Koliko Srbiju košta povreda Bogdana Bogdanovića

Bogdan Bogdanović je i zvanično završio EuroBasket 2025 zbog rupture zadnje lože. Košarkaški savez Srbije (KSS) saopštio je da će kapiten, u dogovoru s Los Angeles Clippersima, nastaviti dalje lečenje u SAD. Ali iza sportskog gubitka, krije se i finansijska priča. Osiguranje igrača koji igraju za reprezentaciju, posebno onih s NBA ugovorima, svrstava se među najveće troškove svake federacije.

FIBA vodi globalnu šemu "personal accident + medical" na koju nacionalne federacije prijavljuju igrače preko FIBA MAP sistema. Polisa pokriva privremenu radnu nesposobnost (TTD) do 365 dana uz period odbitka od 21 dana, medicinske i hirurške troškove do 40.000 evra (s franšizom 1.000 evra), te ima agregatne limite od pet miliona evra po timu i 15 miliona evra godišnje. Postoji i ključni izuzetak - NBA igrači su izuzeti iz standardne polise (G League jeste uključena), pa za njih federacije moraju ugovarati posebno, skuplje pokriće. 

NBA igrači i 'dvadesetosmodnevno pravilo'

U praksi, najveći kamen spoticanja je posebni režim za NBA igrače. Trenutni aranžman FIBA-NBA predviđa osiguranje najviše 28 dana za nastupe uz reprezentaciju, što je razlog zašto mnogi NBA asovi preskaču rane pripreme i pojedine prozore kako bi imali pokriće za glavne mečeve. Ove sezone to se videlo i na primeru Grčke, budući da je Giannis Antetokounmpo početkom avgusta propuštao pripremne utakmice zbog nerešenog osiguranja. 

 

Standard je da trošak snosi nacionalna federacija, uz moguću pomoć ministarstava, olimpijskih komiteta ili sponzora. I pravila FIBA eksplicitno kažu da federacije moraju obezbediti "adekvatno osiguranje" za sve koji su na spisku reprezentacije. Na primeru Srbije, KSS plaća osiguranje kad NBA igrači nastupaju leti za reprezentaciju. Klubovi, zauzvrat, traže potvrdu polise i imaju uticaj na plan oporavka. 

 

Koliko to košta

Raspon zavisi od visine ugovora, trajanja pokrića i klauzula (invaliditet, dužina odsustva, povrede). Industrijski prosek za "puno" godišnje pokriće često se procenjuje na četiri do sedam bruto godišnjih plata. U praksi su zabeležene i konkretne brojke. Tokom NBA lokauta 2011, španska federacija je računala da će za grupu NBA igrača morati da plati oko 500.000 evra, umesto ranije procenjenih 100.000 evra. U istom periodu, NBA agent je za ugovor od 10 miliona dolara dobio ponudu od približno 400.000 dolara za osiguranje samo za jedan kvalifikacioni turnir. 

Za Bogdanovića, mediji su navodili da mu klub u narednoj sezoni isplaćuje nešto više od 16 miliona dolara. Ako bismo grubo primenili industrijski prosek na godišnjem nivou, puna polisa tog reda iznosila bi 0,6-1,1 milion dolara. Za turnirski prozor to je proporcionalno manje, ali i dalje osetna stavka budžeta. Precizan iznos zavisi od stvarno kupljenih klauzula i perioda trajanja pokrića. 

 

Ako je polisa aktivna, isplate idu nakon isteka perioda odbitka. Dnevna naknada zasniva se na igračevom ugovoru i teče najviše 365 dana, a hirurški troškovi se refundiraju do limita. U NBA kontekstu, nezavisno od reprezentativnog osiguranja, klubovi imaju i sopstvene polise ili polise lige koje nadoknađuju deo plate tokom dužeg odsustva. Klasičan primer je slučaj Paula Georgea, gde je ligaška polisa vraćala 80 odsto plate nakon 41 propuštene utakmice. 

Zašto je fudbal drugačiji

FIFA je centralizovala rizik kroz Club Protection Programme (CPP), koji klubovima plaća fiksnu dnevnu kompenzaciju do 20.548 evra, maksimalno 365 dana, s limitom po igraču do 7,5 miliona evra i godišnjim agregatom od 80 miliona evra. Prvih 28 dana nije pokriveno (engl. waiting period). Rezultat je manje natezanja među klubovima i savezima, jer je model predvidljiv i standardizovan. Košarka taj deo i dalje gura na nacionalne saveze, posebno za izdašne NBA ugovore. 

Trošak osiguranja može biti najveća pojedinačna stavka letnjeg budžeta. U zemljama sa skromnijim javnim sportskim budžetima, to često podrazumeva zavisnost od sponzora ili rezanje drugih programa. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar