Odelo više nije obavezno u kancelariji. I baš zato ga ponovo želimo!

U mirnoj, senovitoj ulici na njujorškom Upper East Sideu, tik uz aveniju Madison, nalazi se butik muške odeće sa dve prostorije pod nazivom The Armoury. Unutra se okupila grupa zaljubljenika u odela koji piju koktele s viskijem i puše cigare. Ne poznaju se baš svi međusobno, ali svi su odani sledbenici Yamamoto-sana (poznatog i kao Tailor Caid), vedrog japanskog krojača koji inače radi u tokijskoj četvrti Shibuya.

Yamamoto-san pokazuje tkanine muškarcima i ženama koji mesecima čekaju njegove posete, koje se održavaju dva puta godišnje. Dolaze zato što s njima, uz pomoć prevodilaca, razgovara o odelima i sakoima ne toliko kroz pitanje za šta im odeća treba, već kroz pitanje ko su oni.

"Nije bilo: 'Kojih pravila želite da se pridržavate?' Već: 'Šta vas zanima? Volite li džez? Hajde da napravimo nešto što zaista odgovara vašim interesovanjima'", kaže Hussein Zamzami, softverski inženjer u Googleu. "Na kraju krajeva, upravo zbog toga se stalno vraćam."

Zamzami ne mora da nosi odelo na posao. Njegove kolege inženjeri često biraju majice. Zapravo, kaže da njegova odela izazivaju "konsternaciju u kancelariji". Ipak, jednom ili dva puta mesečno svejedno obuče odelo. Većinu dana nosi krojeni blejzer, često uz kravatu.

"Volim da mislim da, ako me viđate svakog dana i vidite sve što nosim, možete prilično dobro da steknete predstavu o tome šta volim da radim u životu", kaže. "Ako me često vidite u stvarima s nautičkim motivima, to je zato što obožavam jedrenje."

U svakom slučaju, besprekorno odevena grupa u The Armouryju trebalo bi da predstavlja ugroženu vrstu. Činilo se da je pandemija konačno označila kraj odela: mnogi profesionalci počeli su da rade od kuće i shvatili da posao mogu jednako dobro da obavljaju u trenerkama. Kada su se zaposleni vratili u kancelarije, pravila oblačenja postala su opuštenija nego ikada. Finansijski sektor, kao i mnoge druge korporativne institucije, udaljio se od formalnog oblačenja.

U Millennium Managementu Izzyja Englandera, čiji je predsednik poznat po elegantnim odelima i kravatama, većina zaposlenih u hedž-fondu šeta kancelarijom u košuljama ili polo majicama Charles Tyrwhitta i pantalonama Lululemon. A 2020. godine čak su i veliki lanci klasične muške odeće Brooks Brothers i Men’s Wearhouse završili u stečaju.

Pa ipak, poslednjih godina počelo je da se događa nešto neočekivano: odelo se vraća.

U amsterdamskom Suitsupplyju, čiji je godišnji prihod 2020. pao 40 odsto, na 173 miliona dolara, rast se od 2023. kreće oko 20 odsto godišnje, dok se kupci vraćaju u kancelarije, a venčanja i elegantni događaji ponovo pune kalendare. U 2026. to je biznis vredan milijardu dolara.

Tailored Brands Inc., vlasnik Men’s Wearhousea i Jos. A. Banka, zatvorio je više od 400 prodavnica kada je 2020. podneo zahtev za zaštitu od poverilaca prema Poglavlju 11 američkog zakona o bankrotu. U julu je kompanija podnela zahtev za inicijalnu javnu ponudu akcija.

Oporavak je doneo prosečnu godišnju stopu rasta od 4,4 odsto između 2021. i 2025, dok su brendovi kompanije prošle godine ostvarili prodaju od 2,5 milijardi dolara i neto dobit od 217 miliona.

Prema izveštajima kompanije, preokret je rezultat "modernizovane i racionalizovane" ponude odeće, kao i postpandemijskog procvata američkog tržišta iznajmljivanja muške odeće, na kojem Tailored kontroliše gotovo 60 odsto tržišta. Kompanija planira da u narednih deset godina otvori 500 prodavnica.

Veliki povratak su imali i Awearness Kenneth Cole, Joseph Abboud i drugi privatni brendovi iz portfolija.

Oporavio se i Brooks Brothers, nakon što ga je 2020. kupio Authentic Brands Group LLC, koji poseduje i Reebok i Aéropostale, i nakon zatvaranja više od 50 prodavnica. Zahvaljujući novom fokusu na iskustvo kupovine u prodavnicama, boljem kvalitetu, većem izboru ležernije odeće i povratku dizajnu iz sopstvenog nasleđa, kompanija sada, prema procenama industrije, ostvaruje godišnji prihod veći od milijardu dolara.

