Klimatske promene podstiču govor mržnje na mrežama

Klimatske promene utiču na naše ponašanje na društvenim mrežama. Na jako loš način.

Broj ostrašćenih komenatara vrtoglavo raste kada temperatura pređe 30 stepeni Celzijusa, pokazuje istraživanje Instituta za istraživanje posledica klimatskih promena u Potsdamu.

"Ovo je pokazatelj toga koliko su ljudi sposobni da se prilagode visokim temperaturama", rekla je Annika Stechemesser, autorka studije objavljene u naučnom časopisu "Lancet Planetary Health"ranije ovog meseca. "Ako su temperature previše niske ili previše visoke, češće dolazi do govora mržnje na internetu, bez obzira na ostale društvene, ekonomske, političke, ili verske razlike", dodala je.

Globalno zagrevanje od oko 1,1 stepena u poređenju sa vremenom pre razvoja industrije doveo je do niza ekstremnih vremenskih prilika širom sveta. Ovog leta, suša i niz toplotnih talasa pogodili su Evropu, Kinu i Sjedinjene Američke Države. Toplota se povezuje sa psihijatrijskim zbrinjavanjem, višom stopom samoubistava i povišenom stopom nasilja u porodici, navodi se u istraživanju.

Agresivno ponašanje na internetu je takođe povezano sa nasiljem u svakodnevnom životu. Zapaljive objave dovele su do povećanja broja nasilnih istupa  protiv pripadnika manjina, uključujući masovna ubistva, linčovanje i etničko čišćenje, tvrde iz Saveta za međunarodne odnose, "think-tanka" iz Njujorka.

Stechemesser i drugi istraživači analizirali su uzorak od četiri milijarde tvitova objavljenih između 2014. i 2020. u SAD-u. Koristeći veštačku inteligenciju i definiciju Ujedinjenih nacija, izdvojili su 75 miliona objava koje sadrže govor mržnje, rasnu diskriminaciju, mizoginiju i homofobiju. Nakon toga su uporedili vreme objava sa temperaturnim prilikama.

Istraživači su došli do zaključka da se govor mržnje intenzivira kada dnevne maksimalne temperature pređu 21 stepen Celzijusa, koja se takođe naziva i "feel good" tačkom, odnosno temperaturom gde se većina ljudi oseća prijatno. U toplim danima, broj komentara sa govorom mržnje povećao se za 22 odsto u odnosu na period sa umerenim temperaturama. Bez obzira na klimatske zone i pripadnost društvenoj grupi, napetosti na internetu dodatno jačaju kada temperatura pređe 30 stepeni. Istraživači ukazuju i da se učestalost ostrašćenih komentara povećava za 24 odsto u odnosu na "feel good" tačku kada se temperatura kreće između 42 i 45 stepeni Celzijusa u državama SAD za koje je karakteristična topla i suva klima kao što su Teksas, Arizona, Nju Meksiko i Kalifornija. Prošle godine su isti istraživači do sličnih zaključaka došli i kada su istraživali Evropu.

Bloomberg Mercury/ Ekstremne vrućine u Kaliforniji

"Kada pričamo o klimatskim promenama, treba se setiti da se efekti osećaju svuda, a ne samo u mestima pogođenim neprilikama većih razmera", rekla je Stechemesser. "Postoje mesta gde društvene posledice toplotnih talasa nisu detaljno analizirane, pogotovo ne iz ugla koji se bavi saživotom u budućnosti."

Istraživači su analizirali tvitove kao celinu i nisu ulazili u pojedinosti vezane za objave. To znači da ne postoji način da saznamo da li su vremenske prilike uticale na povećanje tenzija na internetu nakon ubistva Georga Floyda u maju 2020. ili pre napada na Kapitol hil u januaru 2021. godine. Međutim, moguće je doći do nekih zaključaka koji bi mogli biti od koristi pre predizbora osmog novembra.

"Naši rezultati pokazuju da, ako je septembar neuobičajeno topao, možemo da očekujemo više govora mržnje na Tweeteru", rekla je Stechemesser. "Međutim, istraživanje ne pokazuje o kojoj vrsti mržnje se radi, ili koje su teme kojima se objave bave. I dalje ne znamo da li je govor mržnje u vezi sa političkim temama."

Direktna veza između vrućina i govora mržnje na internetu je takođe zabeležena u Kini, gde su istraživači analizirali preko 400 miliona objava sa 43 miliona naloga korisnika najveće društvene mreže za kratke objave, Sine Weibo. Njihovi rezultati ukazuju da dani sa temperaturama iznad 35 stepeni, kišom, vetrom, kao i oblačni dani i dana kada je zagađenost visoka, čine korisnike interneta sklonijim iritacijama.

"Naravno da ljudi na svesnom nivou mogu da odluče da li će biti pristojni ili ne, ali i dalje stoji da ćete se ponašati razdražljivije ako se nađete u određenom temperaturnom opsegu", rekla je Stechemesser. "Prvo treba da ograničimo globalno zagrevanje, to je očigledno najbolji pristup."