpredsednik JD Vance na AI događaju u Vašingtonu krajem jula.

Kineski predsednik Xi Jinping izjavio je da AI ne treba da bude "privilegija bogatih zemalja", u prilično jasnoj kritici američkog pristupa prema AI-ju vođenog profitom. Kineski premijer Li Qiang je najavio osnivanje međunarodnog tela čiji je cilj sprečavanje monopolizacije AI-a od strane nekolicine zemalja. Tu izjavu dao je na Svetskoj AI konferenciji u Šangaju, gde je AI prikazan kao društveno dobro, a više panela bavilo se definisanjem međunarodnih normi i regulacijom tog sektora.

Peking je napredovao zapanjujućom brzinom, implementirajući AI programe u osnovnom obrazovanju, osnivajući fond rizičnog kapitala za tehnološka ulaganja, i omogućavajući državnim preduzećima da koriste AI rešenja za različite namene, uključujući javni nadzor i digitalne finansije. Kineski centralizovani politički sistem zahteva od AI kompanija da daju prioritet društvenoj stabilnosti i cenzurišu određene sadržaje. DeepSeek, na primer, ograničava odgovore na pitanja o temama koje su osetljive u Kini, kao što su potiskivanje prodemokratskih protesta na Trgu Tjenanmen 1989. u Pekingu i pokret za nezavisnost Tajvana, koju Kina smatra izgubljenom teritorijom.

SAD, takođe, insistiraju na reviziji određenih sadržaja generisanih upotrebom AI sistema. Trump je u julu izdao izvršnu naredbu zahtevajući da kompanije, koje sarađuju sa federalnom vladom, a tu se ubrajaju praktično sve vodeće AI kompanije, između ostalog dokažu da "ne prilagođavaju odgovore ideološkim konceptima poput DEI programa." 

Ostaje nejasno kako će te AI kompanije dokazati da su njihovi sistemi oslobođeni terminologije i stanovišta koje Trump smatra spornim.

Debate o intelektualnoj svojini, algoritamskoj pristrasnosti i bezbednosnim rizicima koje AI donosi vode se u američkim sudovima, na upravnim odborima i javnim forumima. Princip "fer upotrebe" utkan u američko pravo čini korišćenje knjiga, vesti, stihova pesama i drugog materijala zaštićenog autorskim pravima mogućim bez plaćanja njihovim autorima, ali u određenim okolnostima. Međutim, da li se taj princip odnosi i na AI razvoj, ostaje pravno nerazjašnjeno pitanje. Vodeće AI kompanije, uključujući OpenAI i Anthropic, suočavaju se sa sve većim brojem tužbi za kršenje autorskih prava koje su pokrenule medijske kuće, pisci i umetnici čiji se sadržaji koriste za treniranje AI modela.

Bloomberg

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji i autorskim pravima, kineski pravni okvir takođe evolvira, a sporna pitanja ticala su se korišćenja sadržaja preuzetog sa striming servisa, onlajn video platformi i drugih izvora. Međutim, zabeležen je mali broj obavezujućih presuda, koje kažnjavaju kinesku AI zajednicu za kršenje autorskih prava. Kineski sudovi presudili su da korišćenje materijala zaštićenog autorskim pravima, koji se koristi za obuku AI modela, predstavlja određenu vrstu privremenog kopiranja, koje nije predmet kršenja domaćih zakona o autorskim pravima, sve dok se taj materijal dalje ne distribuira u njegovom izvornom obliku.

Nekoliko vodećih američkih AI kompanija, uključujući OpenAI, zatražilo je od Trumpove administracije izuzeće od državnih propisa, što ih stavlja u rizičniju poziciju kada je reč o upotrebi sadržaja zaštićenog autorskim pravima. Ukoliko kineske "AI kompanije imaju nesmetan pristup podacima, a američke, istovremeno, ostanu uskraćene za pristup fer upotrebe", izjavio je OpenAI, "trka za AI prevlast već je odlučena".

SAD trenutno implementiraju niz AI regulativa kako bi učinile tu tehnologiju bezbednijom, ali za koje predstavnici AI sektora tvrde da to nosi rizik od usporavanja njenog daljeg razvoja. Trumpova AI razvojna strategija praćena je pretnjom obustave finansiranja državama koje imaju stroga pravila o upotrebi AI tehnologije.

