Egipatski turizam cveta, a veza sa Srbijom jača - šta treba posetiti

Iako vam na prvi pomen verovatno odmah padnu na pamet mumije, piramide i predivne peščane obale Hurgade, Egipat ima da pruži mnogo više od toga.

To je dom prve velike civilizacije, zemlja koja je stvorila jedno od prvih pisama u ljudskoj istoriji i mesto gde možete videti jedino preostalo očuvano svetsko čudo starog sveta. S druge strane, to je i mesto gde na ulici možete kupiti slatki krompir, gde će vas možda iznenaditi što kafa ima jak ukus kardamona, i gde ćete imati priliku da vežbate cenkanje na uličnom bazaru. Posle toga, moći ćete da posetite prelepe džamije, ali i neke od najvažnijih lokacija za pravoslavno hrišćanstvo.

Najveći deo egipatske ekonomije oslanja se na turizam i izvoz nafte i gasa, a značajne prihode dobijaju i od Sueckog kanala. Tokom 2024. godine, državu je posetilo 15,7 miliona turista, što je 800.000 turista više u odnosu na 2023. godinu. Nedavni izveštaj UN Tourism rangirao je Egipat na prvo mesto u Africi po prihodima od turizma u 2024. godini, sa rekordom od 14,1 milijarde dolara. Uz to, njihova vlada je razvila nacionalnu strategiju prema kojoj žele da privuku 30 miliona turista do 2028. godine, uz širenje kapaciteta i poboljšanje iskustva turista.

Sfinga. Foto: Privatna arhiva

Za turiste širom sveta najprivlačniji su Kairo, Aleksandrija, Giza, Luksor i Asuan, gradovi koji čuvaju bogato nasleđe iz vremena Starog Egipta, a najvažnije letovalište je grad Hurgada na Crvenom moru, koji je ujedno i najpopularnija destinacija za srpske turiste. Ali odnosi Srbije i Egipta ne zaustavljaju se samo na turizmu.

Ekonomski pejzaž Egipta

U Egiptu danas živi preko 117 miliona ljudi (prema najnovijim podacima UN), što je oko 1,44 odsto svetske populacije. Njihov nominalni BDP je 396 milijadi dolara, pokazuju podaci Svetske banke, a raste po stopi od 3,76 odsto godišnje.

Za srpske turiste, cene su povoljne, pošto su troškovi života u Kairu 57,9 odsto niži nego u Beogradu, pokazuju podaci Numbea. Cene u restoranima su za 57,5 odsto niže, a generalno i za 46,5 odsto niže. 

Srpska vlast je najavila da uskoro počinje nova era saradnje dve zemlje, kada se ratifikuje Sporazum o slobodnoj trgovini. Pored trgovinske razmene, najavljeni su i zajednički projekti, ali i otvaranje prvog predstavništva Privredne komore Srbije u Africi, konkretno u Kairu. Tako bi srpskim firmama bilo lakše da posluju u Egiptu, a egipatskim firmama da nađu partnere u Srbiji.

Obilazak piramida. Foto: privatna arhiva

 

Srpske kompanije tamo već posluju - niška kompanija Neomedika je počela probnu proizvodnju hemetoloških reagenasa, firma Sigma iz Crvenke očekuje otvaranje svoje fabrike sredstava za dezinfekciju, a srpska kompanija koja se bavi agromehanizacijom projektuje otvaranje proizvodnih pogona u Egiptu.

 

 

Nedavno su srpski i egipatski zvaničnici najavili da će se obim trgovine dve zemlje uvećati za više od 400 odsto. Spoljnotrgovinska razmena dve zemlje iznosila je preko 88 miliona dolara u 2023. Srbija je najviše izvozila duvan, koji čini čak oko 70 odsto izvoza. S druge strane, najviše se uvoze urea, kalcijum fosfati i so, koji zajedno čine oko 50 odsto uvoza, ali se očekuje da je sporazum prilika da se promene i struktura i obim.

 

 

Međutim, Srbija i Egipat nisu povezani samo ekonomski i turistički, već i kulturološki. Dve zemlje započele su diplomatske odnose 1908. godine, kada je u Kairu otvoren konzulat Kraljevine Srbije. Pre skoro 100 godina, tačnije 1926. godine, dobijen je status poslanstva, za prvog otpravnika poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izabran je pesnik i diplomata Jovan Dučić.

