Južnokorejski predsednik Yoon Suk Yeol šokirao je naciju i svet u utorak, proglašavanjem vojnog stanja, prvi put otkad je ta zemlja postala demokratija pre skoro 40 godina.
U govoru koji je trajao oko šest minuta, Yoon je optužio svoje političke protivnike za stvaranje "zakonodavne diktature" i upozorio da bi država "svakog trenutka mogla da kolabira". Zavetovao se da će "iskoreniti bezobzirne prosevernokorejske antidržavne sile" i "ostaviti ispravno uređenje budućim generacijama".
Niko nije mogao da poveruje. Da li je predsednik Južne Koreje, ključnog američkog saveznika, članice G20 i globalnog lidera u proizvodnji čipova, zaista mobilizovao vojsku protiv svojih političkih protivnika?
Dvadeset minuta nakon Yoonove objave, vođa opozicije Lee Jae-myung, sada favorit za preuzimanje vlasti, požurio je u zgradu parlamenta na hitnu sednicu, piše Bloomberg. Tokom puta je uživo prenosio poruku, upozoravajući da postoji velika mogućnost da Yoon mobilizuje vojsku kako bi uhapsio zastupnike, te je pozvao građane Južne Koreje da dođu pred parlament i brane demokratiju.
Haos zaustavljen u roku od šest sati
Još gore po Yoona je to što su članovi njegove stranke Narodna snaga takođe bili šokirani. Han Dong-hoon, čelnik stranke, nazvao je proglašenje vojnog stanja pogrešnim i obećao da će ga zaustaviti.
Kad su zastupnici uspeli da postignu kvorum, njih 190, uključujući gotovo 20 iz Yoonove stranke, jednoglasno je glasalo za ukidanje vojnog stanja. Oko 4.30 sati ujutro po lokalnom vremenu, Yoon se javlja medijima, ovaj put kako bi povukao svoju odluku i opozvao naredbu.
Sada, nakon šest sati haosa i neprospavane noći, Južnokorejci i ostatak sveta pokušavaju da shvate zašto bi Yoon preduzeo tako nepromišljen potez. Brzo je postalo jasno da ovaj potez nema šanse da uspe, te da bi mogao da rezultira njegovim smenjivanjem, dok bi njegovi politički protivnici - oni koje je optuživao - mogli da preuzmu predsedničku funkciju.
Južnokorejska opoziciona stranka nastoji da opozove Yoona zbog izdaje, zastupnik Cho Kuk | Bloomberg
To verovatno znači da će Južna Koreja zauzeti mekši stav prema Severnoj Koreji, u trenutku kad Kim Jong Un šalje trupe u Rusiju kako bi pomogao Vladimiru Putinu u ratu protiv Ukrajine, što podseća na situaciju kada je Donald Trump prvi put preuzeo vlast u SAD 2017. godine.
U podnošenju tužbi za opoziv u sredu, opozicija je tražila uklanjanje Yoona, kao i Kim Yong-hyuna. Ako predlog dobije podršku više od dve trećine zastupnika, Yoon će biti suspendovan, a Ustavni sud će tada odlučiti o slučaju. To je proces koji bi mogao da potraje nekoliko meseci.
Šta stoji iza vanrednog stanja u Južnoj Koreji i zašto je to važno
Prvi put otkako je Južna Koreja postigla punu demokratiju pre gotovo 40 godina, predsednik je proglasio vanredno stanje, što je izazvalo političku krizu s globalnim posledicama i u početku dovelo do naglog pada vrednosti imovine u zemlji. Dekret je povučen nakon otprilike šest sati, zbog žestoke reakcije javnosti i retke jednoglasne odluke parlamenta kojom se poziva na njegovo ukidanje.
Uvođenje mere predsednik Yoon Suk Yeol opravdao je u televizijskom obraćanju naciji, tvrdeći da je cilj zaštititi zemlju od antidržavnih sila i simpatizera Severne Koreje. Ipak, nekoliko sati kasnije pokolebani Yoon prihvatio je odluku parlamenta i ukinuo dekret.
