Iznenadni evropski pritisak na Izrael zbog rata u Gazi

Ubistvo dvoje službenika Ambasade Izraela u Sjedinjenim Američkim Državama, i to ispred Jevrejskog muzeja u Vašingtonu, bacilo je u medijsku senku to da je Evropska unija neočekivano krenula da zaoštrava svoju politiku prema Izraelu, i to zbog rata u Gazi. Međutim, prve informacije ukazuju da je rat u Gazi deo motiva za ovaj zločin, za koji je kao osumnjičeni uhapšen tridesetogodišnji Elias Rodriges, koji je, prema policijskim izveštajima, u toku ispitivanja priznao da je ubistvo počinio u znak protesta protiv izraelske politike, "za Gazu" i "za Palestinu". 

U prvim reakcijama vodeći političari SAD i Evropske unije osudili su ovaj napad, uglavnom ističući da je antisemitizam doveo do ovog zločina.

"Ova užasna ubistva u Vašingtonu, koja su očigledno zasnovana na antisemitizmu, moraju da se zaustave, sada! Mržnja i radikalizam nemaju mesto u SAD. Saučešće porodicama žrtava. Tužno je što takve stvari mogu da se dogode. Bog vas sve blagoslovio", napisao je na društvenoj mreži Social Truth predsednik SAD Donald Trump.

I nemački kancelar Friedrich Merz je na društvenim mrežama izrazio saučešće porodicama i istakao da se mora pretpostavljati da je u pitanju antisemitizam, ali nije reagovao na to što je dan ranije izraelska vojska pucala na delegaciju evropskih diplomata, među kojima su bili i nemački, u Jeninu na Zapadnoj obali. Reagovalo je samo nemačko ministarstvo spoljnih poslova tako što je "snažno osudilo neisprovociranu pucnjavu", tražeći od Izraela da "odmah pojasni okolnosti" kao i da "poštuje važnost diplomata".

Evropski zaokret

U međuvremenu, na Savetu ministara spoljnih poslova Evropske unije došlo je do neočekivane odluke da se preispitaju planirane trgovinske veze EU sa Izraelom, između ostalog, zbog svakodnevnih prizora humanitarne katastrofe u Pojasu Gaze u kojoj izraelska vlada pokrenula novu vojnu kopnenu ofanzivu, dok istovremeno uglavnom blokira isporuke međunarodne pomoći Palestincima u tom pomorskom pojasu.

Sve kritičniji ton iz nekoliko prestonica EU, pre svega Haga, Pariza i Madrida, koji su situaciju u Gazi opisali kao "neprihvatljivu", kulminirao je u utorak u Briselu promenom koja bi, do pre samo nekoliko nedelja, bila nezamisliva u Evropi, koja je tradicionalno prilično nevoljna da preduzme bilo kakve oštre mere prema Izraelu.

Na predlog Holandije, 17 od 27 država članica glasalo je da se preispita Sporazum o pridruživanju između EU i Izraela, glavni instrument političkih i trgovinskih odnosa između dve zemlje od njegovog stupanja na snagu 2000. godine.

"Postoji velika većina koja je za preispitivanje Člana 2 (o poštovanju ljudskih prava) našeg Sporazuma o pridruživanju sa Izraelom. Stoga ćemo započeti tu proceduru", rekla je visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Kaja Kallas nakon sastanka Saveta ministara u Briselu. "Situacija u Gazi je katastrofalna. Pomoć koju je Izrael dozvolio da uđe, naravno, jeste dobrodošla, ali to je kap u moru. Pomoć mora stizati odmah, bez prepreka i u velikim količinama, jer je to ono što je neophodno."

Osim Holandije, među zemljama koje su podržale ovaj vid pritiska na izraelsku vlast bile su Francuska, Španija, Irska, Belgija, Finska, Luksemburg, Portugalija, Slovenija, Švedska, Austrije, Malta, Danska, Estonija, Poljska, Rumunija i Slovačka.

Letonija je bila suzdržana, dok su protiv bile Nemačka, Bugarska, Italija, Grčka, Kipar, Češka, Hrvatska, Litvanija i Mađarska.

"Neophodan je pritisak da se situacija promeni", rekla je Kallas nakon sastanka na kojem je, osim Ukrajine, teška situacija stanovništva u Gazi – vojno opkoljenoj i sa gotovo nikakvim pristupom humanitarnoj pomoći koju je Izrael blokirao više od dva meseca – bila centralna tema diskusije.

Ovaj korak ne podrazumeva odmah obustavu političkog dijaloga ili trgovine sa Izraelom, iako otvara vrata za moguće kasnije odluke – jednoglasno ili kvalifikovanom većinom, u zavisnosti od predloga – o drastičnijim merama. Ipak, ovaj potez, na koji su Španija i Irska pozivale pre više od godinu dana bez ikakvog odgovora predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen, predstavlja neočekivani pomak u ranije stidljivoj reakciji EU na vojnu ofanzivu Izraela u Gazi.

