Kako je terapija dahom postala nova meditacija

Kako se industrija velnesa vredna šest biliona dolara pomera od uma ka telu, terapija dahom se pojavljuje kao najbrži put do smirenosti i način da se pronađe jasna slika usred digitalne buke.

Premisa časa terapije dahom može delovati, na prvi pogled, pomalo apsurdno. Disanje je nešto što znamo da radimo od rođenja, dešava se podsvesno, čak i dok spavamo. Ipak, časovi koji uče ljude kako da dišu postoje svuda, od Brooklyna do Bangkoka, u okruženjima koja variraju od hotela sa pet zvezdica do skromnih studija u zavučenim sporednim ulicama.

Tehnike se veoma razlikuju. Tu je disanje naizmenično kroz nozdrve i druge jogističke pranayama prakse koje smiruju nervni sistem, kao ujjayi dah, koji imitira zvuk talasa okeana. Druge metode, poput kapalbhati serije brzih, oštrih izdaha, uzburkavaju i energizuju telo. Bez obzira na pristup, breathwork ima posebnu privlačnost, naročito u današnjem fragmentisanom digitalnom dobu, gde je toliko teksture uklonjeno iz života. Čak i u poređenju sa meditacijom zasnovanom na mislima, kontrolisanje daha nudi vitalno sidro: duboko iz utrobe, neporecivu istinu sopstvenih senzacija unutrašnjih organa.

Kao predan velnes posvećenik, probala sam gotovo svaku metodu pod suncem da ukrotim svoj "razuzdani um". U terapiji razgovorom savetovali su me da posmatram svoje misli kao oblake koji prolaze, ili da stvorim prostor između sebe i bilo koje okidačke "averzije", kao da gledam film. Konceptualno je imalo smisla, ali emocionalno me nije pomerilo. "Onda je film promašaj", gunđala bih, i dalje puna napetosti od vrata do ramena.

Probala sam afirmacije, ali uglavnom učine da se osećam glupo ili, još gore, nepouzdano. Pokušaji da sebe umirim snimcima Louise Hay "Ja zračim samopouzdanjem i hrabrošću" samo su me terali da se zapitam da li sam deluzivna. Do trenutka kada bih stigla do "Prihvatam i grlim sve delove sebe bez osuđivanja", moj unutrašnji monolog već bi podizao kompletnu pobunu.

Probala sam i desetodnevni dnevni tihi vip assana oporavak koji uključuje više od devet sati dnevno sedeće meditacije. Neke od tih sesija su "odlučno snažno sedenje", gde je čak i najmanje pomeranje zabranjeno, surovo suočavanje sa tamnom materijom uma. Za razliku od drugih vrsta meditacije koje koriste vizualizaciju božanstava, likova ili budućih sebe, vipassana trenira svesnost isključivo na ono što je opazivo u sadašnjosti: strujanje vazduha preko gornje usne, svrab između prstiju, automobil koji prolazi napolju. Delovalo je, na kraju, dovelo je do neverovatnog senzacijskog "telesnog osvešćenja" i osećaja da je život kliknuo u oštru, jasnu fokusiranost. Ali trebalo mi je do devetog dana da osetim bilo šta osim dosade ili bola.

Lepota terapije dahom je da u samo nekoliko udaha možete izmeniti svoje fiziološko stanje. Sporo, duboko dijafragmalno disanje šalje signal nervnom sistemu da se prebaci iz simpatičkog "bori se ili beži" moda u parasimpatički mir, aktivirajući ventralni vagalni sistem. Ne razmišljate samo o opuštanju; naređujete svom telu da u njega pređe.

