.webp){kind=icon}
Muzej nesvakidašnjeg koncepta uskoro će doći u Beograd i dati priliku građanima Beograda da svoje priče o ljubavi i raskidima podele sa publikom u regionu, ali i širom sveta. Radi se o zagrebačkom Muzeju prekinutih veza koji ima preko 3.500 hiljade predmeta i priča o prošlim vezama, ljubavi i povezivanju.
Beograđani će od ponedeljka, 13. maja, do ponedeljka, 3. juna, moći da donesu predmete koji imaju emotivno značenje za njih. Konkurs za prikupljanje predmeta raspisao je beogradski Kulturni centar Grad u koorganizaciji sa Muzejom prekinutih veza, a izložba će se održati u Beogradu, u nekadašnjem Restoranu "Peking" od 28. juna do 28. septembra 2024.
Uz to, sve donacije postaju deo zbirke Muzeja prekinutih veza i dobijaju priliku da budu deo trajne postavke u Muzeju u Zagrebu ili širom sveta. Oni koji žele da doniraju predmete ne treba da brinu - oni će biti izloženi anonimno, ali treba da znaju i da neće moći da ih uzmu nazad.
Opširnije
Šta nudi muzej Tošeta Proeskog, jedan od najpopularnijih u regionu
Muzej prerano preminulog makedonskog pevača Tošeta Proeskog jedan je od najposećenijih u regionu.
01.04.2024
Direktor Prirodnjačkog muzeja otkriva sve o novoj zgradi na Ušću
Muzeju je određena lokacija između Brankovog mosta i Muzeja savremene umetnosti, kaže direktor Slavko Spasić.
09.08.2023
Šta krije Muzej Nikole Tesle koji će uskoro dobiti veći prostor
Godinama se raspravlja o tome kako je Muzej Nikole Tesle u Krunskoj ulici na Vračaru premali.
22.05.2024
Iako postoji samo jedan ovakav muzej, koji se nalazi u glavnom gradu Hrvatske, Muzej prekinutih veza često ima gostujuće izložbe. Već je jednom ranije posetio Beograd, a predmete povezane sa raskidima mogli ste da vidite širom sveta - od Amerike, do Kine, Južnoafričke Republike, pa sve do Australije.
"Svaka gostujuća izložba je drugačija, sastoji se od dela lokalnih priča i dela koji mi donosimo iz naše arhive koja sad sadrži više od 3.500 predmeta. Iz iskustva gostujućih izložbi možemo reći da nijedan grad nije isti, ponekad ni isti grad nije jednak nakon nekog vremena. U zavisnosti od toga šta ćemo dobiti u Beogradu, odlučićemo šta ćemo doneti iz arhive. Ponekad priče znaju biti jako teške, pa se trudimo doneti nešto optimističnije, ili budu mladenačke pa ih uparimo sa nekima gde ljudi imaju više životnog iskustva. Teško je reći da baš nešto tražimo, više volimo da nas iznenadi, a evo i nakon 18 godina s ovim projektom to se redovno događa", kaže za Bloomberg Adriju Dražen Grubišić, jedan od osnivača Muzeja prekinutih veza.
Sanja Bistricic/Muzej prekinutih veza
Prošli put je muzej gostovao u Beogradu pre 16 godina, a Grubišić komentariše da se seća da je publika reagovala sjajno i da su tako dobili neke priče i predmete koji su redovno bili izlagani širom sveta ili završili u zagrebačkoj postavci.
Sada se ponovo otvara prilika za one koji žele da doniraju predmete i tako dobiju priliku da hiljadama ljudi ispričaju svoju priču. Muzej je prošle godine posetilo preko 120.000 ljudi, a pored stalne zagrebačke postavke, on već 16 godina ima svetske izložbene turneje.
Ana Opalić/Muzej prekinutih veza
"Muzej u Zagrebu je među najposećenijim i ove godine se spremamo na novu postavku i preuređenje, a planova uvek ima, samo zavisi koji se uspeju realizovati. Trenutno radimo na otvaranju ispostave u Tajlandu koja će verovatno biti otvorena ove godine. Sarađujemo sa nekim univerzitetima u Americi, sa raznim institutima po svetu, ali mali smo tim i nije lako stići sve što se želi", komentariše Grubišić.
Glavna misija muzeja je da ljude širom sveta poveže kroz priče o ljubavi i gubitku i uspostavi vezu sa publikom i zajednicom. Njihov zbirka predmeta sa emotivnom vrednošću i zbirke uspomena stalno raste, a sve to prate anonimne priče.
Muzej je pun neobičnih predmeta - od sekire, tablica, dredova, pegle i mnogih drugih predmeta koje je na prvu teško povezati sa ljubavnom vezom. Ipak, kada pročitate njihove priče, kockice se sklope.
Nije kao što izgleda... Ispod površine se uvek krije nešto više
Zašto je neko muzeju donirao fen ili pakovanje table za gastritis? Ljudi čuvaju najrazličitije predmete - od biološkog materijala za kloniranje osoba sa kojom su bili, do broja dva koji ih podseća da su nekada nekome bili na drugom mestu. Neko je sačuvao igračku psa svog bivšeg jer je taj pas "za sobom ostavljao više tragova nego on", do "glupog" frizbija koji je neko dobio kao poklon za dve godine veze. Gomila interesantnih, srceparajućih, pa i neverovatnih priča krije se u ovom muzeju.
