Lavanda pokreće biznise i u Srbiji - ne traži mnogo, ali mnogo daje

Iako se najčešće povezuje sa Provansom i razglednicama iz Francuske, lavanda sve češće i više boji ljubičastim i srpsko tlo. Zahvaljujući klimatskim promenama, smanjenoj količini padavina i sve većem interesovanju za prirodne proizvode, ova mirisna biljka postaje ozbiljna opcija za poljoprivrednike i male proizvođače u Srbiji. 

Nedaleko od Bele Palanke, u ataru sela Tamnjanica, nalazi se jedna od najvećih plantaža lavande u Evropi, a najveća u Srbiji. Površina na kojoj rastu biljke vrhunskih i lekovitih svojstava je veća od 30 hektara, navodi se na zvaničnoj stranici Turističke organizacije Bela Palanka. Upravo odatle stiže lavanda za većinu privatnih biznisa u Srbiji, ali i regionu koji u svom srcu imaju - lavandu.

Zatim, još 2015. godine Ljiljana Petrović iz Niša je na 27 hektara podno Suve planine, na zemljištu koje nije obrađivano 40 godina, zasadila 600.000 biljaka francuske lavande "vera" - ključne sorte u parfemskoj i medicinskoj industriji. Njena plantaža je tada važila za najveću u Srbiji i jednu od tri najveće u Evropi, objavio je svojevremeno Agroklub.

Lavanda može biti profitabilna kultura jer ne zahteva puno održavanja, privlači korisne insekte poput pčela, odbija štetočine, i može se koristiti za širok spektar proizvoda - pa čak i u turizmu i ugostiteljstvu.

Stručnjaci ukazuju da lavanda, iako nije produktna biljka u klasičnom smislu (ne nalazi se na produktnoj berzi), ima svoj prostor na tržištu Srbije, posebno kroz finalne proizvode - suvi cvet, ulje i kozmetiku. Mnogi je koriste u obliku eteričnog ulja koje ima potencijalne koristi za san, anksioznost i depresiju, infekcije, opadanje kose, i još mnogo toga. 

 

Više od hobija. Foto: Depositphotos

Sem toga, u poljima lavande krije se i turistička prilika - mnogi ljudi bi platili da obiđu polja lavande. Na primer, lavanda u Provansi, sa svojih simetričnih polja i prepoznatljivim mirisom, svake godine privlači milione turista. Obilazak polja može koštati od pet pa i do preko 50 evra po osobi, što dodatno osvetljava vrednost ove biljke kao turističke atrakcije.

Zbog svih ovih karakteristika, lavanda je mnogima postala više od hobija - prerasla je u ozbiljan posao i način života.

Priče iz prakse

Jedna uspešna priča koja je zaživela na tržištu Srbije jeste Balavander, brend koji se bavi proizvodnjom i originalnom formulacijom proizvoda prirodne kozmetike i proizvoda namenjenim aromaterapiji. Prodaju sapune, čajeve, mirise, kreme, bukete, sušeno cveće i druge proizvode. Kako kažu, njihov eksperiment je počeo tako što su hteli da pobegnu iz grada.

"Oduvek smo se divili mirisu lavande i poljima lavande u Provansi. Kada se stvorila mogućnost, hteli smo da napravimo eksperiment i da vidimo da li će lavanda uopšte moći da opstane u našim uslovima", kažu za Bloomberg Adriju.

Danas, posle više godina iskustva, mogu da zaključe da je eksperiment prošao uspešno. 

"Uzgojem lavande se profesionalno bavimo više od pet godina. Trenutno za svoje proizvodne potrebe koristimo isključivo lavandu sa naše organske plantaže."

Tim Balavander desio se kada su odlučili da odu iz grada. Izvor: Balavander

Izazovi

Ipak, posao s lavandom u Srbiji daleko je od lagane šetnje kroz ljubičasta polja. Kako ističu iz Balavandera, nedostatak radne snage, klimatske promene i tržišna neizvesnost predstavljaju svakodnevne izazove.

"Izazova ima mnogo - od manjka radne snage na selu, do klimatskih promena, gde smo zbog ekstremne suše i vrućina imali gubitke i morali da uložimo u sistem za zalivanje. Tržište je još uvek u povoju, tako da svakako postoji prostor za napredak, ali predanim radom uspevamo da pronađemo svoj put", kažu oni. Iako Srbija još nema razvijen sistem otkupa, potencijal za izvoz postoji.

"Srbija sigurno ima potencijal, jer su se vremenski uslovi promenili i lavanda sada uspeva kod nas bez većih problema, što je ranije bilo nezamislivo. Za izvoz je svakako bolja opcija eterično ulje ili prerađeni proizvod u vidu sušene lavande ili čaja. Sveža lavanda je problematična jer vrlo kratko ostaje u takvom obliku, tako da bi za izvoz većih količina bila potrebna ozbiljna logistika."

Lavanda najbolje uspeva na sunčanim, suvim mestima i ne traži mnogo održavanja, ali u dužim sušnim periodima ipak zahteva zalivanje. Cveta od kasnog proleća do leta, a može da bude i značajna medonosna biljka, jer privlači pčele i pomaže u proizvodnji kvalitetnog meda.

Zanimanje za lavandu ne raste samo u Srbiji. Globalno tržište ekstrakata lavande procenjeno je na 240 miliona dolara u 2023, a očekuje se da do 2032. premaši 360 miliona, uz godišnji rast od gotovo pet odsto. Na rast tražnje najviše utiče sve šira primena lavande u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, kao i prelazak potrošača ka prirodnim, biljnim rešenjima.

 

Šta traže domaći kupci

U domaćem prometu, lavanda još traži svoje mesto, ali interesovanje za proizvode bazirane na njoj raste, naročito u oblasti kozmetike i aromaterapije.

