AfD na putu da osvoji vlast u delu Nemačke

Posle dvadesetak dana odsustva iz javnosti, vidno preplanuli nemački kancelar Friedrich Merz se vratio sa letnjeg odmora, bezuspešno pokušavajući da umanji narastajuće kritike javnosti zbog toga što nije prekinuo svoj odmor zbog ozbiljnih bezbednosnih kriza koje su potresale Nemačku. Prilikom posete područja na zapadu zemlje gde su besneli najveći šumski požari u istoriji tog dela Nemačke, kancelar je dočekan zvižducima, glasnim negodovanjima i transparentima koji su ga optuživali da je stigao prekasno.

I dok se kancelar branio rečima da "nije impresioniran onima koji viču" te da on razgovara "sa onima koji rade i pomažu", istraživači javnog mnenja beleže da popularnost Merza nikad nije bila niža. Štaviše, demohrišćanski kancelar je u drugoj godini svog mandata uspeo da postane najnepopularniji kancelar do sada, budući da je u anketi instituta Forsa čak 85 odsto Nemaca reklo da je nezadovoljno radom kancelara.

On je time ne samo nadmašio i svog socijaldemokratskog prethodnika Olafa Scholza, čijim je radom i neuspehom da pomiri zavađene koalicione partnere bilo nezadovoljno 76 odsto ispitanika u Nemačkoj, već je poprilično ugrozio i izborne šanse svoje stranke na septembarskim pokrajinskim izborima u dve istočnonemačke pokrajine: Saksonija-Anhalt i Meklenburg-Prednja Pomeranija.

U obe pokrajine ubedljivo vodi desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), naročito u Saksoniji-Anhaltu, koja važi za jako uporište Merzove Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Štaviše, AfD preti da osvoji apsolutnu vlast u toj pokrajini i time posle 24 godine skine sa vlasti CDU, a na nacionalnom nivou uzdrma političku scenu, jer bi prvi put od Drugog svetskog rata neku pokrajinsku vlast vodila stranka koja važi za krajnje desničarsku.

Ćutnja nepopularnog kancelara

Koliko je Merzu pala popularnost nakon tek nešto više od godinu dana mandata, možda najbolje govori poređenje sa Angelom Merkel, za koju je na kraju njenog četvrtog mandata 2021. godine 41 odsto Nemaca verovalo da ne može da se nosi sa problemima zemlje. Procenat ispitanika koji danas to kažu za Merza više je nego duplo veći. Povrh toga, više od polovine ispitanika jedne ankete veruje da Merz neće uspeti da izgura pun četvorogodišnji mandat na mestu kancelara.

Dodatni podstrek padu poverenja Nemaca u Merza proteklih mesec dana bilo je to što on nije prekidao svoj letnji odmor, uprkos bezbednosnim izazovima koji su potresli Nemačku. Ne samo što je bilo upadljivo kancelarovo ćutanje u trenutku najvećih požara u nemačkoj najmnogoljudnijoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija u istoriji, već je ogromnu raspravu u javnosti izazvalo njegovo dugo odsustvo u trenutku kada se dogodio ozbiljan bezbednosni incident na aerodromu u Lajpcigu, gde je početkom avgusta pronađena bespilotna letelica sa eksplozivom i detonatorom.

Bloomberg

Nemačko savezno tužilaštvo preuzelo je istragu, navodeći da postoje osnovi sumnje da je planirano da dron eksplodira te da se radi o "teškom napadu na transportnu i logističku infrastrukturu Nemačke".

Za razliku od nemačkog ministra unutrašnjih poslova Alexandera Dobrindta, koji je zbog tog slučaja prekinuo odmor kako bi otišao na taj aerodrom i prisustvovao sastanku bezbednosnih službi o, kako je rekao, mogućem "scenariju hibridnog napada", Merz nije izašao pred javnost. Ovaj kontrast u reakciji nemački mediji su koristili kao povod za raspravu o tome koliko kancelar mora biti javno prisutan tokom velikih kriza.

Nemački javni servis ARD je prošle nedelje objavio analizu pod naslovom "Ćutnja kancelara", navodeći da su ekstremne vrućine, šumski požari, političke reforme i incident s dronom pružili niz povoda za javno obraćanje šefa vlade, ali da je Merz ostao uglavnom izvan očiju javnosti. ZDF je primetio da kancelarov kabinet nije želeo da Merzovu pauzu jasno nazove godišnjim odmorom, niti da objavi gde se nalazi, dok se komentator berlinskog dnevnog lista "Die Welt" zapitao mora li kancelar zaista da reaguje na svaku javnu polemiku i krizu ili politički sistem previše očekuje stalnu prisutnost i trenutne izjave lidera.

Osim toga, među salvama kritika na Merzov račun čula se i ona da je on lično pozivao Nemce da moraju više da rade, a da to sam nije pokazao budući da je bio za kancelara na neuobičajeno dugom odmoru, odnosno odsustvu iz javnog života.

