Film 'Praktična magija 2' priziva magiju devedesetih - ali da li se isplati?

Kako bi otvorio jesenju sezonu bioskopske zarade, film "Praktična magija 2" je tokom prvog vikenda prikazivanja u SAD zaradio 30 miliona dolara. To je solidan, mada ne spektakularan početak za film čija je produkcija koštala 75 miliona dolara, ali ono što je još iznenađujuće jeste činjenica da je nastavak uopšte dobio zeleno svetlo.

Originalni film, koji je premijerno prikazan 1998. godine, nije imao komercijalni uspeh niti naročito pozitivne reakcije kritike, koji bi se inače obično smatrali dovoljnim razlogom za nastavak. Umesto toga, film je tokom godina razvio kultnu publiku koja je cenila "veštičju" priču o sestrinstvu.

Postojanje "Praktične magije 2"  jedan je od primera načina na koji Holivud proširuje svoju definiciju toga šta predstavlja isplativ intelektualni potencijal za franšizu. Ako film ima posvećenu publiku, logika je da bi taj entuzijazam mogao da se pretvori u veću prodaju bioskopskih karata za nastavak.

Međutim, to nije baš nepogrešiva računica. Dugotrajna prisutnost u popularnoj kulturi i komercijalni uspeh nisu nužno isto kod kultnih filmova. Ako ih studiji posmatraju kao jedno te isto, mogu da pogrešno protumače strastvenu publiku kao dovoljno brojnu publiku.

Ovakve filmove lako je prepoznati, ali ih je teško definisati u širem smislu. Uopšteno govoreći, oni imaju problema na blagajnama i kritika ih u početku odbacuje. Film može da doživi svojevrsnu rehabilitaciju zahvaljujući kućnim video-izdanjima, reprizama na kablovskoj televiziji, ponoćnim projekcijama i novim kritičkim tumačenjima.

Zahvaljujući striming servisima i "video na zahtev", razmak između odbacivanja filma od strane mejnstrima i njegovog drugog života kao kultnog klasika danas je još kraći. Na primer, horor film "Prazan čovek" (The Empty Man) je 20th Century Studios bez mnogo pompe objavio usred pandemije, da bi se nakon njegovog izdanja na VOD platformama razvila kultna publika.

Za studije, rezultat filma na blagajnama jedan je od najpouzdanijih pokazatelja toga da li zaslužuje nastavak. Međutim, baze fanova kultnih filmova mogu da promene način na koji se ovakvi projekti posmatraju: od neobičnih promašaja do uspavanih franšiza sa neiskorišćenim komercijalnim potencijalom.

Zbog toga studiji više ne razmatraju samo da li treba da odobre nastavak, već i kakav budžet entuzijazam publike realno može da opravda.

Uzmimo za primer Blade Runner ("Istrebljivač"). Uprkos mlakom prijemu nakon premijere 1982. godine, film je imao nesreću da se pojavi u bioskopima istog meseca kada i "ET Vanzemaljac" - naučnofantastični neo-noir Ridleyja Scotta kasnije je počeo da se smatra jednim od vrhunaca tog žanra. Posle decenija dobre reputacije, nastavak iz 2017. godine delovao je kao vredna opklada.

Harrison Ford nije voleo rad na filmu Blade Runner zbog iscrpljujućeg snimanja, kreativnih sukoba sa rediteljem Ridleyjem Scottom i omraženog voice-overa koji je studio nametnuo | Depositphotos 

Nastavak Blade Runner 2049 je koštao 185 miliona dolara, dok je original imao budžet od 30 miliona dolara, što bi 2017. godine odgovaralo iznosu od oko 76 miliona dolara. Uprkos izuzetno pozitivnim kritikama i dva osvojena Oskara, nastavak ipak nije uspeo da dostigne prijavljeni prag rentabilnosti od 400 miliona dolara.

Franšiza je praktično tretirana kao blokbaster, iako je njen komercijalni plafon bio bliži onome što se očekuje od nišnog žanrovskog filma.

