Sve se više čini da je Svetsko prvenstvo u Kataru bilo više uvod u budućnost fudbala, nego neka anomalija. Budućnost najvažnije sporedne stvari na svetu, sudeći prema nedavnim odlukama FIFA, zvaničnog upravnog tela za fudbal, biće isprepletena turnirima u bogatim pustinjskim monarhijama Persijskog zaliva.
FIFA je prošle sedmice objavila da je kandidatura Saudijske Arabije za domaćina Svetskog prvenstva 2034. dobila višu tehničku ocenu od zajedničke kandidature Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Meksika za prvenstvo 2026, izvestio je Reuters. Zvanična odluka potvrđena je u sredu na vanrednom kongresu FIFA.
Ponuda Saudijske Arabije za organizaciju najvećeg fudbalskog događaja na svetu dobila je visoku ocenu uprkos činjenici da bliskoistočna kraljevina mora da izgradi većinu stadiona za turnir. FIFA je u svom izveštaju o ocenjivanju kandidatura navela kako je ponuda, uprkos nedostatku sportske infrastrukture, dobila prosečnu ocenu od 4,2 na skali do pet.
Ambiciozni planovi za osam novih stadiona
Svi sportski objekti, uključujući planirani Maleabʿal-Malik Salman ad-Duwali u Rijadu, kapaciteta 92.760 mesta, trebalo bi da budu završeni do 2032. godine. Ipak, prema Reutersu, tri nova stadiona biće završena za Azijski kup, čiji će kraljevina biti domaćin u januaru 2027.
"Saudijska ponuda podrazumeva nekoliko ambiciozno planiranih stadiona, smeštenih na jedinstvenim lokacijama, uključujući stadion princa Mohammeda bin Salmana u projektu Qiddiya i stadion Neom u okviru projekta The Line", navedeno je u FIFA izveštaju.
Saudijski prestolonaslednik Mohammed bin Salman | Bloomberg
Neom, urbani industrijski grad na obali Crvenog mora, veličine Belgije, koji bi trebalo da ugosti gotovo devet miliona ljudi, ključan je deo plana Vizija 2030, saudijskog prestolonaslednika princa Bin Salmana.
Plan Vizija 2030 usmeren je na stvaranje novih izvora privrednog rasta za kraljevinu, čije tri četvrtine budžetskih prihoda zavisi od fosilnih goriva. Sport zauzima visoko mesto na listi prinčevih prioriteta za diverzifikaciju privrede, što je kraljevina već pokazala kupovinom vrhunskih fudbalera iz Evrope.
Uprkos visokim ambicijama, neki planovi su morali biti ograničeni zbog rastućih troškova, uključujući projekat The Line, futuristički grad sa staklenim zidovima koji se proteže na 170 kilometara kroz arapsku pustinju.
Na kongresu FIFA sledećeg meseca glasaće se o odobrenju Svetskih prvenstava za 2030. i 2034. godinu, iako za oba postoji samo jedna ponuda. Saudijska Arabija jedini je kandidat za prvenstvo 2034, dok zajednička kandidatura Maroka, Španije i Portugala ostaje jedina za 2030. godinu.
"Moraćemo da se naviknemo na to da je ovo nova stvarnost u sportu", rekao je Vid Dežman s Arena Sporta, komentarišući odluku o dodeli uloge domaćina Saudijskoj Arabiji.
Dodao je kako je arapski svet sve prisutniji i u drugim sportovima, ne samo u fudbalu. "Finansijski su toliko moćni da mogu sebi da priušte velike investicije. FIFA i drugim organizacijama to, naravno, donosi zaradu i bolje finansijske uslove za reprezentacije i klubove."
"Visoka ocena koju je Saudijska Arabija dobila nije iznenađenje, jer FIFA praktično nije imala drugu opciju", izjavio je Tomaž Ambrožič, direktor firme Sport Media Focus.
