Direktor Prirodnjačkog muzeja otkriva sve o novoj zgradi na Ušću

Prirodnjački muzej već 85 godina nalazi se u privremenom smeštaju, ali konačno je određena lokacija njegove nove zgrade: Park prijateljstva na Ušću - između Brankovog mosta i Muzeja savremene umetnosti, ušuškan među drveće koje su pre mnogo godina sadili Nesvrstani i drugi visoki državni zvaničnici koji su posećivali Jugoslaviju, pa Srbiju.

Novu lokaciju za Bloomberg Adriju ekskluzivno je otkrio direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić, koji već neko vreme priželjkuje da napravi moderan muzej u kom će moći da izloži deo zbirke koja trenutno broji više od dva miliona predmeta.

Pri tom, Spasić se nada da će novac za izgradnju muzeja osim iz državnog budžeta doći i iz međunarodnih fondova, a jednog dana bi voleo da, po uzoru na mnoge svetske muzeje, ulaz u Prirodnjački muzej bude besplatan.

Nova zgrada Prirodnjačkog muzeja neće videti svetlost dana pre 2026. godine, a uskoro će biti pokrenut konkurs za arhitektonsko rešenje, što znači da će stručna javnost imati priliku da predloži idejna rešenja i iskaže svoje mišljenje o ovom planu. Vrednost investicije i dalje nije poznata, ali najverovatnije će iznositi više desetina miliona evra, nagovestio je Spasić.

Bloomberg Adria

 

- Prirodnjački muzej se i dalje nalazi u privremenoj zgradi. Koliko to otežava rad samog muzeja?

Mi se trudimo da ta činjenica ne otežava naš rad već da intenzivno radimo na svemu onome na čemu bi i radili. To podrazumeva mnogobrojna istraživanja prirodne baštine Republike Srbije i regiona, analizu, uvođenje u inventarne knjige, pisanje naučnih radova, prezentacije i pravljenje izložbi.

Sve ono što radimo, želimo da prikažemo publici na najbolji mogući način što bismo, naravno, i uspeli kada bismo imali adekvatni izložbeni prostor.

Bloomberg Adria

 

- S obzirom na veličinu kolekcije, šta to Prirodnjački muzej u Beogradu može da ponudi što možda drugi prirodnjački muzeji u Evropi i svetu ne mogu?

Ono po čemu se prirodnjački muzeji razlikuju je pre svega geologija. Kada je u pitanju biodiverzitet, on je u Evropi sličan, da ne kažem jednak. Države se razlikuju po rudnim bogatstvima.

Mi, recimo, imamo naše meteorite: sokobanjski, jelički i dimitrovgradski, koje nemaju drugi. Mi se hvalimo rudom jadarit, koju ima i britanski prirodnjački muzej i prirodnjački muzej u Budimpešti. Imamo minerale Trepče, koje imamo samo mi.

- Veći prostor bi to značajno pomogao. Da li ima nekih naznaka kada bi Prirodnjački muzej mogao da dobije novu zgradu i gde bi se taj objekat nalazio?

 

 

Mi smo nestrpljivi 128 godina, koliko postojimo. Mnogi znaju našu slatku, lepu galeriju na Kalemegdanu, ali naše zbirke, naši kustosi, naša istraživanja su na Vračaru, gde smo privremeno 85 godina.

Svetlo na kraju tunela se pomalja, možda sam ja neki nepopravljivi optimista, ali verujem u to. Po planu Parka prijateljstva Ušća Prirodnjačkom muzeju je dodeljena lokacija. Završili smo projektni zadatak ove godine, raspisaćemo urbanističko-arhitektonski konkurs za idejno rešenje zgrade. Možda to deluje jednostavno, ali je jako bitno da se dobro uradi projekat.

Bloomberg Adria

 

Onda nam sledi da pronađemo finansijere, da završimo kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju i po planu da 2026. ili 2027. godine krenemo sa izgradnjom nove zgrade.

Mi često kažemo Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, mada je naš pun naziv Prirodnjački muzej, ali ja često volim da kažem da je prvi naziv Prirodnjačkog muzeja bio Prirodnjački muzej srpske zemlje. Naravno, ja bih to nazvao Prirodnjački muzej Srbije jer smo jedinstveni i jedini. Mi smo matična institucija, krovna organizacija, za prirodno nasleđe Srbije i pomažemo da se prezentacija prirodne baštine Srbije pokaže širom Srbije.

- Gde bi tačno u parku trebalo da bude izgrađena nova zgrada?