"Baš iz razloga što tržište još uvek nije dovoljno razvijeno, mi kao proizvođači svoj put na tržištu smo napravili tako da nudimo ceo spektar proizvoda - od sirove lavande do eteričnog ulja, hidrolata i prirodne kozmetike. Sirova lavanda je popularna u sezoni branja, ali tokom drugih perioda godine popularniji su proizvodi sa eteričnim uljem lavande i prirodna kozmetika", navodi Balavander.

 

Lavanda kao čaj. Smirujuće i mirisno. Foto:  Depositphotos

Dodaju da sve to zahteva ozbiljan rad u više oblasti, kao što su poljoprivreda, destilacija, tehnološki procesi i formulacije, proizvodnja, marketing, itd.

Miris koji izaziva jake utiske

Lavanda je prepoznatljiva po svojoj ljubičastoj boji i upečatljivom mirisu, koji ne prija svakome. To potvrđuje i iskustvo brenda SOFI, koji pravi kozmetiku od sirovina prirodnog porekla.

"Lavanda izaziva snažne reakcije - dok je neki obožavaju zbog njenog prepoznatljivog mirisa, drugima jednostavno ne prija. U SOFI to poštujemo i zato je pažljivo doziramo. Ne pravimo mirise koji bi 'morali da se svide svima'. Umesto toga, trudimo se da budu iskreni i prepoznatljivi – kao i biljke iz kojih dolaze", kaže Draženka Šoć.

 

SOFI sapun od kamilice i lavande (560 din.). Izvor: Sofi kozmetika

Kažu da ona u njihovim proizvodima ne dominira, ali svakako ima neka jedinstvena svojstva.

"Koristimo lavandu zbog mirisa. Ne zato što lavanda ima aktivnu ulogu u formulama već zato što nosi osećaj. Smiruje, priziva prirodu, budi neka lična sećanja. U SOFI lavanda nikada nije tu da dominira, već da dopuni - i teksturu i trenutak", objašnjava Šoć.

Iako je nekad bila nezamenljiva, danas lavanda deli prostor sa brojnim biljkama koje su jednako kvalitetne i zanimljive u svetu prirodne nege.

"Lavanda je nekada bila nezaobilazna u svetu prirodne kozmetike, ali danas je situacija drugačija. Smatram da više ne postoji stroga podela na osnovne i sporedne biljke. Danas su dostupni brojni sastojci i sve više znanja, pa lavanda više nije u centru pažnje - i to je sasvim u redu. Nama je važnije kako se biljka uklapa u ceo ritual nege nego da li je trenutno u trendu", dodaje Šoć.

Uprkos potencijalu, domaća lavanda još nije ispunila svoj maksimum, ali mogućnosti postoje. Šoć kaže da uvek radije biraju domaće proizvođače, ali to nije dovoljno.

"Deo lavande koju koristimo dolazi iz Srbije, ali realnost je da naša zemlja još uvek nije ozbiljno prisutna na mapi proizvođača sirovina za prirodnu kozmetiku. Nadamo se da će se to u budućnosti promeniti", kaže ona.

Mali biznisi

Raznoliku upotrebu lavande pokazuje i priča jedne porodice u Ugrinovcima koja lavandu uzgaja u bašti više od 15 godina i prodaje vezice sveže ubrane lavande. Pored lavande, gaje i ruzmarin, ruže, bosiljak, matičnjak i još mnogo toga - sve organski. Kako kažu, tražnje ima jer Beograđani zaista vole vezice lavande. 

 

Sve počinje sa polja i pijace. Foto: Depositphotos

Biznis je počeo tako što je Ankica počela da prodaje lavandu na pijaci, a zatim je sa sinom napravila i veb-sajt da bi olakšali poslovanje.

"Ankica jako voli biljke i njenu baštu. Ima viška svega tako da pokušava da proda nekome ko želi da kupi. To nisu neke ogromne količine lavande - to je jedna bašta u seoskom domaćinstvu u Ugrinovcima", kažu oni.

S obzirom na to da interesovanje kupaca postoji, lavanda može biti uspešna i u manjim, porodičnim okvirima, gde se strast prema biljkama pretače u održiv lokalni biznis.

Lavanda u turizmu

Mirisna polja lavande su moćan magnet za turiste željne autentičnih iskustava i relaksacije. Verovatno vam je poznat primer Provanse koja privlači milione posetilaca koji dolaze da uživaju u šetnjama, prisustvuju radionicama izrade proizvoda od lavande ili ručaju u ljubičastim poljima.

Polja lavande na obroncima Fruške gore. Foto: Depositphotos

Za ugostiteljstvo, lavanda otvara nove mogućnosti - od velnes ponuda sa aromaterapijom, preko jela obogaćenih lavandinim ukusima, do suvenira i dekoracije inspirisanih ovom biljkom. 

U Srbiji se lavanda sve više gaji, ali se i mnoga polja otvaraju i za organizovane obilaske. Domaći proizvođači i ugostitelji mogu da kreiraju jedinstvene doživljaje koji kombinuju prirodu, zdrav život i lokalnu tradiciju. Na primer, nudi se pešačka tura kroz Bukovac, naselje sa poljima lavande na obroncima Fruške gore. Tura od 7,5 sati iznosi 3.800 dinara. 

Mnoge turističke agencije nude i program posete Festivalu lavande koji se dešava svake godine u  junu u 'mađarskoj Provansi'. Poseta uključuje šarmantni gradić Tihanj i obalu jezera Balaton u Mađarskoj. Cena je 4.700 dinara, a polasci su iz Bogatića, Šida, Sremske Mitrovice, Rume, Loznice i Krupnja.