Fudbalska igra petrodolara
Pravila igre u fudbalskom svetu u poslednje vreme određuju države na Arapskom poluostrvu. Kao najveći igrač pojavila se upravo Saudijska Arabija koja, pozivanjem superzvezda poput Neymara i Cristiana Ronalda, nastoji da afirmiše svoju poziciju kao najnovije fudbalske velesile. Duboki džepovi naftne monarhije obuhvataju i kupovinu velikih fudbalskih imena, te je tokom poslednjih godina država, na primer, kupila engleski klub Newcastle United.
Cristiano Ronaldo je 2023. godine prešao u saudijsku fudbalsku ligu | Depositphotos
Kritičari tvrde da Saudijska Arabija koristi sport kako bi skrenula pažnju sa kršenja ljudskih prava u zemlji, što se često naziva engleskim terminom "sportswashing". Saudijska vlada poznata je i po suzbijanju neslaganja i strogoj kaznenoj politici prema kriminalcima.
Saudijska Arabija nema fudbalsku tradiciju niti adekvatnu infrastrukturu, ali Ambrožič napominje da su slične primedbe bile izražene i za Katar. "Katar je na kraju opravdao visoka očekivanja, organizovao turnir na visokom nivou i, uprkos određenim negativnim aspektima, istakao snažnu održivost zahvaljujući činjenici da je ceo događaj bio organizovan praktično u jednom gradu", dodao je.
"S obzirom na to da će buduća svetska prvenstva organizovati po tri države, a 2030. njih čak šest, spremnost Saudijske Arabije da sama ugosti prvenstvo u ovom trenutku prava je retkost", smatra Ambrožič.
U budućnosti očekujem da će se u regiji kojoj pripada Saudijska Arabija organizovati više velikih sportskih događaja, uključujući Olimpijske igre, kaže Tomaž Ambrožič.
Ambrožić upozorava da države koje su razvijene u fudbalskom smislu više nisu spremne da značajno ulažu u tako skupe događaje, pa kandidatura Saudijske Arabije trenutno predstavlja veliko olakšanje za FIFA. "Čak će i sledeća dva evropska prvenstva biti organizovana u suorganizaciji više država ili saveza", dodao je.
Poslednjih godina u fudbalskom svetu, zbog kritika povezanih s troškovima, raste trend suorganizacije velikih turnira. "Suorganizacijom velikih sportskih događaja organizatori se oslobađaju velikih ulaganja u infrastrukturu, a posetiocima su smeštaji finansijski pristupačniji", navodi Dežman.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine održano je u Kataru, istočnom susedu Saudijske Arabije | Bloomberg
Optužbe za nepoštovanje ljudskih prava
Strani mediji, u međuvremenu, iznose kritike na očekivano odobrenje bliskoistočne monarhije kao domaćina prestižnog fudbalskog turnira za desetak godina. Zbog visokih temperatura pustinjskog podneblja turnir će se održavati zimi - slično kao i poslednje prvenstvo u Kataru.
Javili su se i zagovornici ljudskih prava. Saudijska Arabija, poput Katara, poznata je po ozloglašenom eksploatativnom radnopravnom sistemu kafala, koji decenijama definiše odnos između migrantskih radnika i njihovih poslodavaca u arapskom svetu.
Kafala zahteva da migranti u državi imaju sponzora, obično poslodavca, odgovornog za njihove vize i pravni status. Organizacije za ljudska prava kritikuju tu praksu jer omogućuje poslodavcima da oduzmu pasoše radnicima, najčešće iz siromašnijih delova južne Azije, i zloupotrebljavaju ih uz minimalne pravne posledice.
Steve Cockburn, upravnik odeljenja za radnička prava i sport pri Amnesty Internationalu, u reakciji na ocenu FIFA izjavio je da je "ocena kandidature Saudijske Arabije neverovatno oprana od strašnih postignuća te zemlje na području ljudskih prava". Dodao je i da "ocena ne uključuje nikakve značajne obaveze koje bi sprečile eksploataciju radnika, deložacije stanovnika ili hapšenja aktivista".
.webp){kind=icon}