 

Visoko se najbolje diše | Pexels

 

 

Globalno, velnes industrija cveta. Procenjena na 6,32 triliona dolara 2023. oko 25 odsto više nego 2019, prema Global Wellness Institute, obuhvata ličnu negu i lepotu, ishranu i gubitak težine, fizičku aktivnost i meditaciju i osvešćivanje uma. Projekcije su da će rasti 7,3 odsto godišnje, na skoro devet triliona do 2028. Segment meditacije i osvešćivanja uključujući troškove za časove, programske izlete, aplikacije, knjige i video materijale, više nego se udvostručio od 2019. na 6,5 milijardi dolara. Početak 2010. bio je prelomni period u ovom prostoru, obeležen lansiranjem meditacijskih aplikacija Headspace Inc. i Calm, jednoroga mentalnog zdravlja koje su svaka preuzete više od 100 miliona puta.

Iako prakse fokusirane na um ostaju koristan alat, današnji "wellness zeitgeist" pripada telu. Kako ljudi žude za taktilnim senzacijama, raste interesovanje za somatske, odnosno telesno zasnovane prakse, uključujući gong kupke, kristalne pevačke činije, body scanning i terapiju dahom.

Terapija dahom ima korene u drevnim Vedic, Taoist i Buddhist praksama koje traju hiljadama godina. Ali njegova popularnost u zapadnoj kulturi najskorije je podignuta bestselerom iz 2014. "Telo pamti rezultat", u kojem Bessel van der Kolk tvrdi da, pošto se trauma zadržava u telu, tamo mora i da se leči. On stavlja ovaj koncept u direktnu praksu. Duže, potpunije disanje snižava kortikalnu pobuđenost i povećava alfa i theta aktivnost u mozgu. To zauzvrat otključava podsvest, omogućavajući potisnutim emocijama da izrone i budu oslobođene.

Koji je optimalni standardni dah? James Nestor, autor knjige  "Dah: Nova nauka izgubljene umetnosti" savetuje sledeće: "Udahnite oko 5,5 sekundi, zatim izdahnite 5,5 sekundi. To je 5,5 udaha u minuti, za ukupno oko 5,5 litara vazduha."

Da bih usavršila svoje veštine disanja, pohađala sam čas sa Manoj Diasom, suosnivačem mindfulness studija i aplikacije Open. Kompanija, koja je prikupila 14,5 miliona dolara od pokretanja pre pet godina, predaje terapiju disanjem i pokret tela onlajn i lično u svom studiju u Venice Beachu u Los Anđelesu. Dias je takođe tražio lokacije u Njujorku i nedavno je proveo mesec dana kao rezident u hotelu "Upper House" u Hongkongu, gde sam prisustvovala času sa još oko dvadesetak ljudi.

Dok smo ležali na prostirkama, poput nestrpljivih posetilaca šik seanse pored kamina, Dias je objasnio trodelni ritam disanja koji ćemo usvajati narednih sat vremena: dva kratka udaha, jedan dugi izdah. Upozorio je da je grčenje ruku uobičajeno. "Možda će vam se desiti da pokažete gang znake", našalio se, pre nego što nas je pozvao da se potpuno isključimo. "Ne pokušavajte da razumete", rekao je. "Ne pokušavajte da analizirate."

Kada sam se srela s Diasom neposredno pre časa da razgovaramo o mehanici, uporedio je terapiju dahom sa meditacijom. "Meditaciji često nedostaje direktna povratna informacija. Teško je znati da li deluje", kaže on, "dok terapija dahom, međutim, pruža veoma direktnu i trenutnu promenu stanja. Nakon samo jedne sesije možete osetiti opipljivu promenu u telu."

Dias deo porasta interesovanja pripisuje našem tehnološkom dobu i rastu AI-ja. "Ljudi se okreću tome vrlo brzo i snažno, i gubimo našu somatsku inteligenciju", kaže on. "Sve je to bilo tačno i pre AI-ja, ali će sada samo rasti."

