Aplikacije za upoznavanje nas uče da biramo pogrešne ljude - nauka otkriva zašto

Dobre vesti za singl ljude koji pate: ako i dalje čekate da se pojavi iskra nakon tri sastanka, verovatno je neće ni biti. Čak i ako je neko na papiru delovao savršeno za vas, istraživanja pokazuju da će nivo privlačnosti, uživanja i emocionalne povezanosti koji osećate do trećeg sastanka prilično verovatno ostati takav... zauvek.

Ako je ovo u suprotnosti sa svime što ste do sada naučili o vezama, niste ludi. Industrija zabavljanja poznata je po pravilima i narodnim mudrostima - slabim pokušajima da se uvede red u najveću životnu misteriju koju je najteže rešiti: zbog čega jedna veza funkcioniše, dok se druga raspada. Oni koji su odgovore tražili u nauci privukli su globalnu pažnju tvrdnjom da se tajna trajne ljubavi krije u ljudskoj evoluciji. Evolutivna psihologija, koja je dominirala diskursom tokom 1990-ih i 2000-ih, toliko se povezala sa popularnom kulturom da njeni rani nalazi i danas oblikuju savremene predstave o polovima i zabavljanju.

Verovatno ste čuli da muškarci nisu "programirani" za monogamiju, da više vole da osvajaju ili budu dominantni u vezama, dok žene žele muškarce koji su "alfa", visoki i solidni i materijalno. Možda mislite da muškarac neće želeti da izlazi sa ženom ako ona ima seks na prvom sastanku, da žene imaju slabiji libido od muškaraca ili da vaša vrednost kao potencijalnog partnera ima veze sa vašim izgledom. Ako vam je nešto od ovoga poznato, za to možete zahvaliti upravo ovim evolutivnim istraživanjima. Ove tvrdnje podstakle su i mračnije trendove među mladićima, dok se "looksmaxxing" (internet izraz za pokušaje da osoba maksimalno poboljša svoj fizički izgled, često kroz promene frizure, nege kože, odeće, fizičke forme, ishrane i drugih navika) i uverenje da privlačnost otvara vrata uspehu šire društvenim mrežama.

Ali šta ako ništa od te prihvaćene mudrosti nije tačno?

U svojoj knjizi Bonded by Evolution: The New Science of Love and Connection, Paul Eastwick, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornija, tvrdi da se veliki deo rane evolutivne psihologije, koji se s vremenom pretvorio u konvencionalnu mudrost, zasnivao na pogrešnoj metodologiji. Većina tih istraživanja oslanjala se na podatke iz anketa – na ono što ljudi kažu da žele, a ne na ono što zaista biraju u stvarnom životu. To su dve veoma različite stvari. Taj raskorak i danas frustrira singl ljude.

Danas, ljudi koji "dejtuju" često imaju jasnu predstavu o tome šta traže ili kažu da imaju "tip". Muškarac iz finansija, visok 195 cm, plavih očiju. Ambiciozan, duhovit, sa univerzitetskim obrazovanjem. "Stoji čvrsto na zemlji." "Uvek zna najbolje mesto u gradu za dobru klopu." Ali Eastwickovo istraživanje pokazuje da u nasumičnoj studiji osoba sa kojom ćemo zaista kliknuti uživo nema nikakve veze sa kriterijumima za koje smo mislili da su nam važni.

Ovo ne možete na aplikaciji | Depositphotos

A iako savremena kultura zabavljanja pridaje veliki značaj fizičkom izgledu (pogledajte samo fotografije na aplikacijama za upoznavanje), on je manje važan nego što nam je predstavljeno. Istraživanja sprovedena uživo pokazuju podeljena mišljenja: ako mislite da je neko zgodan, samo 65 odsto drugih ljudi složiće se sa vama. Možda vam neka osoba nije privlačna, ali trećina drugih ljudi smatraće je privlačnom.

Šta pokreće romantični interes?