Lokacija koja bi trebalo da bude opredeljena je trougao između Muzeja savremene umetnosti i Brankovog mosta. To će se precizirati upravo konkursnom dokumentacijom. Mi smo u tom smislu vrlo zadovoljni.

Praviti novu zgradu muzeja je nešto fenomenalno za svaku državu pa i našu. Muzej vazduhoplovstva je poslednje što je pravljeno u državi - tada nije bila Srbija, ali kako god – rade se i drugi muzeji i ja sam zato kao muzejalac presrećan što država ulaže u takve stvari.

Bloomberg Adria

 

Pričamo o ogromnom broju stranih turista, ali mislim da bi strahovito trebalo da poboljšamo aktivnost na pravom kulturnom turizmu, da kulturni turizam ne bude manifestacioni, već da pre svega prvo uđu u muzeje i da vide gde su došli, da upoznaju državu gde su došli, a onda kasnije i sve ostalo.

- Sa kojim brojem turista na godišnjem nivou biste u budućnosti bili zadovoljni?

 

 

Kao reper mogu da uzmem našu blokbaster izložbu iz 2009. "Džinovi Patagonije: dinosaurusi Argentine". Tada smo ušli u zakup prostora Impuls hale kod hotela Crowne Plaza. Znate šta smo imali? Imali smo konvoj autobusa koji su čekali.

Ja kada sada u nekoj prezentaciji našeg muzeja pokažem fotografije sa konvojem autobusa ispred našeg muzeja, a oni pitaju gde je ovo snimljeno, ja im kažem da je snimljeno ispred muzeja.

Često sam i tada govorio da tako treba da izgleda prvi nivo našeg budućeg muzeja – a onda ide drugi i treći sprat. Za jedan nivo tada, mi smo imali za pola godine 150.000 posetilaca. Imali smo i nesreću, tada je bio svinjski grip pa su nam mnogi odložili, ali Prirodnjački muzej u Beogradu svoje posete merio je u stotinama hiljada.

Bloomberg Adria

 

- Koji dodatni sadržaj biste voleli da uvrstite u ponudu u dodatnom prostoru, a sada niste u mogućnosti?

Mi, nažalost, za dosta toga nismo u mogućnosti. Sada će se neko začuditi, ljudi misle da se šalim, ali ja kroz šalu pričam ozbiljno i često kažem da bi ulaz u muzej možda bio besplatan. Oni me pitaju kako mislite da održite to.

To se može uraditi kroz brojne dodatne sadržaje: kroz klasničan divan muzejski kafe, prodavnicu, dodatna vođenja, radionice koje bi se naplaćivale, muzej bi prihodovao mnogo više nego da imao klasičnu ulaznicu.

Ta ideja postavljanja muzeja u Park prijateljstva Ušće je došla upravo zbog tog parkovskog okruženja koje je nama više nego idealan i prirodan prostor.

Bloomberg Adria

 

Vi možete da izmestite određene aktivnosti i van zidina muzeja: pravljenjem određenih ekosistema, jezeraca – u nekim prirodnjačkim muzejima u svetu slobodno trčkaraju domaće životinje, videli bismo, naravno, da li bi to bilo moguće.

Zamislite da imate jedan katamaran koji je vezan tu na obali i Prirodnjački muzej vas vodi, vašu dečicu, odnosno prijatelje na jedan safari, na priču o predivnoj prirodnoj oazi na koju Beograd mora da bude ponosan, a to je Veliko ratno ostrvo – koje treba još doterati, upeglati, upravo da bismo prikazali prebogato prirodno nasleđe koje čuvamo.

Bloomberg Adria

 

- Naveli ste decu kao veoma važne posetioce. Zašto je to?

Nisam to bez razloga rekao. Kulturna participacija se razvija od najmlađeg uzrasta, to je dokazano. U tome smislu, prirodnjački muzeji sveta imaju krucijalnu ulogu u razvoju muzejske publike.

Morate priznati da dečicu mnogo više, kada je u pitanju kultura, interesuju prirodnjačke izložbe nego neke izložbe iz oblasti savremenog stvaralaštva gde morate da imate neko predznanje, morate da imate osećaj za to... Tako će dečica da zavole da idu u muzej.

- A koja je budućnost galerije na Kalemegdanu?

Ta galerija na Kalemegdanu ima fenomenalnu lokaciju, tu nema priče. Mogla bi da se zadrži, da bude neka vrsta neke naše najave. Ona je idealna za okrugle stolove, predavanja, razgovore, kratke prezentacije, u stvari, ona je najava za ono što je naša priča.

Bloomberg Adria

 

Mi sada u nedostatku prostora puno putujemo po Srbiji, putovali bismo još i puta dva i tri da imamo dovoljno kapaciteta. Mi smo zadovoljni, kada pričamo o broju, podaci od pre korone su mnogo relevantniji, ali i sada se sve relaksiralo - pamtim 2014. godine ili 2013. kada smo sabrali naš broj posetilaca, došli smo na 300.000.

I zamislite ono što je u Srbiji nezamislivo: vi zovete muzej, a u muzeju vam kažu da ne možete u 10 nego možete u 12 jer je puno. Posmatram muzejsku scenu u Srbiji: mnogo su nam vredni i radni muzeji. Treba im samo više ulaganja, jer verujte, dobro uloženi dinar u kulturu se vraća tri puta. Kultura ne sme da bude trošak.

 

 

- Vratimo se onda upravo na troškove. Muzej se trenutno finansira iz budžeta, da li će država finansirati novu zgradu ili će biti i drugih izvora novca? Da li ste otvoreni za mogućnost da privatni novac finansira novu zgradu i neke buduće izložbe?

Veliki je to novac u pitanju. Svaki put dobijem neku drugu informaciju, ali kada je u pitanju nova zgrada, to su u desetine miliona evra – posebno sada znate kakvo je stanje na tržištu, sve se menja iz dana u dan bukvalno, pa jedan dan čujete 30 miliona evra, a sutra 50 miliona evra. Naravno, tek ćemo znati pravu cifru kada vidimo šta je pobednik (konkursa) lepo zamislio.

Nije to jednostavno izračunati po kvadratu, kada neko izračuna – nije to baš tako.  Posebno, to su programi: jedno je ulaganje u sam objekat, drugo je još jako skupo – to je programsko opremanje. Mi, bez obzira što imamo do dva miliona predmeta, nama će zatrebati još nešto da nabavimo.

Bloomberg Adria

 

Sada nam je bukvalno zgrada pretesna, neću uopšte da se šalim: kada bismo hteli da nabavimo prepariranog slona, mi nemamo gde da ga stavimo. Sada smo u poslednjem kontingentu nabavili od naših saradnika preparatora primerke dva medveda – to smo jedva nekako ugurali. Baš pričam sa kolegama, mi više nemamo gde da stavimo eksponate.

 

 

Ali da se vratim na novac. Moje mišljenje je da Prirodnjački muzej, kao ustanova kulture, istovremeno je ustanova koja može da zatraži novac za zgradu u Zelenoj agendi EU. Tu su čak u Evropi značajna sredstva određena, mi se ne bavimo samo skupljanjem, već i kroz naše izložbe, prezentacijom, bavimo se i zaštitom životne sredine.

- Da li ste možda razmišljali o privlačenju privatnog kapitala koji bi mogao da sponzoriše, na primer, pojedine izložbe?

Da, javno-privatno partnerstvo je svakako dobrodošlo. Pitanje je samo koliko je to kod nas dobro definisano.

Bloomberg Adria

 

Znate i sami, imamo u zakonodavstvu mogućnost zadužbinarstva, ali čini mi se da bi trebalo pojačati politiku države u stimulisanju jakih kompanija – to mislim da samo na papiru postoji, koliko je jaka praksa ni ja ne znam, a voleo bih da znam – a to je ono poresko oslobađanje od kompanija koje žele da ulože.

Jake kompanije su, siguran sam, zatrpane velikim brojem zahteva, ali čini mi se da se ulaže dosta u sport, u koji i treba da se ulaže, ulaže se i u manifestacije, ali opet, čini mi se da se malo prepoznaju ustanove koje se bave kulturnim nasleđem ove države. Možda bi sa dodatnim benefitima kompanije sa ekstraprofitom to uradile.

 

 

- Svedoci smo velikog tehnološkog napretka. Da li IT kompanije mogu dodatno da pomognu muzejima u Srbiji novim tehnološkim rešenjima?

Naši muzeji to rade. To mogu da pričam sa stanovišta glavnog koordinatora manifestacije "Muzeji za 10", upravo kada nam se desila korona, shvatili smo značaj digitalnih sadržaja. Mnogi muzeji su se digitalizovali i virtualizovali i rade to i dalje.

Međutim, zaključak je na kraju, posle 2020, ipak bio da nema ništa bez fizičkog prisustva u muzeju. Ne može da zameni čista virtualizacija osećaj i zato je najbolja kombinacija. Mlađe generacije žele zabavni sadržaj, ali mi muzejalci ipak imamo zadatak da nikada ne ispustimo suštinu sadržaja. To je tanka granica između industrije zabave i kulturne institucije.