Kada veći budžeti nisu praćeni proporcionalno većim prihodima na blagajnama, jedna moguća alternativa jeste da nastavak odmah ode na striming. Upravo je to Disney uradio sa Hocus Pocus 2, koji je 2022. godine ekskluzivno stigao na Disney+.

Film je postavio Nielsenov rekord za striming filmove, sa 2,7 milijardi minuta gledanja tokom prvog vikenda. Treći film je u razvoju, mada uspeh na striming platformi sada navodi studio da razmatra prikazivanje u bioskopima.

Možda bi Disney trebalo da razmotri sudbinu još jednog kultnog filma iz devedesetih o vešticama pre nego što donese konačnu odluku.

Za početak, dobre vesti: prvi vikend filma "Praktična magija 2" teško se može nazvati katastrofalnim, a film ima nekoliko faktora koji bi mogli da mu pomognu da nastavi dobro da posluje.

Povratak zvezda kao što su Nicole Kidman i Sandra Bullock, koje i dalje privlače publiku u bioskope, svakako pomaže. Prema pisanju Deadlinea, film je takođe privukao vrlo specifičnu demografsku grupu gledalaca. Gotovo 80 odsto publike tokom prvog vikenda bile su žene, dok je 36 odsto gledalaca bilo starije od 45 godina, što ukazuje na to da film dopire do demografske grupe koja je pomogla da original postane kultni hit.

Joey King u ulozi ćerke Kylie Owens. Iako odgajane bez magije, ćerke otkrivaju da nose moćnu krvnu lozu porodice Owens | Depositphotos

A sada loše vesti: zasad postoji malo dokaza da se komercijalni potencijal franšize znatno poboljšao tokom vremena.

Debitantska zarada od 30 miliona dolara u SAD približna je, kada se uračuna inflacija, iznosu od 13,1 milion dolara koliko je original zaradio tokom prvog vikenda. Međutim, samo da bi dostigao svetsku zaradu prvog filma od 94,4 miliona dolara, prilagođenu inflaciji, nastavak bi morao da zaradi oko 194 miliona dolara.

To je mnogo novca koji tek treba nadoknaditi.

Nastavak je barem imao konzervativniji budžet. Prijavljeni trošak produkcije od 75 miliona dolara nominalno je isti kao kod originalnog filma, ali nastavak predstavlja manju investiciju kada se uzme u obzir današnja vrednost novca.

Maisie Williams u ulozi druge ćerke Antonie Owens | Depositohotos 

Ipak, gotovo tri decenije kultnog statusa još nisu dovele do očiglednog komercijalnog rasta, zbog čega je potencijal nastavka i dalje neizvestan.

Ne mora svaki nastavak kultnog filma da doživi neuspeh ili da bude namenjen isključivo strimingu. Franšiza Riddick pokazuje kako ovom riziku može da se pristupi na razuman način.

Nakon što je originalni film, "Planeta tame" (Pitch Black) iz 2000. godine, postao umereni bioskopski hit i fenomen na DVD tržištu (prodat je u više od dva miliona primeraka) Vin Diesel je ponovio svoju ulogu u filmu "Ridikove hronike" (The Chronicles of Riddick) iz 2004. godine.

Vin Diesel na premijeri filma "Osvetnici" | Depositphotos

Film nije ostvario očekivani rezultat u odnosu na svoj devetocifreni produkcioni budžet. Međutim, umesto da odustane od franšize, Universal Pictures se 2013. godine vratio tom liku filmom "Ridik" (Riddick), čija je produkcija koštala 38 miliona dolara, što je mnogo manje od prethodnika, čak i kada se uračuna inflacija, a film je širom sveta zaradio gotovo 100 miliona dolara.

Manji obim učinio je "Ridik" znatno manje rizičnim bioskopskim projektom. Način na koji je nastavak kultnog filma budžetiran može biti jednako važan kao i razumevanje veličine njegove publike.

Sve u svemu, ne postoji magična formula koja bi studijima omogućila da utvrde kada ili da li neki film prelazi granicu između nišnog projekta i održive franšize.

Kultni status može Holivudu da pokaže da je publici i dalje stalo do nekog filma. Ali ne može uvek da prizove i zaradu na blagajnama koja bi to pratila.