Upozorenje MMF-a - novi skok potrošnje energije zbog razvoja AI-ja

Veštačka inteligencija je za samo nekoliko godina iz specijalizovanih laboratorija dospela u središte vladinih politika, tehnoloških inovacija i kapitalnih tržišta. Nedvosmisleno je šta ona nudi: višu produktivnost, automatizovane procese i rastući prosperitet na duge staze. Ali kao što se upozorava u najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), napredak ima svoju cenu - i ona se meri u teravat-časovima. U posebnom poglavlju aprilskog izdanja izveštaja World Economic Outlook, stručnjaci MMF-a napisali su da "AI dobija sve veći makroekonomski značaj i kroz svoj uticaj na potrošnju električne energije".

U prvi plan dolazi jedna manje očigledna posledica digitalne transformacije: iznenadan i strm porast globalne potražnje za strujom, koji nije posledica rasta stanovništva ili industrijske proizvodnje, već algoritama koje pokreću data centri, grafički procesori i napredne neuronske mreže. Dok se javna rasprava fokusira na regulaciju, etiku i uticaj AI-ja na tržište rada, izveštaj MMF-a upozorava da će možda energetska infrastruktura biti ta koja neće izdržati tempo digitalnog razvoja.

Veliki rast potrošnje struje

U SAD su se sektori koji razvijaju i koriste AI između 2010. i 2023. godine povećali sa 278 milijardi na više od 1.130 milijardi dolara. Ovaj eksplozivni rast je kapitalno intenzivan i izrazito energetski rasipan, naročito u obradi podataka. Potrošnja struje u data centrima se od 2015. godine više nego udvostručila i dostigla između 400 i 500 TWh 2023. godine, procenjuje IMF. To je već sada uporedivo sa ukupnom potrošnjom srednje velike razvijene zemlje, a ovaj fenomen je tek u svojim početnim fazama. Izveštaj upozorava da bi globalna potrošnja struje povezana sa razvojem i upotrebom AI-ja mogla dostići 1.500 TWh do 2030. godine - što približno odgovara današnjoj godišnjoj potrošnji struje u celoj Indiji.

 

 

SAD predstavljaju ilustrativan primer. Prema podacima MMF-a, tamošnja potrošnja struje u data centrima mogla bi se povećati sa 178 TWh 2024. godine na čak 606 TWh 2030. godine. To predstavlja više nego trostruki rast u periodu manjem od decenije, koji može, u odsustvu investicija u infrastrukturu, dovesti do energetskih deficita i viših cena. "Ako rast potražnje ne bude praćen odgovarajućim investicijama u energetsku infrastrukturu, cene struje u SAD bi do 2030. godine mogle porasti za 8,6 odsto", upozoravaju u MMF-u.

Mogući scenariji i zamke

Izveštaj raščlanjuje tri moguća scenarija budućeg razvoja. Prvi, osnovni scenario isključuje uticaj AI-ja i zasniva se na trenutnim energetskim politikama. Drugi predviđa rast AI-ja uz nepromenjenu energetsku politiku, što znači da bi većinu dodatne potražnje pokrili fosilnim izvorima. Treći scenario podrazumeva mere za ubrzano uključivanje obnovljivih izvora, na primer preko "feed-in" tarifa. U tom slučaju bi rast cena energije bio manje izražen, a pre svega bi se smanjio uticaj na životnu sredinu.

Ekonomski napredak koji obećava veštačka inteligencija ne podrazumeva istovremeno i ekološku neutralnost. Prema podacima MMF-a, u drugom scenariju - bez dodatnih mera - globalne emisije gasova staklene bašte bi do 2030. godine porasle za 1,7 gigatona CO₂-ekvivalenta. To je uporedivo sa ukupnim energetskim emisijama Italije u periodu od pet godina. Uvođenjem politika za podršku obnovljivim izvorima bi, prema njihovim procenama, ovaj rast emisija mogao opasti za četvrtinu. "Mere, kao što su podsticajne tarife za čistu energiju, mogle bi smanjiti emisije za 24 odsto u poređenju sa osnovnim scenariom", navodi MMF.

 

 

Uprkos ekološkim i infrastrukturnim izazovima, AI ostaje važan izvor rasta produktivnosti. Prema procenama MMF-a, doprinos AI-ja globalnom ekonomskom rastu između 2025. i 2030. godine u proseku će iznositi 0,5 procentnih poena godišnje. MMF, pri tome, ne ignoriše troškove: uz cenu od 39 dolara po toni CO₂, usled povećane potražnje za energijom, trošak emisija bi porastao i kretao bi se između 50,7 i 66,3 milijarde dolara. Ti troškovi emisija iznose oko 1,3-1,7 odsto ukupne ekonomske vrednosti koju bi AI inače donela.

Energija kao nosilac budućeg rasta

U geopolitičkom kontekstu, neravnomerna raspodela energetskih kapaciteta može produbiti razlike između zemalja. One koje već danas nemaju pouzdano snabdevanje električnom energijom biće još ranjivije na poremećaje uzrokovane digitalnim razvojem. Zemlje koje mogu same proizvesti dovoljno energije - naročito iz obnovljivih izvora - biće u strateškoj prednosti. MMF istovremeno upozorava da će rast potražnje za energijom verovatno pojačati pritisak na globalne lance snabdevanja sirovinama, kao što su litijum, bakar i kobalt, koji su ključni za proizvodnju baterija i električnih mreža.

Na nivou politika, poruka je jasna: bez strateškog prilagođavanja, energetika može postati usko grlo razvoja AI-ja. Biće potrebna brza modernizacija prenosnih mreža, poboljšanje energetske efikasnosti u data centrima i podsticanje ulaganja u čistu energiju. Kako su napisali u MMF-u: "Svet mora da se prilagodi brzorastućoj energetskoj potrebi AI-ja pre nego što ona počne da je određuje sama". U raspravama o digitalnoj budućnosti koje su često prožete optimizmom, izveštaj MMF-a donosi retko trezveno stanovište. Izgleda da će cena tehnološke transformacije biti vidljiva na računima za električnu energiju. Tehnološka transformacija ima svoju cenu – i ona će, izgleda, biti napisana na računu za struju.