Letna sećanja mnogih Španaca začinjena su znojem, dugim sijestama i igranjem na ulici dok su njihove bake izvukavši sklopive stolice u svežijim večernjim satima sedele ispred svojih kuća kako bi čavrljale sa susedima i prijateljima.
Ta navika koju Španci nazivaju "čavrljanje na svežini" (charla al fresco) bila je tako popularna da je jedno selo u Andaluziji prošle godine time izborilo status svetskog nematerijalnog nasleđa pod okriljem UNESCO-a.
Međutim, gradonačelnik mesta ističe da je taj običaj sve više ugrožen zbog raširene upotrebe društvenih mreža zbog čega ljudi uglavnom bulje u svoje telefone ili kompjutere umesto da se posvete razgovorima u stvarnom životu.
Ovogodišnje rekordno visoke temperature pokazuju da nisu samo društvene mreže pretnja nekadašnjim tradicijama. Žega je, čak i noću, mnoge španske bake zadržala u zatvorenim prostorima. I ne samo u Španiji. Mnoga sela u Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu otkazivala su lokalne manifestacije i ulične festivale kako bi građane zaštitila od visokih temperatura.
Ništa od toga zapravo nije novo u Sevilji, gde ljudi ne napuštaju svoje domove leti pre osam sati uveče i gde lokalni festivali započinju tek oko deset sati uveče. U Sevilji su u julu i avgustu temperature iznad 40 stepeni uobičajena stvar, a naučnici smatraju da bi, kako se Zemlja zagreva, temperature na tom području u idućih pet do deset godina u nekim danima mogle dosezati i 50 stepeni.
"Naša je dužnost da učinimo sve kako bi se taj scenario sprečio. Treba razviti mere koje će ublažiti učinke klimatskih promena", kaže gradonačelnik Sevilje Antonio Muñoz.
Borba protiv vrućine nije ništa novo za Sevilju. Postoje fotografije još iz 1940-ih koje prikazuju ulice prekrivene platnima kako bi se stanovnici zaštitili od direktnog uticaja sunca.
"To je tek jedna od mnogih stvari koje moramo da uradimo ako ulice želimo sačuvati upotrebljivima za decu koja žele da se igraju ili ljude koji žele da izađu u kupovinu ili na druženje s prijateljima", kaže gradonačelnik.
Grad koristi i druge školske načine za borbu protiv vrućine kao što je instaliranje javnih fontana, sadnja pet hiljada stabala godišnje ili korištenje građevinskih materijala koji ne upijaju vrućinu.
Po uzoru na kategorizaciju jačine tropskih oluja, Sevilja je postala prvi grad na svetu koji je počeo da kategorizije i imenuje toplotne talase. Tako je ove godine toplotni talas Zoe označen najvišom, trećom kategorijom. Pogodio je Sevilju krajem jula i doneo temperature od minimalnih 30 do maksimalnih 43 stepena.
Zamišljeno je da svaki toplotni talas, zavisno od kategorizacije, pokrene određene mere, kao što su otvaranje gradskih bazena i vodenih parkova ili raspoređivanje zdravstvenih radnika za proveru stanja najranjivije populacije.
"Vrućina ubija više ljudi nego bilo koja druga vremenska nepogoda i to ne mora biti tako. Tiha, nevidljiva priroda preneti poruku o ozbiljnosti te nepogode čini posebno izazovnim", kaže Kathy Baughman McLeod iz fondacije Adrienne Arsht-Rockefeller, koja nalazi rešenja za odupiranje klimatskim promennama.
Međutim, čini se da danas više nije dovoljno pronaći načine prilagođavanja toplotnim talasima. U sadašnjoj situaciji klimatskih promena očekuje se da će globalne temperature porasti između 2,4 i 2,7 stepeni do kraja veka u odnosu na prosek iz predindustrijskog vremena. To bi život u nekim delovima sveta moglo učiniti nemogućim.
Odgovor Sevilje na takvu prognozu je pilot-projekat vredan pet miliona evra čiji je cilj da snizi prosečne temperature oko jedne ulice za 10 stepeni. Projekat 80 odsto finansira Evropska unija i trebalo bi da bude gotov do oktobra.
Simulacija građevine s modernom rashladnom tehnologijom baziranom na iskustvu drevne Persije
Kako bi se prosečne temperature snizile, inženjeri su došli na zamisao da primene drevnu persijsku tehnologiju razvijenu pre više od hiljadu godina koja se sastoji od podzemnih kanala koji sprovode vodu preko površine koju treba rashladiti. Strma udubljenja prema podzemnim kanalima omogućavaju prodor vrućeg vazduha pod zemlju koji se onda na površinu vraća rashlađen.
Nešto slično kao ovaj eksperimentalni projekat urađeno je 1992. godine kada je Sevilja bila domaćin Svetske izložbe. Tada je tehnologija pomogla da se vazduh na ulici rashladi za oko tri stepena, ali postrojenja koja su korišćena za protok vode radila su na fosilna goriva. Sada će to biti urađeno uz pomoć obnovljivih izvora energije.
U još jednoj eksperimentalnoj promeni, rashlađena voda pod zemljom biće pumpana prema površini i usmerena na vrhove zgrada i onda kapati kroz porozne zidove kako bi pomogla smanjenju temperature unutar zgrade, kao i okolnog vazduha. Taj će sistem biti iskorišćen i za instaliranje posebnih klupa na koje će ljudi moći da sednu kako bi se rashladili.
"To zvuči kao naučna fantastika, ali je primenjivo je na niz prostora u gradu. Samo treba malo mašte i angažman lokalaca", ističe Lucas Perea iz lokalne vodokomunalne kompanije EMASESA.
"Stare navade kao čavrljanje u svežem ne moraju nestati, ali moramo naći načine upravljanja javnim prostorima kako se svet zagreva", kaže Perea dodajući kako EMASESA nastoji da razvije takozvane prostore ugođaja duž glavnih ulica u Sevilji gde bi ljudi mogli da potraže odmor u vreme nesnosnih vrućina.
.webp){kind=icon}