Predložene i sankcije protiv izraelskih zvaničnika

Prethodnik Kaje Kallas na mestu visokog predstavnika EU Josep Borell već je sproveo sličnu reviziju krajem prošle godine, predloživši obustavu političkog dijaloga sa Izraelom zbog stanja ljudskih prava što nije učinjeno zbog protivljenja nekoliko zemalja predvođenih Nemačkom.

Ono što je sada drugačije jeste to što inicijativa dolazi direktno od samih država članica, i to od Holandije, koja je donedavno bila među zemljama koje su najneradije dovodile u pitanje Netanyahuovu vladu, pri čemu su dobile podršku Austrije i Poljske, koje su dosad takođe bile među najžešćim protivnicima bilo kakve kritike Izraela.

S druge strane, Italija i Nemačka su bile odlučno protiv, ali je ton cele rasprave dodatno zaoštren kada je Švedska čak predložila pojedinačne sankcije protiv određenih izraelskih ministara, pri čemu je taj predlog na kraju blokiran vetom Mađarske, navode diplomatski izvori.

Bloomberg Vlada Benjamina Netanyahua naredila novu kopnenu ofanzivu u Pojasu Gaze

Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Portugalije Paulo Rangel smatra da je prekretnica za mnoge zemlje, koje su ranije bile neodlučne, bila odluka Izraela da ne produži primirje i potom pokrene vojnu okupaciju Gaze, dok istovremeno nastavlja da uskraćuje pristup humanitarnoj pomoći civilnom stanovništvu 60 dana.

"Situacija je drugačija. Znamo da su države istorijski gledano imale različite stavove o svom odnosu sa Izraelom, ali (trenutna) situacija je veoma zabrinjavajuća i nisu ravnodušne prema tome", rekao je Rangel, a preneo El Pais. "Iako neki žele da traže konsenzualnija rešenja, uverili su sebe da je situacija neodrživa."

Zabrinutost zbog nove vojne ofanzive i humanitarne krize već je navela Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanadu da dan ranije izdaju zajedničko saopštenje, upozoravajući Izrael na "konkretne mere" ako ne zaustavi "potpuno nesrazmernu" eskalaciju. Štaviše, zvanični London je obustavio pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Izraelom, saopštivši da Netanyahuova vlada "izoluje Izrael od svojih prijatelja i partnera širom sveta".

Promena evropske politike

I predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta je poslao Izraelu diskretan signal o promeni evropske politike. On je u utorak primio novu palestinsku ambasadorku pri EU Amal Jadou, uz istu ceremoniju i počasti kao i ostalih 10 novih diplomatskih predstavnika van EU, uprkos činjenici da nisu sve zemlje EU zvanično priznale Palestinu kao državu. Kako navode izvori u Briselu, to je bilo prvi put da je palestinski predstavnik predstavio svoje "pismo o misiji" na najvišem institucionalnom nivou u EU.

Protesti postepeno daju rezultate, smatra profesor studija Bliskog istoka Koert Debeuf, koji u autorskom članku za belgijski list De Standaard ocenjuje da je poslednjih dana došao do neke vrste "prekretnice" ali da "za mnoge ovo neće biti dovoljno".

"Odluka EU da 'ispita' da li Izrael poštuje ljudska prava koja su navedena kao osnova za sporazum o pridruživanju je takođe više nego cinična. Ali barem se stvari pokreću i političari konačno preduzimaju akcije. Pritisak mnogih protesta počinje da daje plodove. Ali ako se želi izbeći masovno gladovanje, taj pritisak će morati da se pojača", smatra profesor Debeuf.

Bloomberg Izrael blokira dopremanje humanitarne pomoći u Pojas Gaze

S druge strane, nemački dnevni list Sueddeutsche Zeitung ističe da ovo upozorenje neće ostaviti veliki utisak na Izrael, ocenjujući da će na kraju EU ponovo morati da "posmatra skrštenih ruku kako izraelska vojska sprovodi vladine planove u Gazi, bukvalno bez ikakvog obzira na civilne gubitke".

"Bilo bi potrebno jednoglasno glasanje da se sporazum raskine. Ali gotovo da nema pitanja oko kojeg su evropske zemlje više podeljene nego kako se nositi sa izraelskom vladom dok besni rat u Gazi", ističe jedan od urednika ovog lista Goekalp Babayagit, dodajući da je devet zemalja glasalo protiv revizije, uključujući nemačku vladu, koja je jasno stavila do znanja da želi da zadrži "kanale komunikacije" sa Jerusalimom otvorenim, premda niko nije ni govorio o prekidu svih veza.