Vrhunac odnosa verovatno se dostiže od susreta u Sucekom kanalu Tita i Gamala Abdela Nasera 1955. godine, nakon čega je diplomatska misija SFRJ u Kairu dobila nivo ambasade, a uspostavljena je i direktna avio-linija. 

Tito i Naser su zajedno sastavili pozivno pismo vođama nesvrstanih država da dođu na sastanak u Kairu 1961. godine, na kom je ugovoreno da se održi Prva konferencija Pokreta nesvrstanih u Beogradu, a važno je napomenuti da je druga održana upravo u Kairu.

Dok se taj period računa kao "zlatno doba" srpsko-egipatskih odnosa, zvaničnici sada najavljuju drugo zlatno doba, uz napomene da Srbija podržava egipatskog kandidata za mesto direktora UNESCO-a, a da će Egipat učestvovati na izložbi EXPO 2027. 

Citadela. Foto: privatna arhiva

Šta posetiti u Egiptu

Egipat ima sedam mesta na listi svetske baštine UNESCO-a i mnoge važne istorijske destinacije, a vlada trenutno radi na tome da poveća kapacitete sedišta u avionu, unapredi turističko iskustvo na arheološkim lokalitetima, muzejima i hotelima, kao i da poveća kapacitet soba i zabavnih sadržaja.

Ovo su neki od predloga šta prvo možete posetiti:

Kairo

Ako imate samo nekoliko dana u Egiptu, verovatno je najbolje da ih provedete u Kairu, jer lako možete da dođete do Gize i posetite jedino očuvano svetsko čudo starog sveta - Veliku Keopsovu piramidu, ali i dve manje piramide u njenoj blizini, i naravno - Sfingu.

Pored toga, u Kairu možete da vidite kolekciju od oko 20 mumija u Nacionalnom muzeju egipatske civilizacije, koji prikazuje njeno bogatstvo kroz vreme. Izložba je, uzgred, postavljena tako da nije iscrpljujuća.

Svakako treba da posetite Citadelu Saladina iz 12. veka, koja je služila kao sedište vlade Egipta skoro 700 godina i sa koje se pruža neverovatan pogled na Kairo.

Imaćete priliku da odete na bazar Kan el-Kalili, gde možete kupiti tkanine, nakit, začine, hranu, suvenire, parfeme iz domaćih radionica, amajlije, papiruse, te razgovarati sa ljudima koji tamo rade i naučiti nešto o samom životu u Kairu i malim porodičnim biznisima, popiti čaj.

Raskošne tkanine na bazarima imaju pristupačne cene. Foto: Privatna arhiva

S obzirom na to da je 10-20 odsto stanovništva Egipta pravoslavne hrišćanske veroispovesti, što predstavlja još jednu sponu između naše dve države, mnogi delovi Egipta mogu biti interesantni za srpske turiste. Svakako ne treba propustiti koptski deo Kaira, sa nekoliko crkava, gde je najpoznatija Viseća ili Crkva Presvete Bogorodice iz 3. veka.

Nedaleko je i koptska crkva Svetih Sergija i Vakha koja je sagrađena u 4. veku, a po hrišćanskom predanju je izgrađena na mestu gde je Sveta porodica (Isus, Marija i Josif) boravila prilikom bekstva u Egipat, kada je car Irod naredio da se ubiju sva deca vitlejemska.

Pored crkava, možete posetiti i Koptski muzej sa najvećom kolekcijom egipatskih hrišćanskih artefakata na svetu.

Uz sve nabrojano, ne treba da zaboravimo hranu: magazin Time Out svrstao je Kairo na 16. mesto liste najboljih gradova za ljubitelje hrane. Njihova preporuka je da probate košari i molohiju, a ja bih dodala ful, havavaši i njihovu verziju falafela, koja se pravi od boba, a ne leblebije.

