Da li je Izrael otišao predaleko

Kako se približava ovogodišnja Generalna skupština Ujedinjenih nacija na kojoj se očekuje da brojne zapadne zemlje priznaju državu Palestinu, postupci Izraela proteklih dana kao da pokazuju da vlada Benjamina Netanyahua ne preza da pređe sve crvene linije u višedecenijskom izraelsko-palestinskom sukobu, uprkos sve češćem i glasnijem negodovanju dela međunarodne zajednice.

Od ubistva pet lokalnih palestinskih novinara koji su radili za svetske novinske agencije i TV kuće, preko kopnenog napredovanja izraelske vojske u osvajanju Pojasu Gaze u kojem ljudi umiru od gladi, do odluke izraelskih vlasti da prošire podizanja jevrejskih naselja na Zapadnoj obali tako da suštinski tu palestinsku teritoriju podela na dva dela, Izrael izgleda nezaustavljiv. Čak i kada je palestinska ekstremistička grupa Hamas pristala na katarski predlog prekida vatre, zvanični Izrael zasad izgleda "nevoljan da postigne sporazum" i još nije dao zvaničan odgovor.

Najmanje dvadeset ljudi, uključujući zdravstvene radnike i pet lokalnih novinara, ubijeno je pre nekoliko dana u dva izraelska napada na bolnicu u mestu Kan Junis u Pojasu Gaze, prenele su svetske agencija a potvrdile UN. I dok je izraelski premijer Netanyahu rekao da je reč o "tragičnoj nesreći", Reuters, AP, Al Jazeera i Middle East Eye su potvrdili da su među žrtvama i novinari koji rade za njih. Snimci ukazuju da su žrtve drugog napada bili novinari i spasioci koji su pokušali da zbrinu žrtve prvog napada.

Novinari kao meta

"Znamo da je jedan od pet novinara izgleda ubijen u prvom vazdušnom napadu, dok su još troje, uključujući novinarku, izgleda ubijeni u drugom vazdušnom napadu. Ovo je šok i neprihvatljivo", rekao je na konferenciji u Ženevi portparol Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR) Thameen Al-Keetan, dodajući da je najmanje 247 palestinskih novinara ubijeno u Gazi od 7. oktobra 2023. godine. "Ubistvo novinara trebalo bi da šokira svet, ne da ga ućuti, već da ga natera na akciju, zahtevajući odgovornost i pravdu."

Rat, koji je pokrenut kada su Hamasovi teroristi napali Izrael 7. oktobra 2023. godine, ubivši oko 1.200 ljudi i otevši 250, doveo je do izraelske vazdušne i kopnene ofanzive na Pojas Gaze u kojem je, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze kojim upravlja Hamas, dosad ubijeno oko 63.000 Palestinaca, a uništeno 70 odsto infrastrukture ove palestinske enklave. U ovom ratu u odnosu na ostale nesrazmerno mnogo gine novinara, snimatelja i ostalih medijskih radnika. Dosad je poginulo više od 250 novinara, pri čemu su, izuzev nekoliko libanskih i izraelskih novinara, svi bili Palestinci.

Bloomberg

 

Prema oceni Bernda Doerriesa, Izrael namerno sprečava izveštavanje iz Gaze, ističući da je stranim novinarima uskraćen nezavisan pristup Gazi, a "lokalni novinari se ubijaju kako bi se sprečilo da ceo svet vidi užase u Gazi".

"Seju se sumnje u slike koje kruže uprkos svim naporima da se suzbiju, a protiv novinara se pokreću kampanje. I to funkcioniše: negodovanje među kolegama novinarima je prigušeno, a mnogi novinare tamo vide samo kao drugorazredna novinarska njuškala", navodi Doerries u komentaru za nemački dnevni list "Sueddeutsche Zeitung", koji dodaje da postoje aspekti rada novinara koji se mogu kritikovati. "Nekoliko njih ima stavove koji su neprihvatljivi. O tome treba razgovarati. Ali sada, pre svega, moraju biti zaštićeni."

Ono što, međutim, zabrinjava posmatrače jeste to da izraelsko stanovništvo smatra ove napade prihvatljivim. Najnovije istraživanje javnog mnjenja, koji je sproveo Centar aChord pri Hebrejskom univerzitetu Jerusalimu, pokazuje da se 76 odsto jevrejskih Izraelaca slaže, u potpunosti ili delimično, da "nema nevinih u Gazi".

Doduše, to verovatno ne bi trebalo da čudi budući da javno mnenje dobrim delom oblikuju mediji, a na pojedinim izraelskim medijima otvoreno se poziva na ubijanje palestinskih novinara u Gazi ili, što je češće, pronalaze se načini da se ta ubijanja opravdaju.

Pomenuta pogibija petoro novinara u Gazi naišla je na šokantno opravdavanje od strane pojedinih izraelskih kolega, među kojima se istakao iskusni komentator Zvi Yehezkeli na TV kanalu "i24news", preneo je levo orijentisani izraelski dnevni list "Haaretz"."Ako Izrael odluči da eliminiše novinare, onda bolje ikad nego nikad", rekao je Yehezkeli.

Bloomberg

 

Švedski liberalni dnevnik "Dagens Nyheter" u uredničkom uvodniku ističe da obe strane u sukobu ciljaju predstavnike medija u Gazi.

"Nema sumnje da je ono što se dešava u Gazi ratni zločin, a činjenica da novinarima nije dozvoljeno da uđu u zemlju kako bi istražili i izveštavali o tome šta se dešava je, naravno, veoma namerna odluka Netanyahuove vlade", navodi se u uvodniku. "Reporteri u Gazi već rizikuju da ih progone teroristi Hamasa ako izveštavaju o 'lažnim' informacijama. Sada takođe rizikuju da budu ubijeni u ratu koji prevazilazi sve razmere. Oči i uši sveta u Gazi ne smeju biti ućutkane. Ne smemo postati slepi i gluvi za ono što se tamo dešava."

Cepanje Zapadne obale

S druge strane, Izraelski komitet za planiranje odobrio je projekat proširenja jevrejskih naselja u posebno osetljivom području Zapadne obale, čime bi ta palestinska teritorija bila efikasno podeljena na dva dela. Jevrejska naselja na Zapadnoj obali, u Pojasu Gaze, istočnom Jerusalimu i na sirijskom delu Golanske visoravni smatraju se kršenjem međunarodnog prava, utvrđeno je ekspertskim mišljenjima i trima rezolucijama Saveta bezbednosti UN. Konkretno, ta naselja se prevashodno smatraju kršenjem Četvrte ženevske konvencije, kojom se zabranjuje okupacionoj sili da prebacuje svoje civilno stanovništvo na okupiranu teritoriju.

Bloomberg

 

Decenijama Izrael ignoriše kritike da krši međunarodno pravo i širi nova jevrejska naselja na palestinskim teritorijama tako da poslednje statistike ukazuju da je početkom 2023. godine na Zapadnoj obali bilo više od 450.000 naseljenika, a u istočnom Jerusalimu još 220.000.

Istovremeno sa očiglednim planom da podeli Zapadnu obalu na dve razdvojene teritorije na kojoj žive Palestinci, Izrael napreduje u vojnoj invaziji ka gradu Gazi gde sada, prema međunarodno priznatim kriterijumima, vlada glad. I dok izraelske vlasti sa osmehom gledaju na ideje američkog predsednika Donalda Trumpa o preseljenju Palestinaca iz Pojasa Gaze i otvaranju ekskluzivnih letovališta, evropska javnost i komentatori sve oštrije kritikuju Netanyahuovu vladu, ali i sopstvene vlade koje i dalje podržavaju Netanyahuove poteze.

Urednici španskog dnevnog lista "El Mundo" ne vidi planove za naseljavanje kao održive, ističući da su "reči ministra finansija Bezalela Smotricha istakle očigledno nepoštovanje međunarodnog prava od strane izraelske vlade".

"Juče se hvalio planovima za izgradnju 3.400 jevrejskih kuća kako bi se okončala 'prevara' dvodržavnog rešenja, mirovnog plana koji podržavaju Ujedinjene nacije, a koji predviđa palestinsku državu koja se sastoji od tri zone: Zapadne obale, Istočnog Jerusalima i Pojasa Gaze", ističe španski dnevnik i dodaje da "Izrael ima pravo da zaštiti svoju bezbednost, ali ta bezbednost će biti krhka ako Palestinci budu lišeni svake nade u suverenitet i ako je cilj da se nešto progura na račun demokratskih vrednosti zemlje".

