.webp){kind=icon}
U krizama se najbogatiji ljudi na svetu često okreću umetničkim delima kako bi sačuvali vrednost svog novca. I sada se to dešava. Međutim, u Srbiji najbogatiji ljudi čini se retko prošetaju sa svojim konsultantima za umetnost - ako ih i imaju - kako bi naišli na lokalne mlade nade i tako otkriju umetnička dela kojima će sa godinama rasti cena.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je broj posetilaca izložbenih galerija u Srbiji 2021. godine nije oporavio u odnosu na brojeve pre pandemije, ali iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) navode da je ovde godine uočeno manje povećanje u odnosu na period pre pandemije.
"Ne može se očekivati nagli skok ili brzi povratak na cifru koja je postojala pre pandemije, jednostavno zbog toga što su procesi povratka publike u institucije kulture uvek postepeni i dugotrajni, pa posle naglog prekida treba više vremena da se poseta stabilizuje", rekla je dr Jelena Đorđević, PR menadžer Zaprokula za Bloomberg Adriju.
Opširnije
Evropski gradovi transformišu ulice u umetnost zbog bezbednosti pešaka
Nekoliko evropskih gradova uskoro će dobiti priliku da doda malo umetnosti svojim ulicama.
11.10.2022
Prodaja cveta na Art Baselu uprkos ekonomskoj krizi
Na tržištu su se pojavila dela koja godinama nisu bila na prodaju.
15.06.2022
Osim toga, više faktora uticalo je na manji broj samostalnih galerija, kako civilnih tako i privatnih, u izveštaju o kulturi za 2021. godinu, objasnila je ona.
"Sa istraživačke tačke gledišta, jedan od faktora koji bi mogao da utiče na postojeću situaciju jeste relativno mala kulturna participacija građana Srbije, naročito broja publike koja razume ovaj vid 'simboličke forme', pa samim tim nema razvijenu potrebu za upoznavanjem sa različitim nivoima savremene vizuelne umetnosti", rekla je Đorđević. Pored toga, dodala je da se "većina programa i projekata iz oblasti vizuelne umetnosti finansira iz javnih sredstava - dakle, postoji relativno malo učešće privatnog sektora u finansiranju ove vrste umetničkog stvaralaštva - što je umnogome povezano sa još jednim faktorom koji bi se mogao odrediti kao relativno nerazvijeno tržište likovnih umetnosti u Srbiji".
Ovo nerazvijeno tržište znači i da je svest o umetničkim delima kao investiciji u Srbiji i dalje poprilično nerazvijena te je investitora veoma malo.
"Ima ih, naravno, i kod nas. Ljudi koji doživljavaju umetnost kao investiciju najčešće su i sami ljubitelji umetnosti", rekla je Ksenija Marinković, osnivačica privatne galerije "XVitamin" za Bloomberg Adria TV. Ona je dodala da kod nas još uvek ne postoji neki razrađeni sistem u okviru kojega bi se investitori edukovali zašto i na koji način treba da diverzifikuju svoje dobiti kroz investicije u umetnost.
Iz Zaprokula objašnjavaju da zasada najveću ulogu u promociji scene savremenih vizuelnih umetnosti u Srbiji igraju privatne galerije, ali i da je potrebno razviti jaču saradnju između javnog, civilnog i privatnog sektora u ovom smislu.
"Privatne galerije pokazuju inicijativu u implementaciji novih ideja i standarda u javnim galerijskim institucijama, jačanju tržišta savremene umetnosti, umrežavanju sa ustanovama istog ili različitog tipa (iz drugih resora ili sektora), primeni novih tehnologija i načina komunikacije, pokretanju međunarodnih projekata, razvijanju edukativnih programa", navela je Đorđević.
Ona je dodala da je sastavni deo ciljeva i mera kulturne strategije, čini jačanje izlagačke infrastrukture, kapaciteta i rada ustanova i organizacija, regionalno povezivanje i podsticaj privatnih inicijativa i profesionalaca. Osim toga, Đorđević smatra da je potrebno unaprediti i pravni okvir, podstaći primerenije i transparentnije (su)finansiranje, uvođenje strateškog planiranja u planove rada galerija itd.
Prodaja umetničkih dela u Srbiji
"Primećujem pojačano interesovanje i potrebu za kupovinom umetičkih dela", rekla je Marinković. "O tome svedoči naravno... i sve više otvaranje privatnih galerija u Beogradu", dodala je i navela da je u poslednih pet godina otvoreno pet ili šest galerija koje se bave prodajom umetničkih dela, što ona smatra i pokazateljem veće potražnje za umetničkim delima na tržištu.
Međutim, Marinković je naglasila da je veoma teško pratiti u Srbiji situaciju na tržištu umetničkih dela jer se najviše odvija na sekundarnom tržištu, a postoji i neko tržište koje, nažalost, još uvek ne možete da se prati kod nas jer nema dovoljno aukcijskih kuća u Srbiji koje bi mogle da iznesu podatke te vrste.