Netanyahu ne može da uskrati Palestincima pravo na postojanje, koje teroristi Hamasa uskraćuju Izraelcima, ističe španski dnevnik El Mundo u uredničkom uvodniku. Španski list naglašava na izraelski premijer "opravdava aneksiju Pojasa Gaze argumentom obezbeđivanja potpune predaje Hamasa, što je legitiman cilj koji se, međutim, sprovodi neprihvatljivim sredstvima".

"Ključno je da se međunarodni pritisak poveća. Pokret predvode Francuska, Kanada i Velika Britanija, koja je obustavila svoje trgovinske pregovore sa Izraelom zbog njegove 'surove politike' u Gazi. EU je sada takođe napravila važan korak napred", ističe uredništvo El Munda i dodaje da dramatična situacija to zahteva. "Osuda ponašanja izraelske vlade nije antisemitizam već neizbežni moralni imperativ."

Iako je na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU Češka glasala protiv preispitivanja sporazuma sa Izraelom, komentator češkog lista Lidove Noviny Marek Hudema primećuje da se Češka decenijama uzdržavala od kritikovanja Izraela čak i više nego druge evropske zemlje, ali da se to sada menja.

"Sada je i predsednik Petr Pavel krenuo putem kritikovanja postupaka Izraela. Humanitarna situacija u Pojasu Gaze postaje neodrživa i hitno zahteva rešenje. Po njegovom mišljenju, Češka Republika bi trebalo da napravi razliku između svoje opšte podrške Izraelu i svoje podrške određenim koracima koje je preduzela Netanyahuova vlada", ukazuje Hudema i dodaje da ovo označava jasno odstupanje od prethodne, gotovo bezuslovne podrške Izraelu te da je "katastrofalna situacija civilnog stanovništva u Pojasu Gaze očigledna". "Kritika predsednika Pavela prema Netanyahuovoj vladi je stoga više nego opravdana."

Embargo na isporuke oružja

Među evropskim liderima koji sve češće kritikuju poteze izraelske vlade ističe se španski premijer Pedro Sanchez, čija vlada je pre mesec dana odustala od ugovora vrednog 6,6 miliona evra sa izraelskom kompanijom, koja je trebalo da isporuči 15 miliona metaka za špansku vojnu policiju. Nakon toga je u španskom parlamentu izglasana neobavezujuća deklaracija u kojoj se španska vlada poziva na uvođenje embarga na isporuke oružja Izraelu kao reakcija na izraelske vojne operacije u Gazi.

To što je Španija spremna da ide dalje od odluka EU donetih u Briselu nailazi na pohvale u uredničkom uvodniku španskog lista "El Pais", koji dodaje da, iako je neophodno, ostaje da se vidi u kojoj meri će briselska inicijativa "impresionirati" izraelskog lidera koji je "prešao sve crvene linije apsolutnom nekažnjen".

"U tom pogledu, embargo na oružje protiv Izraela koji je španski parlament predložio u utorak je dobrodošao", ističe uredništvo "El Paisa" i dodaje da se odlukom predviđa automatski embargo u slučaju da sud koji priznaje Španija prihvati tužbu protiv države za zločine genocida. "To je slučaj sa Izraelom."

Španske organizacije građanskog društva ističu da, uprkos pomenutim odlukama, Španija i dalje održava aktivnim devet ugovora sa izraelskim proizvođačima naoružanja te da nastavlja da plaća milione evra po tim ugovorima.

Ali da se atmosfera menja i u zemljama čiji su lideri pre samo nekoliko meseci bespogovorno podržavali izraelske akcije u Gazi, najbolje svedoči Francuska u kojoj jedan od najuglednijih dnevnih listova – "Le Monde" – poziva na to da izraelske vlasti snose posledice koje prevazilaze reči. U uredničkom uvodniku list ističe da je "neophodno jasno reći da je ono što se dešava u Gazi neprihvatljivo", to jest  "sramota", kako je to rekao predsednik Francuske Emmanuel Macron.

"Ali ovaj korak ima smisla samo ako je praćen priznanjem da mnogi izraelski saveznici više nemaju ništa zajedničko sa koalicijom Benjamina Netanyahua i da joj se stoga više ne može dozvoliti da deluje nekažnjeno", smatra uredništvo "Le Monda". "Da bi se okončala tekuća humanitarna tragedija, spasao palestinski nacionalni projekat i zaštitila država Izrael od same sebe, put koji su izraelske vlasti izabrale u Gazi i na Zapadnoj obali mora imati cenu - i ona mora biti visoka.

Uprkos promenama evropske politike, Izrael ne daje naznake promene svoje politike, ne samo prema Palestincima već i prema celom regionu. Uprkos tome što su Iran i SAD, uz posredovanje Omana, održali četiri runde indirektnih pregovora o iranskom nuklearnom sporazumu, mediji saznaju da Izrael planira nove raketne napade na iranska nuklearna postrojenja.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar