Od Marine Abramović, koja ispisuje istoriju na Bijenalu, do grada na ivici: kako doživeti Veneciju bez umora

Venecija danas funkcioniše kao grad u stalnom pregovoru između bogate istorije i sopstvene preopterećenosti. Njeno urbano jezgro i laguna, pod zaštitom UNESCO-a, godinama su pod pritiskom masovnog turizma, pada broja stalnih stanovnika i sve složenijih pitanja upravljanja prostorom. U takvom kontekstu, svaki veliki događaj u gradu prestaje da bude samo kulturni sadržaj i postaje deo šire slike o tome kako Venecija uopšte može da opstane.

U centru te slike nalazi se i ovogodišnje venecijansko Bijenale, manifestacija koja od 1895. godine oblikuje globalnu umetničku scenu i istovremeno redefiniše način na koji se Venecija koristi i doživljava. Ovogodišnje izdanje, koje traje od 9. maja do 22. novembra, okuplja oko 100 izložbi i više od 60 nacionalnih učesnika, raspoređenih između Giardinija, Arsenala i desetina lokacija širom grada.

Duždeva palata na Trgu San Marco | Andrea Merola/Bloomberg

Bijenale je nastao u trenutku kada je Venecija tražila novu ulogu nakon gubitka političke moći. Njegova struktura nacionalnih paviljona u Giardini della Biennale oblikovala je čitav 20. vek umetničke diplomatije: svaka država sa sopstvenim "izlogom", narativom i mestom u globalnoj hijerarhiji kulture. I danas se ta hijerarhija vidi u rasporedu paviljona: Britanija, Francuska i Nemačka tradicionalno zauzimaju centralne pozicije, kao svojevrsni ostatak "starog svetskog poretka" kulturne reprezentacije.

Uporedo sa Giardinijem, Arsenale predstavlja savremeniji i fleksibilniji deo Bijenala. Nekadašnje brodogradilište danas je prostor u kojem se smenjuju najambicioznije instalacije i veliki međunarodni projekti "novijih" učesnika - od Kine i Indije do Argentine i brojnih drugih zemalja koje koriste ovaj prostor za eksperimentalnije formate.

Zemlje bez stalnih paviljona iznajmljuju palate, crkve i industrijske prostore širom Venecije - na neki način se ceo grad pretvara u svojevrsni muzej.

Gondole klize ispod Mosta uzdaha stvarajući jednu od najprepoznatljivijih scena grada | Francesca Volpi/Bloomberg

Na nivou iskustva posetilaca, međutim, Bijenale brzo otkriva i svoju drugu stranu: zamor. Sa raspršenom geografijom kroz ceo grad, pokušaj da se "vidi sve" gotovo uvek vodi u preopterećenje. Zbog toga se sve češće razvija strategija selekcije - nekoliko paviljona dnevno, jedan dan za Giardini, jedan za Arsenale i ostatak vremena ograničen broj lokacija u gradu. 

 

Način na koji se Bijenale obilazi postaje ključan za samo iskustvo | Andrea Merola/Bloomberg

Ove godine posebno se izdvaja izložba Marine Abramović, "Transforming Energy", u Gallerie dell’Accademia. Ovo je prvi put da jedna živa umetnica ima samostalnu izložbu u toj instituciji, i to gotovo tri decenije nakon što je 1997. godine postala prva žena dobitnica Zlatnog lava za najboljeg umetnika na Bijenalu. Izložba, nastala u saradnji sa kustosom Shai Baitelom i prvi put prikazana u Šangaju,  a centralni koncept zasniva se na dijalogu između savremenog performansa i renesansnog slikarstva Venecije. Ključni moment je direktno postavljanje njenog rada Pietà (1983), nastalog sa bivšim partnerom Ulayem, naspram Tizianove poslednje, nedovršene Pietà (oko 1575–1576), koju je nakon njegove smrti dovršio Palma Giovane, u godini kada se obeležava 450 godina od nastanka dela. Dve tačke umetnosti, odvojene vekovima, ali spojene temom tela, patnje i transformacije.