Urednica komentara u nemačkom levičarskom listu "Taz" pak nije uverena da nova jevrejska naselja znače definitivan kraj rešenja o dve države. Silke Mertins podseća da se Izrael već dva puta odrekao naselja u kontekstu "zemlja za mir".

"Prvi put je to bilo 1982. godine na Sinaju, gde je, između ostalog, mali grad Jamit nasilno očišćen i sravnjen sa zemljom. Drugi put je to bilo u Gazi 2005. godine pod Arielom Sharonom, kada je oko 10.000 doseljenika takođe bilo primorano da napusti svoje domove protiv svoje volje, neki nakon više od 30 godina života tamo", podseća Mertins i dodaje da nisu naselja ta koja sprečavaju rešenje o dve države, već pre svega nedostatak političke volje. "Ova volja je potpuno odsutna i to ne samo na izraelskoj strani."

Bunt Izraelaca protiv Netanyahua

U izveštaju koji potvrđuje da deo Gaze pati od gladi navodi se, prema oceni uredništva irskog dnevnog lista "Irish Examiner", da "ono čemu svet svedoči u realnom vremenu nije ratovanje".

"Ovo je veštačko izgladnjivanje, namerno raseljavanje i nemilosrdni napad na zarobljeno i terorisano stanovništvo. Izraelska nehumana strategija koristi glad i strah kao oružje i kažnjava nevine, uključujući majke, decu i starije", ističe irski dnevnik, dodajući da je ovo "moralni kolaps epskih razmera". "Ova glad je izazvana ljudskim delovanjem. Ona proizilazi iz političkih izbora."

Bloomberg

 

Međunarodni pritisak na Netanyahua raste, bilo da je reč o priznavanju palestinske države ili ograničenjima isporuke oružja iz Nemačke. Međutim, pritisak raste i na domaćem terenu, što se videlo pre dvadesetak dana kada je na ulice Tel Aviva i drugih većih gradova izašlo na stotine hiljada ljudi, zahtevajući sporazum sa Hamasom o oslobađanju talaca i buneći se protiv proširenja izraelskih vojnih operacija u Pojasu Gaze. Demonstranti su blokirali glavne puteve i raskrsnice širom zemlje, a mnogi su učestvovali i u nacionalnom štrajku na koji je pozvao Forum porodica talaca i nestalih.

Iako je impresivna masovnost protesta na kojima pozvano na oslobađanje talaca i kraj rata u Gazi, Netanyahuova vlada zasad ne odustaje od namere da preuzme kontrolu nad gradom Gazom, što je potez koji bi mogao da raseli milion Palestinaca koji tamo žive. Kako ocenjuju poznavaoci prilika, protesti i međunarodni pritisak nisu dovoljni da bude ugrožena politička stabilnost izraelske vlade, iako je evidentno da domaće negodovanje raste a da se raskol u izraelskom društvu produbljuje.

"Slika podseća na demonstracije pre strašnog 7. oktobra 2023. godine, kada su se građani okupljali svake nedelje, ogorčeni Netanyahuovim planovima za reformu pravosuđa. Već tada su štrajkovi i demonstracije svedočili o podeljenoj zemlji", ističe u komentaru za italijanski dnevnik "La Stampa" Alessia Melcangi i dodaje da su se danas, posle skoro dve godine rata, zahtevi promenili, ali da je zajednički imenitelj isti: Netanyahuova vlada. "Tada kao i sada, ista stvar je u pitanju: ne samo demokratski kredibilitet Izraela već i sam njegov identitet. Još jednom vidimo društvo koje više ne prihvata diktate lidera koji se doživljava kao sve autoritarniji".

Uprkos svim domaćim zabrinutostima zbog sudbine preostalih talaca i međunarodnom negodovanju zbog humanitarne situacije u enklavi, premijer Netanyahu je, uz punu podršku SAD, uveren da može da postigne oslobađanje talaca, predaju Hamasa i osvajanje celog Pojasa Gaze koristeći rat kao sredstvo pregovora. Štaviše, u Beloj kući je Donald Trump već održao sastanak o kojem se diskutovali planovi o posleratnoj Gazi.