Sve to doprinosi padu popularnosti vladajućih stranaka i lidera, ali ankete ukazuju da se nezadovoljstvo Nemaca proteže i znatno izvan vlade. Naime, čak 84 odsto ispitanika kaže da se nijedna stranka adekvatno ne bavi problemima i interesima ljudi.

Kampanja i antikampanja

A kako se približavaju pokrajinski izbori 6. septembra u Saksoniji-Anhaltu, 20. septembra u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji i u Berlinu, očigledno je da je AfD u popriličnom usponu. A taj uspon se najbolje vidi u Saksoniji-Anhaltu, gde AfD u anketama prelazi 42 odsto pa je vrlo blizu apsolutne većine kojom bi mogla da preskoči takozvani politički "zaštitni protivpožarni zid", koje su ostale političke stranke postavile prema njoj kako bi sprečile dolazak na vlast krajnjih desničara. Osim toga, to bi bilo prvi put da na izborima pobedi stranka koju je pokrajinska Služba za zaštitu ustavnog poretka označila kao dokazano desničarski ekstremističku.

Koliko je vođstvo AfD-a veliko, verovatno najbolje prikazuje to da drugoplasirana CDU ima tek oko 22 odsto podrške, potom Levica sa 13, Socijaldemokratska partija (SPD) sa oko šest odsto, dok ankete ostale stranke vide ispod cenzusa od pet odsto glasova, kojem su, doduše, vrlo blizu Zeleni i Savez Sahre Wagenknecht (BSW).

Sadašnju vladajuću koaliciju u toj pokrajini čine CDU, SPD i liberali (FDP), ali ta pokrajinska vlada uživa sve manju podršku građana pa je njenim radom zadovoljno ili veoma zadovoljno samo 29 odsto ispitanika, dok je nezadovoljnih ili veoma nezadovoljnih 66 odsto.

Bloomberg

Među 16 nemačkih pokrajina, Saksonija-Anhalt spada među najsiromašnije, najzaduženije, a po prosečnoj starosti stanovništva među najstarije, zbog niskog nataliteta i dugogodišnjeg iseljavanja. Smanjenje broja stanovnika stvara niz drugih problema u zdravstvu, obrazovanju i javnom saobraćaju.

Iako je stopa zaposlenosti od 65,5 odsto nešto viša od nemačkog proseka, ekonomski problemi i bezbednosni problemi na nacionalnom nivou, kao i savezna politika, uspevaju da budu ključne teme kojima kandidat AfD-a Ulrich Siegmund uspeva da pridobije sve više pristalica. A sudeći prema kampanji, Siegmund veoma vešto primenjuje svoja znanja sa studija ekonomske psihologije i marketinga, ali i dosadašnje iskustvo promovisanja na društvenim mrežama.

Njegova kampanja u kojoj sa pristalicama po planinskom vencu Harz vozi čuveni Simson, kultni moped iz vremena komunističke DDR koji je sada popularan kod mladih, izazvao je poprilično interesovanje. Siegmund u svojoj kampanji uspešno se prikazuje kao čovek iz naroda koji razume probleme takozvanih običnih građana.

U naletu popularnosti, Siegmund je u jednom gotovo četvorosatnom podkastu najavio ukidanje državnog finansiranja nevladinih organizacija, oduzimanje poreskih povlastica udruženjima koja rade za stranke, potom uvođenje radne obaveze za tražitelje azila, zatim reorganizaciju pokrajinskih ministarstava tako da budu zamenjeni politički imenovani zvaničnici i službenici.

Njegovoj kampanji ne šteti ni to što istraživanje Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja pokazuje da bi za realizaciju svih brojnih mera koje je najavio AfD nedostajalo najmanje 2,2 milijarde evra godišnje u pokrajinskom budžetu. Ne šteti joj ni svojevrsna antikampanja u velikim medijima. Naprotiv, čini se da antikampanja samo daje vetar u leđa Siegmundu.

Bloomberg

U svoju korist, Siegmund je najviše iskoristio naslovnu stranu nedeljnika "Der Spiegel" na kojoj je objavljena njegova fotografija kao za lična dokumenta uz veliki naslov "Najopasniji čovek Nemačke". Takva naslovna strana uz tekst koji je sadržao neuverljive dokaze da je Siegmund ekstremni desničar ispostavila se kao veliki podstrek za ovog kandidata AfD-a, koji je pristalicama čak potpisivao naslovnu stranu tog izdanja nedeljnika, uz šalu da će nakon izbora objaviti koliko je eminentnom nedeljniku platio za takvu promociju.

Sudeći prema rezultatima anketa, popularnosti Siegmuna nisu naškodila ni istraživanja organizacije istraživačkih novinara Correctiv i regionalnog javnog servisa MDR u kojima su dokazivane njegove veze sa austrijskim i nemačkim ekstremistima, kao učešće u planiranju proterivanja miliona tražilaca azila, stranaca sa stalnim boravkom i "neasimilovanih" (nemačkih) građana iz Nemačke u procesu poznatom kao remigracija.