Ideja za izlet: San Giorgio Maggiore je malo ostrvo u venecijanskoj laguni, tačno naspram Trga Svetog Marka. Na njemu se nalazi čuvena istoimena crkva, Basilica di San Giorgio Maggiore, koju je projektovao Andrea Palladio u 16. veku. To je jedna od najvažnijih renesansnih crkava u Veneciji i poznata je po svojoj beloj mermernoj fasadi i simetričnoj arhitekturi koja "gleda" ka centru grada | Andrea Merola/Bloomberg

Praktični saveti da boravak bude ugodan i efektan

Mesta za predah

Kafići poput Caffè La Serra dei Giardini, Tesa 105 u Arsenale zoni, i ulica Via Giuseppe Garibaldi, sa svojim pekarama, malim restoranima i sladoledžinicama, postaju deo iste mreže.

Giardin Food + Art Oasis nalazi se pored Giardinija.

U blizini, Caffè Museo Correr nalazi se na prvom spratu Kraljevske palate, tik iznad neprekidnog toka Trga Svetog Marka. Ulaz je slobodan i nije uslovljen posetom Muzeju. Moro Café, u bašti Palazzo Franchetti, mnogima je omiljena stanica za predah. 

 

 

 

'Usporeno' vreme

Rani jutarnji sati u Giardiniju i kasno popodne u Arsenaleu često znače i oko 30 odsto manje posetilaca. Umesto da obilaske tretirate kao stavke koje treba "odraditi", posmatrajte ih kao oaze - mesta na kojima se tempo namerno smanjuje. U gradu i događaju ovog obima, vrednost nijeu tome koliko ste videli, već u prostoru koji ostavite da ga zaista doživite.

Čari Venecije ponekad se otkrivaju kroz šetnje bez plana i povremeno skretanje sa glavnih ruta | Andrea Merola/Bloomberg

Smeštaj 

Hotel blizu Giardinija olakšava pristup, ali i izlaže posetioca stalnoj stimulaciji. Dorsoduro i Cannaregio nude ravnotežu između pristupa i distance. Evo nekoliko hotela koje valja imati na mapi (i kada nije Bijenale).

Baglioni Hotel Luna 

Jedna od najprestižnijih  lokacija u gradu, minut od Trga Svetog Marka, sa lakim pristupom Giardiniju i Arsenalu duž Riva degli Schiavoni i klasičnim venecijanskim enterijerom sa raskošnim lusterima od Murano stakla.  (oko 1.000 evra za noć)

 

 

Palazzo Priuli

Istorijska palata blizu Trga Svetog Marka, sa enterijerom inspirisanim venecijanskom aristokratijom, duždevima i atmosferom Serenissime. (oko 440 evra za noć)

Zalazak sunca kao na platnu - pogled na Santa Maria della Salute i Trg Svetog Marka u venecijanskoj laguni | Andrea Merola/Bloomberg

H10 Palazzo Canova 

Na Velikom kanalu kod Rialto mosta, u zgradi iz 19. veka sa terasom i pogledom na kanal, ovaj hotel sa četiri zvezdice nudi raskošan početak dana sa doručkom u restoranu Il Caffè sulla Riva i isto tako upečatljiv smiraj dana na terasi i baru na poslednjom spratu sa pogledom na kanal. (oko 610 evra za noć)

Most Rialto noću | Andrea Merola/Bloomberg

Leonardo Royal Hotel Venice Mestre

Ako ne insistirate na centru, ova budžetska opcija, udaljena oko deset kilometara od središta zbivanja, blizu stanice Mestre i direktne veze ka aerodromima, ne zaostaje u stilu i atmosferi. (oko 150 evra za noć).

Cena ulaznice za Bijenale jedan dan je 30 evra, za tri dana 40 evra.