Njegova poenta me pogodila. U poslednje vreme teško je reći gde se završava stvarno, a počinje veštačko. Gledam na telefonu pored zadivljujućeg snimka kita kako iskače pored broda (pravo), potom nailazim na bezazlenu lokvu koja proguta trotinet i njegovog vozača (AI slop). Algoritam mi servira lica koja lebde u nestvarnoj dolini, sa iskrivljenim rukama i kožom koja je previše voštana da bi bila živa. To me tera da sumnjam ne samo u ono što je na ekranu, već i u ono što je stvarno za mene. Terapija dahom postaje kontrapunkt, verifikacija u stilu: Molimo potvrdite da ste ljudsko biće. "Terapija dahom vam pruža veoma direktnu i trenutnu promenu stanja. Nakon samo jedne sesije, možete osetiti opipljivu promenu u telu."

Za ovo vam ne treba terapeut | Depositphotos

Nekoliko nedelja ranije bila sam u studiju "Samadhi" u Greenpointu, u Bruklinu (Njujork), "dizajniranom za duboko somatsko istraživanje". Otvoren u aprilu, njegov program uključuje terapiju dahom, ali i zvuk, meditaciju i časove plesa.

Ušetala sam iza debele zavese na ulazu u studio i oko njegovih zakrivljenih zidova, gde je učionica bila okupana ružičastim sjajem. Disanje je jedan od retkih alata koje ljudi poseduju a koji može služiti kao portal iz svesnog u podsvest, počela je učiteljica. Između krugova joga poze psa koji gleda dole, podsticala me je da se kotrljam po prostirci, zamahujem udovima u svakom pravcu i trljam se o zid. Sesija je završila sa nekoliko sporih brojanja udisaja i izdisaja. Devedeset mentalnih tabova koje moj mozak stalno prebacuje nisu nestali, ali na nekoliko trenutaka bili su minimizovani u udaljene male ikone.

"Um je veoma lukav, zar ne?" kaže vlasnica Samadhi studija Christine Blackburn. "Ljudi se osećaju jako odvojeno od sopstvene intuicije i to stvara mnogo unutrašnjeg haosa. Uz terapiju razgovorom, imate osećaj da u nekom trenutku samo pričate ukrug. Možete sebe ubediti u bilo šta. Možete ubediti drugu osobu, možete ubediti svog terapeuta."

Blackburn kaže da podešavanje na signale tela može biti životno transformišuće. "Kada to osetite kroz ovakav somatski rad, zaista vas povezuje sa intuicijom i mislim da vam pomaže da se krećete kroz svet", kaže. "To je ono što ljudi žele."

Neke vrste terapije dahom, međutim, nisu za mene. Hiperventilacija u holotropskom disanju može, navodno, izazvati stanja slična psihodelicima, ali meni su višestruki pokušaji ostavljali vrtoglavicu i glavobolju, vraćajući neugodne uspomene na dečje napade plača.

Nepalsko-tibetanski budistički monah Yongey Mingyur Rinpoche uverava zainteresovane da nije potrebna nikakva posebna tehnika da bi se osetila korist od terapije dahom. U septembru, ovaj poznati učitelj meditacije popeo se na binu na Dragonfly Summitu u Bangkoku na vikend velnes konferenciji sa 3.000 učesnika kako bi pokazao koliko jednostavna i nepretenciozna sesija terapije dahom može da bude. "Kada posmatrate svoje disanje, misli o naručenoj pici dolaze", rekao je. "Izdah, pica. Udah, nova dolazi. Izdah, šta da radim posle ova dva dana? Udah, šta će biti za ručak?"

Publika se kikoće. "Oslobodite se svojih predrasuda", rekao je, "i priroda rada i života postaje jasna."

Terapija dahom postaje deo mog odgovora na navigaciju kroz dezorijentišući svet. Imam prijatelje koji svoju meditaciju pronalaze u plesu ili surfovanju, ali te strategije ne pomažu mnogo tokom neprijatnog susreta sa naprasitim strancem u metrou. Snaga terapije dahom je u njegovoj prenosivosti. Gde god da ste, uvek možete produžiti izdah. Ne zahteva verovanje ni intelektualni pristanak, nudi samo jednostavnu, proverljivu istinu: Vi ste ovde, i vi dišete. U pejzažu beskonačne, ubrzavajuće apstrakcije, ovo je jedna činjenica kojoj uvek mogu da pristupim.