FK Bayern ogolio krizu nemačke ekonomije - zašto štednja kluba može postati problem na terenu

Engleski klubovi ovog leta ponovo su oborili rekorde potrošivši više od tri milijarde funti na transfere, dok su pojedini završili u minusima od stotina miliona. U isto vreme, Bayern München, koji je tradicionalno sinonim za stabilnost, prelazni rok završava u plusu od 10,5 miliona evra. Na prvi pogled, deluje kao očekivana nemačka disciplina. Međutim, iza ovog poteza stoji šira priča o makroekonomiji i riziku koji bi mogao prerasti u sportski problem.

 

Bavarski gigant ostao je bez čak 17 igrača, a doveo je samo četvoricu koji realno ulaze u prvi tim. Nadzorni odbor eksplicitno je naložio smanjenje rostera, a Harry Kane je na konferenciji za medije otvoreno rekao da nikada nije igrao u ekipi sa manje fudbalera. Dok se engleski rivali pripremaju za maratonsku sezonu gradeći sastave od po 25 podjednako jakih igrača, Bayern je svesno odlučio da ide suprotnim putem.

Posmatrano izolovano, može izgledati kao čudan i riskantan potez. Ali, u širem kontekstu stagnacije nemačke privrede, pada industrijske proizvodnje i slabe poslovne klime, Bayern se pokazuje kao ogledalo svog ekonomskog okruženja. Klub sa rekordnim prihodima i dalje postupa oprezno jer zna da ga najveći izazovi možda ne čekaju na terenu, već u bilansima i poslovnom kontekstu.

Transferni plus i politika 'pozajmica, a ne kupovina'

Statistika prelaznog roka govori sama za sebe. Bayern je od prodaja i pozajmica zaradio 98,95 miliona evra, dok su rashodi iznosili 88,8 miliona. Rezultat je plus od 10,15 miliona evra, retkost među evropskim velikanima. Na listi dolazaka tek četiri imena mogu se smatrati stvarnim pojačanjima: Luis Díaz, Jonathan Tah, Tom Bischof i Nicolas Jackson, koji je stigao na pozajmicu iz Chelseaja.

Istovremeno, tim je ostao bez čitavog niza iskusnih i mladih fudbalera, a ukupno 17 odlazaka jasno pokazuje da se nije radilo o kozmetičkim promenama. Ono što je još važnije, nije reč o slučajnom spletu događaja, već o svesnoj strategiji kluba. U nedelji pred zatvaranje roka, nemački mediji preneli su da je nadzorni odbor Bayerna naložio sportskom sektoru da koristi isključivo pozajmice, bez novih stalnih kupovina.

Drugim rečima, dok su rivali ulazili u transferne trke i gomilali fudbalere kako bi odgovorili na kalendarsko preopterećenje, Bayern je igrao na sigurno balansirajući knjige i držeći se tradicionalnog modela samoodrživosti.

Nemačka ekonomija kao skriveni protivnik

Za razumevanje ove odluke treba pogledati širu sliku. Nemačka privreda već godinama ima ozbiljne izazove. Industrijska proizvodnja u junu 2025. pala je za 1,9 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok su novi nalozi u julu smanjeni za dodatnih 2,9 odsto. Statistički zavod potvrdio je da je BDP u drugom kvartalu 2025. pao za 0,3 odsto, nakon kratkog rasta u prvom kvartalu.

Ifo indeks poslovne klime, jedan od ključnih pokazatelja ekonomskog sentimenta, i dalje se drži ispod istorijskog proseka, uprkos blagom oporavku tokom leta. Kompanije beleže slabu potražnju, posebno u energetskom intenzivnim sektorima. Ukratko, Nemačka, industrijski motor Evrope, ušla je u period stagnacije.

Za Bayern, koji se snažno oslanja na domaću privredu kroz sponzore poput Adidasa, Allianza i Audija, kao i kroz bazu članova koji drže 75 odsto vlasništva, to znači jednu stvar: iako su prihodi rekordni, 951,5 miliona evra u sezoni 2023/24, motiv za oprez je i dalje snažan. Upravljanje klubom u Minhenu nikada nije bilo odvojeno od makroekonomske realnosti.

Sportski rizik tankog rostera u najgušćem kalendaru

Problem je što fudbal 2025. ne trpi minimalizam. UEFA je od sezone 2024/25. proširila Ligu šampiona na 36 klubova i uvela osam utakmica u prvoj fazi, čime je povećano opterećenje igrača. Uz to, organizuje se i novo Svetsko klupsko prvenstvo sa 32 ekipe, zbog čega je sindikat FIFPRO upozorio na "najzahtevniji kalendar u istoriji profesionalnog fudbala".

U takvim okolnostima, Bayern ulazi s kadrom koji je, prema rečima samih igrača, "verovatno najmanji u kojem su ikada igrali". Kaneova izjava nije bila slučajna, već odraz osećaja u svlačionici. Za razliku od engleskih klubova koji mogu rotirati dve skoro jednako jake postave, Vincent Kompany će morati pažljivo raspoređivati minute sa mnogo manje opcija.

Ovaj rizik nije apstraktan. Povreda dvojice ključnih igrača može značiti gubitak ritma u Bundesligi ili rano ispadanje iz Lige šampiona. Drugim rečima, ono što na papiru izgleda kao finansijski plus, može na terenu postati sportski minus.

Ilustracija nemačkog ekonomskog konzervatizma

 

Bayern je u sezonu 2025/26. ušao kao možda najdisciplinovaniji velikan evropskog fudbala. Dok drugi gomilaju dugove i traže eksternu likvidnost, Bavarci beleže plus u knjigama, rekordne prihode i stabilnu vlasničku strukturu. U normalnim okolnostima, to bi bio razlog za pohvalu.

Ipak, "normalne okolnosti" danas ne postoje. Kalendar je gušći nego ikada, rivali ulažu u širinu kadra, a Bayern bira minimalizam i nemački ekonomski konzervativizam. To odražava dublju priču, a nemačka privreda više ne pruža sigurnost kakvu je nekada garantovala. Industrija je u padu, BDP klizi, poslovna klima ostaje loša. Klub koji je simbol Nemačke jednostavno ne može da ignoriše takav kontekst.

Da li će se oprez isplatiti ili pretvoriti u sportski minus, ostaje da se vidi. U najboljem scenariju, Bayern ostaje konkurentan u Bundesligi i čeka priliku za pojačanja u zimskom prelaznom roku. U lošijem, povrede i nedostatak dubine otkriće slabosti kadra. U svakom slučaju, sezona pred nama pokazaće koliko fudbal danas zavisi od makroekonomije i koliko brzo finansijska pasiva može postati sportski problem.