Demonstracije ispred Nacionalne skupštine 4. decembra. | Bloomberg
Kako je Yoon opravdao proglašenje vanrednog stanja
Yoon je izgubio nekoliko političkih bitki u parlamentu, gde opozicioni blok predvođen progresivnom Demokratskom strankom ima čvrstu većinu otkako je preuzeo dužnost u maju 2022. godine. Poslednjih nedelja pritisak je rastao, dok je opozicija ometala njegove planove za budžet, pretila opozivom članova njegove vlade i tražila istrage protiv predsednika i njegove supruge u vezi s optužbama za uplitanje u izbore, te primanje dizajnerske torbe pod sumnjivim okolnostima.
Naime, procurio je video koji prikazuje Yoonovu suprugu, Kim Keon Hee, kako od pastora koji je želeo mekšu politiku prema Severnoj Koreji, dobija Diorovu torbicu vrednu tri miliona vona, tj. 2.100 dolara. Tužioci su ipak odlučili da je ne optuže.
Yoon je tvrdio da će vanredno stanje sprečiti opoziciju u pokušajima paralizovanja njegove administracije. Proglašavanjem zakona Yoon je nameravao da zaustavi političke aktivnosti, zabrani štrajkove sindikata i preuzme kontrolu nad medijima. Udruženi štab nakratko je mobilizovao trupe koje su stigle u parlament, ali su se ubrzo vratile na svoje položaje nakon što je Yoon povukao odluku, piše Bloomberg.
Južnokorejski predsednik Yoon Suk Yeol | Bloomberg
Zašto je ukinuo vanredno stanje
Yoon je posegnuo za jednom od najekstremnijih mera u pokušaju da prekine politički zastoj, ali je taj potez spektakularno propao. Članovi njegove stranke u parlamentu napustili su ga, sindikati su zapretili štrajkovima, a činilo se da su SAD ostale zatečene. Yoon se sada suočava s pozivima na ostavku. Članovi opozicionog bloka planiraju da pokrenu postupak opoziva i mogli bi da sakupe dovoljno glasova da ga sprovedu, ako predsednik ne podnese ostavku.
Zastoji u parlamentu u Južnoj Koreji nisu retkost, ali gotovo uvek se postigne dogovor o budžetu, bez obzira na političke podele. Yoon je već pre ovog poteza beležio neke od svojih najnižih rejtinga popularnosti. Ako se zadrži na vlasti, biće ozbiljno oslabljen dok zemlja prilagođava odnose sa SAD, pred povratak Trumpa u Belu kuću u januaru.
Vojnici pokušavaju da uđu u zgradu Narodne skupštine u Seulu, 4. decembra | Bloomberg
Kako funkcioniše opoziv
Iako ustav štiti predsednika od optužnice, omogućuje opoziv dvotrećinskom većinom glasova u jednodomnom parlamentu sa 300 članova. Konzervativna Yoonova stranka Snaga naroda ima nešto više od trećine zastupnika, tačnije 108 članova.
Južnokorejski zakon nalaže da Ustavni sud donese konačnu odluku u roku od 180 dana, nakon što primi predlog za opoziv iz parlamenta. Za donošenje presude potrebni su glasovi najmanje sedmoro sudija, dok za usvajanje predloga mora da glasa najmanje njih šest.
Ko bi zamenio predsednika u slučaju opoziva
Ostavka ili smena putem opoziva pokrenula bi predsedničke izbore unutar 60 dana, a prelazna vlada bi verovatno preuzela dužnost do izbora.
Ulice Seula | Bloomberg
Kako su reagovali Južnokorejci
Potez je izveden preko noći i iznenadio je mnoge. Naredba je ukinuta pre jutarnje gužve. Iako su odmah nakon toga održani samo ograničeni protesti, incident je izazvao bes u zemlji koja je iskusila godine smrtonosnih protesta, kako bi srušila vojnu vlast koja je završila kasnih osamdesetih godina prošlog veka.
Šta ovo znači za SAD i svet
SAD drže gotovo 30.000 vojnika u Južnoj Koreji, kako bi ojačale odbranu zemlje protiv pretnji od najljućeg neprijatelja -Severne Koreje. Administracija odlazećeg predsednika Joea Bidena oslanjala se na Yoona za pomoć u trilateralnoj saradnji sa Japanom, zarad odbrane od sigurnosnih pretnji poput severnokorejskog nuklearnog programa i balističkih raketa.
