Kraj za Instagram lice - da li je lepota bez filera i filtera novi trend

Najava recesije uvek izaziva panične analize potrošačkih obrazaca.
Manje odlazaka kod frizera, na primer, može uticati na takozvani "indikator salona lepote" - "recession hair" je već postao trend na TikToku. Neki analiziraju "beer index" da bi videli da li se skupa kraft piva zamenjuju blažim, masovno dostupnim pivima. Tu je i nekonvencionalni, ali istorijski tačan "stripper index" - pokazatelj kada egzotične plesačice naslute recesiju zbog manjeg broja mušterija u klubovima.

Ipak, pritisak da se promene potrošačke navike u ekonomskoj krizi možda ima i svetliju stranu. Možda je upravo ovaj trenutak rešenje za zabrinjavajući Gen Z bjuti trend: estetske injekcije. Reč je o skupoj i sve rasprostranjenijoj navici među mladima koji još uvek uživaju u prirodnim prednostima mladalačke lepote.

Gen Z se sve češće pita da li je botoks vredan ulaganja. Foto: Depositphotos

Između 2019. i 2022. godine broj osoba od 18 i 19 godina koje primaju neuromodulatorne injekcije (poput botoksa) porastao je za 75 odsto, dok je broj onih koji koriste hijaluronske filere (kao što je Juvéderm Ultra) skočio za 71 odsto, prema izveštaju Američkog udruženja plastičnih hirurga (engl. American Society of Plastic Surgeons - ASPS) iz 2022. godine. Taj drastični rast se donekle stabilizovao u izveštaju ASPS za 2023 - najnovijim dostupnim podacima - sa promenom od devet i osam odsto za obe procedure u odnosu na 2022. Grupa starosti 20–29 godina, koja takođe uključuje deo Gen Z generacije, pokazala je slične promene. Trošak i kasnija nega, odnosno održavanje ovih procedura nisu nimalo jeftini. Potrošači su u proseku plaćali 435 dolara za neuromodulatorne injekcije i 715 dolara za hijaluronske filere, prema ASPS lekarima u 2023.

Kako je Gen Z uopšte stigla dovde

To što su prvi stasavali u svetu društvenih mreža i pametnih telefona svakako ima uticaja. Najstariji pripadnici ove generacije rođeni su tek deceniju pre nego što su ove tehnologije nastale. Do trenutka kada su krenuli u srednju školu, i društvene mreže i pametni telefoni već su postali svakodnevica.

U poređenju, kao milenijalka, sećam se da je Facebook postao dostupan javnosti tek u mojoj završnoj godini srednje škole. Postavljali smo smešne fotografije bez ikakve mogućnosti da ih doteramo - Photoshop je bio rezervisan za profesionalce koji su i po nekoliko sati obrađivali slike mršavih manekenki u magazinima. Nije bilo lako biti milenijalka koja nije nosila veličinu nula početkom dvehiljaditih - setimo se samo iskustava pop pevačice i rijaliti zvezde Jessice Simpson. Ipak, čini se da nam je bilo lakše nego Generaciji Z.

Zvezda Jessica Simpson u memoarima iznosi iskreno svoje probleme i sramotu koju je osetila jer su je proglasili debelom nakon nastupa u Dalasu 2009.  Kaže da je tada nosila veličinu 4, što je ekvivalent evropskoj veličini 36. Foto: Depositphotos

Iako je pokret "body positivity" stekao popularnost u kulturi i medijima kada su ulazili u tinejdžerske godine, na društvenim mrežama su ga snažno nadjačali algoritam, rast influensera i pojava aplikacija poput FaceTunea. Mogućnost da se fotografije "doteraju" prešla je iz ruku urednika koji su obrađivali slike poznatih ličnosti i modela u ruke svakoga ko ima telefon.

Korisnici su mogli da brišu "mane" i podešavaju crte lica kako bi odgovarale idealima lepote. Tako je nastao "Instagram Face" - termin koji je 2019. uvela spisateljica Jia Tolentino u časopisu "The New Yorker", opisujući taj izgled kao kožu bez pora, visoke jagodice, mačkaste oči, mali nos i pune usne.

Društvene mreže nisu jedini krivci za poremećenu sliku o sopstvenom izgledu kod Gen Z (a i drugih). Prednje kamere telefona, popularnost selfija i stalno gledanje sebe u malim prozorima na Zoomu i sličnim video-platformama, takođe doprinose iskrivljenom doživljaju sopstvenog lica.

Danas je "Instagram Face" izašao iz digitalnog sveta. Može se videti kako šeta ulicama velikih gradova i manjih mesta, a često se postiže minimalno invazivnim estetskim procedurama poput injekcija i filera.

Sve više mladih muškaraca koristi botoks i hijaluronske filere. Foto: Depositphotos

Čak i ako do potpune recesije ne dođe onako kako to mediji najavljuju, carine bi mogle uticati na ukupnu cenu ovih procedura. Na primer, špricevi i igle potrebni za injekcije trenutno su podložni carini od čak 245 odsto kada se uvoze iz Kine. Taj trošak bi se, logično, preneo na potrošače.

Jedna stvar koja ide u korist mlađima koji koriste ove tretmane jeste porast usluga, odnosno mogućnosti odloženog plaćanja (u SAD BNPL: Buy Now Pay Later). Kompanije koje nude ovakvu mogućnost su postale omiljene među Gen Z za neesencijalne troškove - od koncerata do putovanja - i lako bi mogle iskoristiti priliku da dodatno promovišu svoje usluge u oblasti estetske medicine. Jedna nova firma, PRIVI, konkretno cilja tržište estetskih injekcija, nudeći fleksibilne planove otplate za kozmetičke tretmane.

Uz ove opcije plaćanja, čak ni recesija možda neće biti dovoljna da izazove očekivani finansijski pritisak i smanji diskrecionu potrošnju. Naprotiv, održavanje izgleda može se smatrati neophodnim i vrednim svakog troška - pa i gomilanja duga, što je realnost BNPL modela.

Ali svako ko se odluči za taj put trebalo bi da ima na umu da je preuzimanje nepotrebnog duga naročito rizično u slučaju povratka Donalda Trumpa. Za vreme njegove administracije, Biro za finansijsku zaštitu potrošača (Consumer Financial Protection Bureau) verovatno bi ukinuo propise koji štite Amerikance, uključujući pravo na osporavanje troškova i traženje povraćaja novca.

Ako Gen Z izgubi finansijsku moć da menja svoj izgled, možda će postati moderno i viralno prihvatiti prirodan proces starenja. Uz malo sreće, to će biti više od prolaznog trenda.