.webp){kind=icon}
Prvog dana na Art Baselu, švajcarskom sajmu umetnina, na koji trgovci donose najvažnija umetnička dela iz svojih kolekcija kako bi ih prodali svojim najbogatijim klijentima, pariski kolekcionar Robert Vifian šetao je kroz štandove.
Kada je već bio kupio jedno delo, strepeo je od daljih kupovina na sajmu. Cene su, kaže, više nego što su ikada bile. "Sekundarno tržište je nečuveno", rekao je. Ipak, on nastavlja da kupuje jer kaže da je zavisnik od toga, i da je to jedini problem."
Na osnovu obima prodaje prvog dana sajma (dani za VIP goste su utorak i sreda; javni dani su od četvrtka do nedelje), čini se da je veliki broj bogatih kolekcionara isto tako navučen na stvari - i spremni su da potroše više od ikada do sada.
"Znali smo da će se ljudi vratiti", kaže trgovac Thaddaeus Ropac, na čijem štandu su bili radovi Georga Baselitza, Roberta Rauschenberga i Roya Lichtensteina. "I jesu se vratili I to moćniji nego što smo mogli da zamislimo."
Do kraja trećeg sata prvog dana za VIP goste sajma, on je prodao sliku Elaine Sturtevant iz 1991. godine "Johns Flag for Dea" za 1,4 miliona evra (1,46 miliona dolara) i žonglirao je, kako je rekao, četiri ponude za skulpturu Lichtensteina od 3,7 miliona dolara. Rezultati prodaje prvog dana bili su vrtoglavi: David Zwirner prodao je više od deset umetničkih dela, uključujući i svetlostnu instalaciju Felixa Gonzaleza-Torresa za 12,5 miliona dolara. Galerija "Vajt kjub" je takođe imala više od deset prodaja, uključujući jedno delo Baselitza, vredno od 5,5 miliona dolara. Lison je zabeležio 16. Istovremeno, Hauzer & Virt su prodali neverovatnih 25, uključujući skulpturu "Pauk" vrednu 40 miliona dolara koju je radila Louise Bourgeois, što je bila ubedljivo najskuplja prodaju na sajmu tog dana.
Zaostatak “Blue-Chipa”
Trgovci umetninama kažu da su mnoga od najskupljih umetničkih dela godinama stajala u privatnim kolekcijama, ali izašla su na tržište ovog proleća jer su vlasnici uvereni da je tržište trenutno povoljnije za prodavce.
"Ako pogledate aukcije [u Njujorku], mislim, rezultati su bili izuzetno jaki", kaže trgovac umetničkim delima Fergus McCaffrey. "Imate posla sa tržištem u kom kolekcionari nisu previše nestrpljivi da se rastanu od dela. Nema mnogo pritisaka, tako da ljudi traže najviše cene." Uzmimo kao primer upečatljivu crno-belu sliku koju je Kazuo Shiraga naslikao 1973. godine, a koju McCaffrey nudi za tri miliona dolara. Slika je, kaže, vlasništvo jedne italijanske porodice od 1970-ih, "i zapravo su oni došli kod nas" da je prodaju.
Neki drugi trgovci su doneli dela iz svojih kolekcija.
„Sakupljam umetnost“, kaže trgovac Bill Acquavella, sedeći na klupi ispred svog štanda. "To je moj posao. Kupujem na aukcijama, kupujem od drugih trgovaca umetninama, kupujem od privatnih kolekcionara. Kupiću gde god mogu, ako mi se sviđa. I onda samo pustim da se krčka. Znate, sklonim ga, pustim da se krčka, i onda ga izvučem."
Čini se da se ovog puta skrčkala posebno skupa grupa radova. Na Acquavellinom štandu, dramatična slika Francisa Bacona, vredna 22 miliona dolara, visila je pored izuzetne biste Alberta Giacomettija, vredne 6,5 miliona dolara, od kojih nijedna nije javno prodata do kraja prvog dana. A ko su potencijalni kupci? "Nikad ne znaš šta ćeš da prodaš, a šta nećeš", kaže on. "Sada ga ne prodaš, a onda odjednom odeš kući i prodaš ih tri."
Juriš ka savremenoj umetnosti
Na drugom spratu sajma, na kom nebrojano mnogo galerija prodaje savremenu umetnost niže vrednosti, konkurencija je bila žestoka.
"Vidimo mnogo radova umetnika koji sporije rade", kaže savetnica za umetnost iz Njujorka Ashley Carr, koja je kupila više komada za klijente u prvim satima sajma. "To su umetnici koji možda urade pet do 10 slika godišnje, i jednostavno ih nismo viđali. Sada su se odjednom pojavili, i moglo bi se reći da ih [trgovci umetninama] čuvaju za posebne prilike."
Cene su, kaže Carr, visoke, ali ona smatra da bi to mogao pre biti odraz kvaliteta radova nego inflacije cena. Samim tim, ne bi trebalo trenutno stanje nužno porediti sa nižim cenama koje bile viđene tokom sajmova iz ere pandemije virusa kovid 19. "Ono što stalno iznova čujem od mnogih galerija je da u septembru nije bilo toliko Amerikanaca", kaže ona. "Ali ovoga puta očekivali su da će mnogo Amerikanaca doći na ovaj sajam i bili su spremni. Tako da takođe mislim da je to delimično razlog što su možda izneli skuplje stvari i više kvalitetnih stvari."
Nadolazeći pad
Naravno, postoji još jedan potencijalni razlog za priliv najkvalitetnijih dela.
"Zabrinutost u vezi sa ekonomskom nestabilnošću i potencijalnim padom aktivnosti verovatno stvaraju dobar trenutak za prodaju", kaže savetnik za umetnost Alex Glauber, koji je kupio više dela za klijente i bio je spreman da kupi još nekoliko čim se njegovi kolekcionari na istočnoj obali budu probudili. "Radi se o tome da treba da znate da bi šansa [za prodaju] mogla ubrzo proći i da se neće pojaviti opet još neko vreme."
U stvari, učesnici uzimaju u obzir veliki pad tržišta akcija kombinovan sa nadolazećim povećanjem kamatnih stopa, ali niko – ni kolekcionari ni trgovci – nisu uvereni da će to znatno uticati na tržište umetninama.
"Kada se dešavala 2008, ljudi su bili zabrinuti, ali mislim da su onda shvatili da je njihova fizička imovina bolje podnela oluju od imovine na berzi", rekao je kolekcionar Paul Leong, koji je razgovarao sa umetnikom Simonom Lehnerom nakon što je kupio jednu od njegovih fotografija od berlinske galerije KOW. "I ljudi su videli, na osnovu nedavnih aukcija, da umetnost nastavlja da istrajava na određenom nivou. Dakle, možda se osećaju dobro kada ulažu u umetnost."
Acquavella suštinski deli ovo mišljenje. "Psihološki, veoma bogata osoba može biti malo pogođena kada tržište padne", kaže on. "Ali u stvarnosti, možda izgube nekoliko milijardi, ali im je i ostalo nekoliko milijardi."