Yoon, koji se zalaže za sigurnosnu politiku, podsticao je SAD da pokažu svoje vojne kapacitete dovođenjem podmornica i grupa nosača aviona sposobnih za nuklearne napade bliže Korejskom poluostrvu, u okviru politike poznate kao "prošireno odvraćanje". Takođe je postigao dogovor o Nuklearnoj konsultativnoj grupi, koja Seulu daje veći uticaj u donošenju odluka o raspoređivanju američke nuklearne zaštite.
Donald Trump | Bloomberg
Gde je u svemu tome Trump
Trump je zahtevao da Seul plati više za stacioniranje američkog vojnog osoblja i više puta izražavao frustraciju zbog otvorenog razmeštaja trupa na Korejskom poluostrvu. SAD i Južna Koreja postigle su novi sporazum o podeli troškova u oktobru, koji će trajati pet godina. Trump bi mogao da pokuša da ponovo pregovara, ali u Južnoj Koreji postoji višestranačka podrška za odbijanje zahteva koji se smatraju preteranima.
Tokom svog prvog mandata, Trump je obustavio velike vojne vežbe s Južnom Korejom, kako bi otvorio prostor za pregovore s Kim Jong Unom. Severnokorejski vođa zahtevao je da se američka nuklearna sredstva drže podalje od poluostrva, a Trump bi mogao da obustavi demonstracije proširene odvraćajuće strategije, ako odluči da obnovi pregovore s Kimom.
Šta je s nuklearnim ambicijama Južne Koreje
Većina južnokorejskog stanovništva već neko vreme podržava ideju da zemlja stekne nuklearno oružje, prema anketama javnog mnenja. Podrška je porasla usred zabrinutosti da bi dolazeća Trumpova administracija mogla da oslabi dugogodišnji savez.
Probno lansiranje nove interkontinentalne balističke rakete "hwasong-19" na nepoznatom mestu u Severnoj Koreji 31. oktobra | Korean Central News Agency / Bloomberg
Međutim, proglašenje vanrednog stanja otvorilo je pitanja o kontroli nad južnokorejskom vojskom i može li joj se verovati s nuklearnim arsenalom. Ostaje da se vidi šta će biti s Nuklearnom konsultativnom grupom i kako bi Trump mogao da koristi novoformirano telo.
Gde to (po)stavlja Severnu Koreju
Tajming je dobro došao Pjongjangu, koji planira da održi veliki politički sastanak krajem decembra, kako bi odredio politiku za narednu godinu. Ignorisao je Yoonov poziv na pregovore i njegovu "Smelu inicijativu", koja nudi masivnu pomoć u zamenu za odustajanje od nuklearnog oružja. Severna Koreja često nastoji da izazove razdor između Vašingtona i njegovih saveznika, a oslabljeni Yoon mogao bi Kimu da olakša pregovore direktno s Trumpom.
Kimov režim dodatno je ojačan podrškom Rusiji u ratu protiv Ukrajine. Pjongjangu je dobio pomoć iz Moskve koja je stabilizovala delove sankcijama pogođene severnokorejske privrede, kao i tehnologiju koja je unapredila njegov vojni program, prema navodima Vašingtona i Seula.
Vrhovni vođa Severne Koreje | Depositphotos
Ko je Yoon Suk Yeol
Yoon je bivši tužilac koji je postao nacionalno poznat istražujući korupciju u vladi tadašnjeg predsednika Moon Jae-ina, progresivca koji je bio na vlasti pre Yoonovog preuzimanja dužnosti. Yoon je politički početnik, a njegova prva kandidatura na nacionalnom nivou bila je za predsedničku funkciju, koju je osvojio s najmanjom razlikom u istoriji zemlje. Tokom kampanje napravio je nekoliko gafova, uključujući izjave koje su delovale kao odbrana bivšeg predsednika Chuna Doo-hwana, vojnog moćnika odgovornog za brutalno gušenje prodemokratskog ustanka u Gvangjuu 1980. godine.
.webp){kind=icon}