"Ove godine imamo dvocifren rast u kategoriji odela", kaže izvršni direktor Brooks Brothersa Ken Ohashi.

Deo uspeha pripisuje se dolasku dizajnera Michaela Bastiana 2020. godine. Bastian, kojeg je Council of Fashion Designers of America 2011. proglasio dizajnerom godine za mušku modu, uneo je kreativniji i mladalačkiji duh u ponudu istorijskog brenda.

Prodaja teget i sivih odela koja muškarci nose na posao porasla je, međutim, tek neznatno. Rast dolazi iz onoga što Ohashi naziva "modnim odelima" i sezonskim materijalima. Zamislite letnje kombinacije, upečatljive boje i zanimljive tkanine poput lana i madrasa – stvari koje su nešto eksperimentalnije.

"Trenutno imamo čitavu kolekciju inspirisanu Marokom koja nam ide zaista, zaista dobro", kaže on.

Kupci takođe biraju upečatljive sportske sakoe koje redovno nose na večere, dobrotvorne događaje i brojne druge društvene prilike u kojima su odelo ili sako deo nepisanog kodeksa.

"Bez ikakve sumnje, venčanja su događaj broj jedan koji dovodi kupce po krojenu odeću, a zatim sledi povratak u kancelarije", kaže James Newell, potpredsednik za mušku odeću u Bloomingdale’su, koji prodaje odela od početnih Hugo Boss modela od oko 700 dolara do Zegne, čija cena prelazi 5.000 dolara.

Poslovanje s krojenom odećom bilo je "luda vožnja još od 2021", dodaje, uz "rast kakav se događa jednom u životu" tokom 2022. U naredne dve godine tržište se normalizovalo, a novi snažan uzlet počeo je u proleće 2025.

Za kupce čija su se tela promenila od početka pandemije do danas, delom i zbog sve veće upotrebe GLP-1 lekova za mršavljenje, obnavljanje garderobe postalo je posebno aktuelno.

Priliku vide i manje krojačke kuće. Thom Sweeney premestio je svog cenjenog krojača iz Londona na Menhetn, gde je britanska kuća ovog leta proširila prisustvo otvaranjem nove blistave prodavnice na Madison Avenue. Australijski P.Johnson otvorio je prodavnicu u Džakarti u decembru, a novu lokaciju u Londonu u februaru.

Odelo se ne vraća samo muškarcima

Muškarci nisu jedini koji se ponovo okreću odelima. Daisy Knatchbull, koja na londonskom Savile Row vodi istoimenu krojačku kuću namenjenu isključivo ženama, kaže da je njen biznis s odelima u poslednjih pet godina rastao u proseku 50 odsto godišnje.

Žensko odelo Prince of Wales koje je dizajnirala Daisy Knatchbull | Daisy Knatchbull

"Kako su kancelarije postajale manje formalne, žene više ne kupuju odela isključivo kao strogu poslovnu uniformu, već zato što žele svestrane komade koji ih prate tokom dana i mogu da se prilagode različitim prilikama", kaže ona.

Drugim rečima, odelo više ne mora da odgovara određenoj prilici. Može da odražava vas.

"Za ženu su odela veoma važan deo ličnog brenda", kaže Soon Hagerty, koja ih često nosi na sastanke i automobilske događaje kao direktorka iskustva privatnih klijenata u Hagerty Inc., kompaniji iz Mičigena koja se bavi automobilskim lajfstajlom i osiguranjem.

Poslednjih godina još više se okrenula odelima kako bi se izdvojila u svetu u kojem se svi oblače sve ležernije, a sada primećuje da i druge žene čine isto.

Hagerty deo tog povratka pripisuje želji žena da se razlikuju. Posebno voli dvoredna odela Max Mare i Saint Laurenta, u teksturiranim krem nijansama, s pantalonama visokog struka i, budući da je visoka oko 152 centimetra, uvek uz potpetice.

"Želim da poručim: u redu, ja sam profesionalac. Ali neću sedeti u crnom odelu i svilenoj bluzi kao svi ostali."

Od uniforme do ličnog izbora

Koreni odela u zapadnom svetu sežu do kraja 18. i početka 19. veka, kada su se američki osnivači udaljili od ekstravagantne mode evropskih dvorova i okrenuli trezvenijem načinu oblačenja, koji je trebalo da predstavlja demokratsko društvo i povezanost sa skromnijom radničkom klasom.

