Iz pustinje na teren - zalivski fondovi polako ali sigurno osvajaju svet sporta

Tokom poslednje decenije suvereni investicioni fondovi iz zalivskih zemalja, koje podržavaju kraljevske porodice, usmerili su pažnju na novu arenu - sport. Ulažu desetine milijardi dolara širom sveta kako bi ostvarili prinos, diplomatski uticaj i meku moć. Od fudbala do Formule 1 i drugih sportova, zemlje bogate naftom poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara, ovu industriju vide kao ulaznicu ka većem globalnom uticaju.

U maju ove godine, prve zvanične posete Donalda Trumpa tokom njegovog novog mandata bile su baš kao i tokom prethodnog - usmerene prema Bliskom istoku. Prva stanica bila je Saudijska Arabija. Ovaj diplomatski gest predstavlja snažnu podršku Rijadu i prestolonasledniku Mohammedu bin Salmanu. Trumpova poruka bila je jasna - želi da najbogatije zemlje regije obećaju masivne investicije u Sjedinjene Američke Države.

"Ovom posetom dodajemo više od jedan bilion dolara", rekao je.

Bloomberg

 

Zemlje Zaliva to mogu da priušte. Zahvaljujući decenijama prihoda od nafte, njihove finansijske rezerve su izuzetne, a glavni instrumenti za "prijateljska ulaganja" su državni investicioni fondovi moćne, ali često netransparentne finansijske strukture usko povezane sa vlašću.

Ovi fondovi su investicione firme u vlasništvu država, najčešće finansirane prihodima od prirodnih resursa poput nafte i gasa. Među najvećima su fondovi iz Katara, Saudijske Arabije, Kuvajta i UAE. Na primer, fond iz Abu Dabija (ADIA) upravlja imovinom većom od jedan bilion dolara.

Printscreen YouTube - fondovi

 

Pored Zaliva, tu je i Kina, koja koristi fondove za projekte unutar inicijative "Pojas i put", kao i Norveška, čiji državni fond s portfeljom od 1,7 biliona dolara, drži titulu najvećeg na svetu.

Ali fondovi iz Zaliva su najdinamičniji - samo prošle godine investirali su čak 82 milijarde dolara, što čini oko 60 odsto svih globalnih akvizicija. Ukupno upravljaju sa više od četiri biliona dolara imovine. Njihovo bogatstvo dolazi iz tzv. hidrokarbonske rente,  što je stvorilo izazov gde "parkirati" sav taj novac.

Vizija 2030 - Put ka postnaftnoj eri

Kako cene alternativnih izvora energije opadaju, a volatilnost tržišta nafte ostaje konstantna, Saudijska Arabija sve više ulaže napore da diverzifikuje svoju ekonomiju. Kroz projekt Vizija 2030, princ Mohammed bin Salman najavljuje preusmeravanje ka oblastima kao što su veštačka inteligencija, biotehnologija, sport, e-igre i napredne tehnologije.

U tom kontekstu, državni fondovi služe kao ključni alat za transformaciju i pozicioniranje Zaliva na globalnoj sceni.

Sport je postao centralna tačka strategije. Reč je o industriji koja generiše milijarde dolara godišnje, ali jednako važno - ona ima ogroman simbolički i diplomatski značaj.

Printscreen YouTube

 

Od 2002. godine, kada je Libijska investiciona agencija prvi put uložila u Juventus, investicije iz Zaliva u evropski i svetski sport rastu munjevitom brzinom. Katar danas poseduje Paris Saint-Germain, Abu Dabi Manchester City, a Saudijski PIF je vlasnik Newcastle Uniteda. Prema finansijskim izveštajima, PSG i City su trenutno među najprofitabilnijim klubovima sveta.

Američko tržište dugo je bilo izuzetak, ali i to se menja. Katar je sada aktivan i u NBA i NHL ligi, a posebnu pažnju privukla je Saudijska Arabija ulaskom u golf - Trumpov omiljeni sport - kroz LIV Golf, kao konkurenciju PGA.

Guverner saudijskog PIF-a Jasir Al-Rumayyan, koji je blizak sa Trumpom, mogao bi uskoro da zauzme mesto u najvišem telu svetskog golfa. Njih dvojica su više puta viđeni kako zajedno igraju golf. Ova investicija pokazala se kao izuzetno uspešna.

'Sportswashing' ili transformacija

Nije iznenađenje da su ove aktivnosti naišle i na kritike. Manchester City se suočava s ozbiljnim optužbama za nepravilnosti u finansijskom izveštavanju, dok je Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. pokrenulo širu kulturnu debatu o "sportswashingu" - optužbama da vlade koriste sport kako bi prikrile pitanja poput prava radnika, LGBTQ zajednice i zaštite okoline.

Ipak, neki analitičari postavljaju pitanje približavaju li se ove zemlje zapadnim vrednostima upravo kroz intenzivniju integraciju sa zapadnim institucijama i tržištima.

E-sport - novi horizont

U maju se otvorilo novo poglavlje. Pored tradicionalnog sporta, bliskoistočni fondovi ulažu i u e-sport. PIF je već investirao više od 20 milijardi dolara u gejming kompanije, a do kraja decenije planira da uloži još 40 milijardi.

Rijad će 2025. ponovo biti domaćin Svetskog kupa u e-sportu, gde će timovi u igrama poput Dota 2 imati priliku da osvoje desetine miliona dolara, novac za koji sada znamo odakle dolazi.

Ulaganja u sport - od golfa, fudbala i košarke do e-sporta - nisu tek hir bogatih zemalja, već deo osmišljene strategije kojom se redefiniše uloga Bliskog istoka u svetu. U pitanju je "meko" pozicioniranje u kojem stadion može postati diplomatska misija, a fudbalski klub medij za geopolitičku komunikaciju.

U kratkom roku možda nije jasno da li se ta ulaganja finansijski isplate, ali to i nije cilj. Cilj je stvaranje uticaja, pristupa i prisutnosti. I to se, zasad, očigledno ostvaruje.