Koptski Kairo. Foto: Privatna arhiva

Luksor

Drugo mesto koje je svakako vredno pomena jeste Luksor, oko kog se nalaze neka od najvažnijih arheoloških nalazišta Egipta. Posebno se ističe Dolina kraljeva, gde se nalazi Tutankamonova grobnica. U Luksoru se nalazi i najveći hram u Egiptu, veliki kompleks hrama Karnak koju drži Veliki Hram.

Asuan

Još jedan prelep gradić koji ne treba zaobići. Nalazi se blizu Luksora, ali južnije. Tamo je Agata Kristi napisala jedno od svojih najpoznatijih dela - "Smrt na Nilu". Tamo treba posetiti ostrvo Elefantin, do kog možete unajmiti feluku, drveni čamac, a možete posetiti drevni hram Abu Simbel, Nubijski muzej, ili posetiti nubijsko selo. Možete odsesti u hotelu gde je boravila pomenuta spisateljica, ali i Vinston Čerčil i Lejdi Dajana, princeza od Velsa. U pitanju je hotel "Cataract", a za to treba izdvojiti barem 700 evra za dve osobe u aprilu (ili 8.500 evra, ako baš želite apartman Agate Kristi). Rezervacija za jun iznosi oko 430 evra, a Čerčilov apartman sa pogledom na Nil koštao bi od 5.700 evra.

Nacionalni muzej egipatske civilizacije. Foto: Privatna arhiva

Aleksandrija

Aleksandrija, drugi najveći grad u Egiptu posle Kaira, poznat je po tome što je u vreme svog osnivača Aleksandra Velikog imala najveću i najbogatiju biblioteku na svetu, gde se čuvalo preko 700.000 pisanih dela. Grad je poznat i po nekadašnjem Svetioniku na Farosu, koji je ubrajan u Sedam svetskih čuda. Od svih svetskih čuda izdvaja se po tome što je imalo praktičnu namenu - da omogući brodovima da se vrate u luku.

Sinajska gora

Sinajska gora je planina značajna za sve tri velike monoteističke religije, pošto je po tradiciji poznata kao mesto gde je Mojsije primio Deset zapovesti.

U Sinajskoj pustinji gde se Mojsiju javio Gospod (Jehova), carica Jelena, majka Konstantina Velikog, podigla je kapelu Bogorodici, čijom dogradnjom nastao je hrišćanski manastir Svete Katarine. Hrišćani pravoslavne vere koji danas pohode manastir imaju privilegiju da se poklone i celivaju ruku Svete Katarine, a nakon toga monah svakome daruje prsten.

Detalj sa Crkve Presvete Bogorodice iz 3. veka u koptskom delu Kaira. Foto: privatna arhiva

Ovaj manastir je jedno od najznačajnijih pravoslavnih svetilišta, a čuva i vezu sa srpskim vladarima i duhovnicima. Sveti Sava je boravio na Sinaju 1234. godine, a manastiru Svete Katarine sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. Krajem 14. veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.

U manastirskom muzeju i riznici čuvaju se važne ikone, a najpoznatija i najstarija je sačuvana ikona Hrista Pantokratora, na kojoj su prikazane dve prirode Gospoda Isusa Hrista, božanska i čovečanska; ikona Svetog Petra, Bogorodice sa anđelima; zatim i dokument na kojem je otisak Muhamedove ruke, koji je zaštitio manastir od rušenja u teškim vremenima za hrišćane.

Manastirska biblioteka po broju i vrednosti rukopisa odmah je iza Vatikanske. U njoj se čuva i i prvi srpski psaltir.

Khan el-Khalili, poznati bazar u istorijskom delu Kaira. Foto: Privatna arhiva

Letovališta

Egipatska letovališta poznata su po prelepim plažama, luksuznim hotelima i bogatom podvodnom svetu. Među najpopularnijim destinacijama su Šarm el Šeik, Hurgada, Marsa Alam i Dahab. Dok Šarm el Šeik nudi užurban noćni život i raskošna odmarališta, Hurgada je idealna za porodične odmore, a Marsa Alam pruža autentično iskustvo netaknute prirode. Dahab, sa svojom opuštenom atmosferom, odličnim uslovima za ronjenje, snorkeling i windsurfing, privlači avanturiste i one koji traže mirniji odmor.

Depositphotos