Bloomberg

Novac

Iako je DeepSeek demonstrirao ekonomičniji pristup AI tehnologiji, razvoj i održavanje AI servisa i dalje zahtevaju značajna ulaganja.

AI startapovi u SAD prikupili su više od 100 milijardi dolara sredstava samo u prvoj polovini 2025, prema podacima PitchBooka. Istovremeno se procenjuje da će Google, Meta Platforms, Microsoft i Amazon zajedno uložiti preko 344 milijarde dolara u 2025, prvenstveno u izgradnju data centara ključnih za AI operacije.

Kapitalna ulaganja velikih tehnoloških firmi dostigla 89 milijardi dolara u drugom kvartalu; Izvor: Izveštaji kompanija │ Bloomberg

U deceniji koja je prethodila usponu AI-ja, procenjuje se da je kineska vlada namenila 912 milijardi dolara strateškim sektorima, dok je skoro četvrtina tih sredstava bila usmerena finansiranju 1,4 miliona AI kompanija. Izveštaj Bank of America pokazuje da su CapEx troškovi Kine za AI predviđaju na 98 milijardi dolara za ovu godinu, što je povećanje od 48 odsto u poređenju sa 2024. Očekuje se da će vlada obezbediti većinu od 56 milijardi dolara, dok će dodatne 24 milijarde dolara obezbediti velike tehnološke kompanije kao što su Alibaba i Tencent Holdings Ltd. Novi AI Industry Investment Fund uložiće 8,2 milijarde dolara u projekte u početnoj fazi. Pokrajinske vlade utrkuju se da privuku AI startapove, nudeći subvencije, bespovratna sredstva i stambene pogodnosti za preduzetnike i AI eksperte.

Talenti

Decenijama unazad SAD dominiraju AI sektorom privlačeći talente, istraživače, programera i naučnike iz inostranstva. Epohalni naučni članak kompanije Google iz 2017. "Attention Is All You Need", koji je pokrenuo eru današnjih generativnih AI proizvoda, imao je osam autora, od kojih šest rođenih van SAD, a dva imaju imigrantsko poreklo.

To nije anomalija. Šezdeset odsto vodećih AI kompanija u SAD ima najmanje jednog imigranta među osnivačima, dok 70 odsto studenata na AI specijalizacijama čine međunarodni studenti. Taj priliv talenata mogao bi da bude ugrožen strožim viznim režimima, promenljivom političkom klimom i nestabilnim federalnim finansiranjem istraživanja.

Kina, koja se tradicionalno suočava sa "odlivom mozgova", nastoji da preokrene tu tendenciju.

Kineski "Program hiljadu talenata", lansiran 2008. godine, neprimetno je preimenovan poslednjih godina u Qiming program. Uspeo je da vrati više od 7.000 naučnika i preduzetnika u kineske laboratorije i na univerzitete, uključujući mnoge kineske državljane koji su se školovali u inostranstvu. Dok neke američke kompanije nude motivišuće plate vodećim AI istraživačima koje prelaze 100 miliona dolara, kineski pristup više vrednuje patriotizam, a manje finansijske benefite.

Infrastruktura

Kina je izgradila ogroman AI ekosistem zasnovan na velikim bazama podataka prikupljenim iz izvora poput društvenih mreža, sigurnosnih kamera i finansijskih transakcija, a koje su pod nadzorom države. Takođe je iskoristila rasprostranjenu mrežu data centara koji se sve više napajaju obnovljivom energijom.

Kineski zatvoreni internet predstavlja potencijalni nedostatak, jer cenzura doprinosi pojavi nepotpunih ili pristrasnih podataka, koji se koriste za treniranje AI modela, te postoji rizik od generisanja netačnih odgovora. Ovo govori u prilog upotrebi modela otvorenog koda: korisnici širom sveta ih mogu lakše prilagoditi i proširiti dodavanjem unosom podataka kako bi poboljšali performanse za specifične zadatke.

Značajniji izazov za Kinu je i pristup najnaprednijim AI čipovima. Američke izvozne kontrole ograničile su Kini pristup vrhunskim AI čipovima kompanije Nvidia iz Santa Klare u Kaliforniji, primoravajući Peking da udvostruči domaću proizvodnju. Čipovi kineskih kompanija Huawei Technologies Co. i Semiconductor Manufacturing International Corp. ne dostižu efikasnost Nvidijinih čipova Hopper i Blackwell, koji se koriste za obučavanje složenih modela, ali su pogodni za brojne namene i imaju sve širu upotrebu u AI sistemima i aplikacijama.