"Muškarci su prešli sa odeće jarkih boja i ogromne raznovrsnosti na uglavnom jednostavna crna odela, kako za dnevne tako i za večernje prilike", piše Chloe Chapin u knjizi Suitable: The Sartorial Revolution and the Fashioning of Modern Men iz 2026. godine.

Ta uniforma pokazala se neverovatno izdržljivom: narednih 200 godina ostala je gotovo nepromenjena.

Kako je američki uticaj rastao do kraja 20. veka, jednostavno tamno odelo postalo je standard u korporativnim salama za sastanke širom sveta. Ali njegova dominacija u kancelarijama počela je da slabi devedesetih, pojavom "ležernog petka" kao korporativne pogodnosti koja je trebalo da podigne moral zaposlenih.

Opušteniji kodeks oblačenja dodatno je ojačao tokom 2000-ih, kada su kreativna i tehnološka industrija počele da se udaljavaju od formalnog rada s klijentima, a pandemija je taj trend drastično ubrzala.

Iako smo odelo dugo posmatrali kao restriktivan komad odeće koji mora da prati određena pravila – rezervisan za posao, venčanja i formalne događaje – upravo je opuštanje tih pravila navelo sve više ljudi da shvate da odelo može da bude zabavno.

"Ljudi danas nose odela zato što to žele. Ta promena učinila je krojenu odeću smislenijom", kaže Luke Sweeney, suosnivač Thom Sweeneyja i krojač školovan na Savile Rowu. "Manje je reč o pravilima, a više o identitetu. Muškarci se ponovo doteruju zato što u tome uživaju."

Šira ramena, šire pantalone i više boje

To otvara prostor za eksperimentisanje i personalizaciju.

"Živimo u društvu u kojem je sve postalo toliko sveprisutno i uniformisano", kaže Jack Tyler, obožavalac Yamamoto-sana i vlasnik prodavnice saksofona u Bostonu.

Od krojača je tražio da mu napravi odela u stilu rokera iz sedamdesetih koje voli – sa zvonastim pantalonama, dugim sakoima i širokim reverima.

"Kada počnete da shvatate koliko dobro odeća može da vam stoji i kako kvalitetna odeća može da oblikuje telo onako kako želite, postaje fascinantno šta sve može da se uradi", kaže Tyler. "Stvara zavisnost."

U Dalasu je, prema Simonu Kneenu, predsedniku brenda muške odeće po meri J.Hilburn, jedna od najprodavanijih boja blejzera – koral.

"Momci mnogo više eksperimentišu nego ranije", kaže. "Više međusobno razgovaraju o odeći. A naročito mladi momci danas obožavaju da se doteruju."

"Za 15 godina koliko se ovim bavim, muškarci su postali mnogo hrabriji u tome šta misle da mogu da iznesu", kaže Agyesh Madan, suosnivač Stòffe, popularne prodavnice muške odeće u njujorškom SoHou.

Blejzer Stoffa na duplo kopčanje | Stoffa

Stòffa se specijalizovala za meke, lepršave komade koji sakoima i pantalonama daju mnogo opušteniji karakter. Njihove pantalone često imaju struk koji se zateže učkurom, dok sakoi nemaju jastučiće na ramenima niti unutrašnje platno, odnosno krute slojeve koji tradicionalnom sakou pomažu da zadrži formu.

"Ranije sam često slušao: 'To je super, ali ja to ne mogu da nosim.' Danas mislim da se muškarci više ne osećaju tako", kaže Madan.

U krojačkoj radnji J. Mueser u njujorškom Greenwich Villageu kupci ispod sakoa kombinuju netradicionalne komade, poput košulja u vestern stilu ili šarenih svilenih košulja, kaže kreativni direktor Jeff Hilliard.

U poslednje vreme primećuje veliki priliv novih mušterija u prodavnicu sa zidovima od cigle: "Od izvršnih direktora velikih kompanija pa sve do veoma mladih momaka."

Traže retke tkanine i šire siluete koje omogućavaju lakše kretanje, podsećajući na stil širokih ramena koji je Giorgio Armani popularizovao osamdesetih. Dvoredna odela takođe su ponovo veliki hit.

"Interesovanje za odela trenutno je prilično veliko", kaže Hilliard. "U modi sve dolazi i prolazi – kao kada je serija Mad Men ponovo učinio doterivanje popularnim. Ljudi uvek u nekom trenutku vole da proglase odelo mrtvim."

Ali, dodaje: "Da, ono nikada neće umreti."