Prenosimo samo neke od predmeta koji su deo kolekcije Muzeja prekinutih veza, a o više priča možete čitati u Zagrebu ili Beogradu.
1. Prust
Ana Opalić/Muzej prekinutih veza
Ove pohabane, peskom uprljane knjige su simbol duge ljubavne veze koja je nedavno okončana. Ubrzo nakon što sam se oženio, postali smo zavisni od čitanja Prusta - čitao sam joj roman naglas, posebno kada smo bili na odmoru. Najveći deo čitali smo tokom leta na ostrvu Tavira u Algarveu gde smo stalno išli - izašli bismo na izolovani deo peska, izgradili sklonište od drveta, bambusa i svilenih saronga i izgubili se u hipnotišućoj prozi, dok se u pozadini čuo jednolični urlik atlantskih talasa. I dalje mislim da je to najbolji način da uživate u Prustu - da uđete u glavu pripovedača i osetite kako se njegove opsesije vrte ukrug, i da dobijete urnebesnu komediju od knjige gde se smejete na sav glas - iako to nije baš praktično, jer vam je potreban veći deo decenije da pročitate sve! Zvuči kao neka čudna, štreberska navika, ali to se razvijalo postepeno, a nekih leta se činilo kao da smo u nekoj vrsti ljubavnog trougla, gde je Prust smešna, neurotična treća strana, briljantna u rapsodiranju na temu ljubavi - mada ga je seks uvek zaobilazio. Možda je i simbolično što, za razliku od Prusta, nikada nismo stigli do kraja – poslednjih oko 200 stranica nikada nismo pročitali, a one stoje u koverti, iscepane iz zadnjeg toma da bi nam prtljag bio lakši.
Izvor teksta: Muzej prekinutih veza
Prevod: Hana Stevović
2. Medenjak
Ana Opalić/Muzej prekinutih veza
"Upoznali smo se usred Oktoberfesta. Ja sam iz Amerike i bavim se diplomatijom, on je momak iz Liverpula koji radi u finansijama u Londonu. Lako smo se povezali i ispalili smo naše prijatelje da neko vreme provedemo sami. Čim smo izašli iz biergarten šatora, počeli smo da se smejemo kao deca, otišli smo da se vozimo, igrali smo, pevali i stvarno smo se povezali. Nisam želela vezu na daljinu. Ali posle mnogo ubeđivanja sam popustila i razmenili smo kontakte. Nekoliko dana kasnije dobila sam poruku: "Stephanie, teško mi je da ti ovo kažem pošto si ti sjajna devojka, ali možemo li da batalimo ovo 'prijateljstvo', molim te? Istina je da sam veren i imam dvoje dece i da prolazim kroz malo težak period, ali znam duboko u srcu da je volim i da želim da se potrudim oko toga, a imati dobru singl 'drugaricu' samo će samo otežati stvari u mojoj glavi. Hvala ti puno na lepo provedenom vremenu, zauvek ću ga pamtiti, nemoj me zvati telefonom i nemoj mi slati poruke jer se bojim da bi to samo izazvalo probleme. Imaj divan život. P."
Izvor teksta: Muzej prekinutih veza
Prevod: Hana Stevović
3. Sekira
Ana Opalić/Muzej prekinutih veza
Ona je bila prva žena koju sam pustila da se useli kod mene. Svi moji prijatelji su mislili da moram da naučim da se otvorim ljudima. Nekoliko meseci nakon što se uselila, rečeno mi je da treba da otputujem u SAD. Nije mogla da pođe sa mnom. Na aerodromu smo se oprostile u suzama, a ona me je uveravala da neće moći da preživi tri nedelje bez mene. Vratila sam se posle tri nedelje, a ona je rekla: "Zaljubila sam se u nekog drugog. Znam je samo četiri dana prošlo, ali znam da ona može da mi pruži sve što ti ne možeš." Bila sam šokirana i pitala sam je za njene planove u vezi sa našim zajedničkim životom. Sutradan još nije imala odgovor, pa sam je izbacila. Odmah je otišla na odmor sa svojom novom devojkom, dok je njen nameštaj ostao kod mene. Nisam znala šta da radim sa svojim besom, pa sam na kraju kupila ovu sekiru u Karštatu da izbacim frustraciju iz sebe i da joj pokažem bar mali osećaj gubitka – koji očigledno nije imala nakon našeg raskida. Tokom 14 dana njenog odmora, svaki dan sam sekirom cepala po jedan komad njenog nameštaja. Čuvala sam ostatke kao izraz svog unutrašnjeg stanja. Kako se njena soba punila iseckanim nameštajem koji je počinjao da oslikava moju dušu, ja sam se osećala sve bolje. Dve nedelje nakon što je otišla, vratila se po nameštaj. Bio je uredno poređan na male gomile. Pokupila je to smeće i napustila moj stan zauvek. Sekiru sam pretvorila u terapijski instrument.
Izvor: Muzej prekinutih veza
Prevod: Hana Stevović