Ključno je to što je Eastwickovo istraživanje pokazalo da početna privlačnost brzo ustupa mesto kompatibilnosti kao glavnom pokretaču romantične želje. Ali kompatibilnost je teško izmeriti – ona se menja i razvija. Uključuje privlačnost, naravno, ali može se i graditi s vremenom: kroz privatni jezik i zajedničke ritmove koje parovi razvijaju, a koji drugima nisu razumljivi i ne mogu se ponoviti. Ako su dve osobe kompatibilne, njihova međusobna privlačnost raste; njihov mozak je čak evoluirao tako da zanemaruje privlačnije alternative.

Aplikacije za upoznavanje posebno teško mogu da uzmu u obzir ove neopipljive elemente. Na današnjem tržištu ljubavi aplikacije su ubedljivo najčešći način na koji se dvoje samaca upoznaje. Ali one daju prednost očiglednoj fizičkoj privlačnosti i, često, rodnim stereotipima. Na većini aplikacija korisnici mogu da filtriraju potencijalne partnere prema osobinama i "dealbreakerima". Ono što mislite da želite ima presudnu ulogu, baš kao i u tim ranim istraživanjima zasnovanim na anketama.

Na aplikacijama je to posebno izraženo kod žena. Dok muškarci prevuku prstom udesno na oko 50 odsto potencijalnih partnerki, žene odbacuju 95 odsto svog izbora već na osnovu prvog utiska, zbog čega su onlajn gotovo dvostruko izbirljivije nego što bi bile u stvarnom životu.

Ništa od ovoga nije prirodno. Ljudsko uparivanje podrazumeva duži proces procene nego kod drugih vrsta koje stvaraju parove, poput prerijskih voluharica (mali glodari koji žive na prerijama Severne Amerike). Ljudi su evoluirali tako da ljubav pronalaze uživo, da osete onu neuhvatljivu, frustrirajuće retku "hemiju" kada se povežu. Isto važi i za prijateljstva, što pomaže da se objasni zbog čega mnoge dugotrajne veze nastaju upravo iz prijateljstava.

Ako ste se ikada pitali zašto je zabavljanje u velikim gradovima postalo noćna mora, dok se čini da vaši prijatelji u manjim sredinama uvek imaju dobre momke, odgovor je evolucija. Nekada su ljudi bili donekle ograničeni mogućnostima transporta i evoluirali su tako da ljubav pronalaze u mnogo manjim grupama nego što su današnji moderni gradovi – i sa mnogo manje dostupnih opcija.

Ograničen izbor povećava ulog

"Ograničen izbor povećava ulog – i rizike i nagrade – tako što hipotetičko savršenstvo sklanja sa stola i tera ljude da drugi ili treći put pogledaju neku osobu", piše Eastwick.

Aplikacije za upoznavanje bile su pozitivne iz više razloga. One povećavaju pristup samcima izvan sopstvene društvene mreže i povećale su bezbednost zajednica u kojima je pronalaženje ljubavi istorijski bilo opasnije. Ali istovremeno stvaraju utisak da nam je na raspolaganju beskonačno mnogo mogućnosti, što često može da nas zbuni i oteža nam donošenje odluke. Kada je potencijalno bolji partner uvek udaljen samo jedan potez prstom, ljudi to doživljavaju kao prevelik izbor.

"Previše opcija ljude uglavnom čini nezadovoljnijim konačnim izborom", piše Eastwick, "i manje spremnim da uopšte izaberu." U svetu u kojem je dovoljan jedan potez prstom, ključni sledeći korak: izgradnja kompatibilnosti, često i ne dođe na red.

Još jedan svajp? Naučnici savetuju da dobro razmislite pre nego nekoga olako odbacite | Depositphotos

Kako bismo ljubav tražili onako kako je evolucija predvidela, Eastwick romantizuje svet pre pametnih telefona, kada ste potencijalnog partnera mogli da upoznajete postepeno, u okruženju u kojem nije bilo tolikog pritiska. Seća se vremena kada se početno druženje potencijalnih partnera često odvijalo u grupama, umesto u "malom mehuru za dvoje". Savremena kultura zabavljanja zasniva se na tome da se prvi susreti dvoje stranaca odvijaju izolovano, umesto na večeri koju organizuje zajednički prijatelj.