Bloomberg

Huawei je, takođe, ograničen po pitanju proizvodnog kapaciteta čipova u odnosu na Nvidiju, ali ta korporacija ubrzano skalira svoju proizvodnju.

Možda postoje alternativni putevi za kineske AI kompanije. Američki zvaničnici istražuju da li je DeepSeek izbegao izvozna ograničenja kupovinom zabranjenih Nvidijinih čipova preko trećih strana u Singapuru.

Vodeće tehnološke kompanije u SAD investiraju u data centre opremljene hiljadama Nvidijinih čipova, koji se koriste za treniranje i pokretanje sofisticiranijih AI modela. Ubrzo nakon povratka u Belu kuću, Trump je lobirao za partnerstvo između OpenAI-ja, Oracle Corp. i japanskog SoftBank Group Corp. i njihovo ulaganje od 500 milijardi dolara u fizičku infrastrukturu za podršku AI-ju. Strateški plan za AI takođe poziva na ubrzano izdavanja dozvola za data centre, kao i upotrebu novih izvora energije za njihovo napajanje.

SAD su ograničene zastarelom elektroenergetskim mrežom. Kina je dodala 429 gigavata novog kapaciteta za generisanje električne energije samo u 2024. godini, što je daleko iznad kapaciteta SAD. Neki tehnološki lideri, uključujući OpenAI, zatražili su od vlade SAD da intenzivira snabdevanje električnom energijom AI data centara, kao i da se zalaže za intenzivniji razvoj nuklearnih kapaciteta. "Jednostavno trenutno nema dovoljno energetskih kapaciteta", rekao je 2024. izvršni direktor Amazona Andy Jassy.

Igrači

OpenAI, koji je pokrenuo revoluciju generativne AI lansiranjem ChatGPT-ja, ostaje najpoznatija AI laboratorija u SAD, ako ne i u svetu. Ostale vodeće AI kompanije u zemlji uključuju AI pionira, kompaniju Google, kao i Anthropic i xAI, startap Elona Muska. Meta, koja poslednjih meseci zaostaje za konkurentima, nastoji da poboljša svoju poziciju angažovanjem vrhunskih talenata konkurenata, nudeći im privlačne plate.

Bloomberg

Kineskim AI tržištem dominiraju velike internet kompanije kao što su Baidu, Alibaba i Bytedance Ltd., vlasnik platforme TikTok, kao i perspektivni startapovi Zhipu i Moonshot.

Ernie, kompanije Baidu, i Qwen, kompanije Alibaba, približili su se američkim platformama u domenu logičkog razmišljanje i kodiranja.

DeepSeek uspešno rešava kompleksne tekstualne zadatke, dok Zhipu može da generiše kratke video-sadržaje, a korisnici dobijaju kvalitet američkih servisa. Kineski startap Manus privukao je svetsku pažnju lansiranjem univerzalnog AI agenta koji može da kreira tabele i sprovodi istraživanje za korisnike, nalik na alate OpenAI-ja i drugih kompanija.

Američki tehnološki lideri tvrde da njihovi kineski partneri i dalje nastoje da im se približe, barem trenutno. Na različitim rang-listama, uključujući Chatbot Arena i Humanity's Last Exam, modeli američkih firmi još uvek zauzimaju prva mesta. Humanity's Last Exam su posebno dizajnirali AI bezbednosni istraživači i opremljen je hiljadama pitanja za testiranje performansi najnaprednijih AI sistema na polju matematike, nauke i drugim. Sredinom 2025. godine, samo tri kompanije premašile su prag od 20 odsto tačnosti na testu: OpenAI, Google i xAI. DeepSeek je postigao 14 odsto, a jedna verzija Qwena dostigla je 11.

"Veoma je teško reći koliko smo ispred", rekao je izvršni direktor OpenAI-ja Sam Altman tokom majskog saslušanja u Vašingtonu. "Ali ta prednost se s vremenom smanjuje."

 

- U pisanju pomogle Katie Roof i Nilushi Karunaratne.