Većina ljudi koji se zabavljaju verovatno bi se složila. Eastwickovo istraživanje dolazi u zanimljivom trenutku, kada sve više samaca okreće leđa aplikacijama, smatrajući ih nezadovoljavajućim, površnim i suštinski preplavljujućim. Iako samo jedan odsto heteroseksualnih Amerikanaca kaže da su aplikacije za upoznavanje najbolji način za pronalaženje partnera, one su oko 2013. godine preuzele mesto zajedničkih prijatelja kao najčešći način na koji se parovi upoznaju. Problem je što alternative nisu jasne.

Uticaj manosfere

Eastwick poziva na povratak traženju potencijalnih partnera kroz društvene mreže, ali dominacija aplikacija oslabila je ulogu tih veza u zajedničkom "poslu" upoznavanja ljudi. Lakše je pitati slobodnog prijatelja da li je "na aplikacijama" nego pitati kolegu iz računovodstva možete li da ga upoznate sa prijateljicom. Nekada društvena aktivnost, zabavljanje je danas potpuno prepušteno pojedincu, što je jedan od razloga zbog kojih aplikacije mogu da naplaćuju tako visoke cene svojih usluga. Takođe je mnogo lakše usputno odbaciti stranca na aplikaciji nego nekoga iz sopstvenog društvenog kruga.

Između mišića i stereotipa - ideologija manosfere na delu | Depositphotos

Eastwick piše sa svešću o tome koliko je ovo pitanje važno. Poslednjih godina pojednostavljene verzije evolutivne psihologije korišćene su za pojačavanje anksioznosti mladih muškaraca koji previše vremena provode onlajn i za opravdavanje regresivnih rodnih stereotipa koje ponavljaju popularni glasovi manosfere, poput Jordana Petersona i Joea Rogana. Eastwick strahuje da bi to moglo još više udaljiti samce jedne od drugih, umesto da ih približi.

"Ličnosti manosfere zagovaraju verziju muškosti koja zgodno odgovara staromodnim narativima: ispravno je i dobro da muškarci budu tradicionalni, snažni, mačo i pod uticajem steroida", kaže on, dok su "žene tu za seks ili majčinstvo, ne za oboje, a svakako ne za prijateljstvo".

Iako neki stereotipi imaju uporište u podacima: muškarci bolje podnose neobavezni seks nego žene, a žene osećaju veći strah prema muškarcima koje ne poznaju – ljudska privlačnost je, uostalom, evoluirala gotovo identično kod oba pola. Nauka u suštini pokazuje da svi želimo iste stvari: da se osećamo podržano, saslušano, cenjeno i voljeno.

I dok se aplikacijama za upoznavanje pripisuje da proizvoljno nameću rodne stereotipe, Eastwickovo istraživanje pokazuje da u stvarnom životu nije važno koliko je partner mačo ili ženstven. (Zapravo, tokom jednog do dva miliona godina evolucije, žene su birale partnere približnije sopstvenoj veličini oblikujući i bukvalno smanjujući rane muškarce u manje, nežnije osobe koje brinu o drugima. Kako Eastwick kaže: "Ovi muškarci postali su poželjniji ženama – ne uprkos svojoj nežnosti, već upravo zbog nje.")

Eastwick nas dovodi do same granice onoga što istraživanja mogu da nam kažu o ljubavi i kompatibilnosti, ili barem o svemu što može da se izmeri i proceni. Tamo gde se nauka zaustavlja, nalazi se neistražena oblast koju očajnički želimo da razumemo: šta uzrokuje da dvoje ljudi osete onu magičnu, neopisivu iskru? Zbog čega nas jedna osoba pogodi pravo u stomak, dok nas druga ostavi potpuno ravnodušnim?

To se ne može saznati iz podataka, algoritama, samoprocene ili čak duhovitih pitanja na aplikacijama za upoznavanje. Da bismo kompatibilnosti dali pravu šansu, Eastwick poziva samce da prevaziđu prve utiske i prve sastanke -  pre nego što ponovo prevuku prstom.