Mere zaštite od AfD-a

I dok se AfD već priprema za moguću pobedu, savezne i pokrajinske institucije već razmatraju mere kojima bi sprečile eventualnu zloupotrebu državnih institucija ili narušavanje saveznog poretka, budući da Služba za zaštitu ustavnog poretka klasifikuje pokrajinski ogranak AfD-a u Saksoniji-Anhaltu kao dokazano desničarsko ekstremističku organizaciju.

Nemačke dominantne stranke brine to što bi apsolutno većinom AfD dobio kontrolu nad bezbednošću i pravosuđem, to jest direktan uticaj na policiju, regionalni ogranak državne bezbednosti, lokalne sudske institucije i sprovođenje zakona. Osim toga, pokrajinska vlast bi omogućila i uticaj na migracionu politiku, obrazovanje, kulturu i energetsku politiku.

Bloomberg

Prema rečima Sebastiana Fiedlera, poslanika vladajućih socijaldemokrata koji se fokusira na bezbednosnu politiku, određeni podaci treba da budu izbrisani ili klasifikovani kako bi se sprečilo da državne vlasti pod vladom AfD-a dobiju pristup. On smatra da zvaničnici moraju da deluju sada.

"Ministar unutrašnjih poslova AfD-a bio bi kao trojanski konj koji se iznenada pojavljuje u dvorištu zamka", kaže Fiedler, dodajući da pravni okviri za hitnu akciju ne bi trebalo da se menjaju. "Pobeda AfD-a na izborima imala bi negativne posledice po bezbednost ljudi u Saksoniji-Anhaltu."

Nemačka nije spremna za scenario po kojem krajnja desnica preuzima kontraobaveštajne operacije u jednoj od 16 nemačkih pokrajina, ocenjuju stručnjaci za bezbednost iz vladajućih stranaka, budući da pokrajine dele podatke iz istraga jedna sa drugom i sa saveznom vladom u Berlinu. Ministar odbrane Boris Pistorius upozorio je na rizik, rekavši da zvaničnici razmatraju kako da spreče AfD da pristupi određenim informacijama, posebno navodeći odnos stranke sa Moskvom.

"Bliskost AfD-a sa Vladimirom Putinom ne može se zanemariti. Postoje i spekulacije da novac dolazi iz Rusije", rekao je Pistorius za list "Bild am Sonntag" ovog meseca. "Veoma pažljivo razmatramo pitanje kome možemo dati pristup poverljivim informacijama."

AfD u Saksoniji-Anhaltu, koju nemački kontraobaveštajni zvaničnici kategorišu kao ekstremističku organizaciju, već je obećala reorganizaciju državne domaće obaveštajne službe tako što bi agenciji oduzeli mogućnost praćenja ekstremističkih grupa i koncentrisanja na pretnje od terorizma i špijunaže. Kako tvrdi AfD, ova služba je postala sredstvo za diskreditaciju opozicije.

Rizik od dvorske pobune

Iako je AfD na dobrom putu da osvoji vlast u delu Nemačke, osvajanje apsolutne većine u pokrajinskom parlamentu zavisiće od toga koliko stranaka preskoči izborni prag. Naime, ukoliko Zeleni i BSW pređu cenzus, to će dodatno smanjiti verovatnoću da AfD osvoji apsolutnu većinu mandata. Ipak, to neće smanjiti teškoće za formiranje stabilne vlasti, bez AfD-a.

Pobeda AfD u Saksoniji-Anhaltu destabilizovala bi Nemačku i Evropu, smatra komentator italijanskog dnevnog lista "La Stampa" Ettore Sequi.

Bloomberg

"U pitanju je više od same Nemačke. Nemačka snaga je neophodan uslov za stabilnost Evrope. Ako Berlin izgubi industriju, bezbednost i demokratsku koheziju, Evropa će izgubiti ekonomsku težinu i stratešku autonomiju. Jakoj Evropi je potrebna jaka Nemačka", ističe Sequi. "Iako Nemačkoj nedostaje vojna i nuklearna moć Francuske i strateški položaj Poljske, ona poseduje industrijsku i finansijsku snagu neophodnu da to pretvori u evropsku političku aktivnost."

I dok se uspeh AfD-a na istoku Nemačke zasniva, između ostalog, na činjenici da je ta stranka iskoristila godinama nagomilavanu frustraciju lošom ekonomskom situacijom i nerešenom migracionom krizom, ostaje neosporno da su tradicionalne demokratske stranke praktično izgubile Istočnu Nemačku nakon više od tri decenije na vlasti.

Međutim, ukoliko Siegmund pobedi, on će se suočiti sa dve brutalne realnosti: da nema dovoljno novca za sprovođenje svih obećanja, i da kao pokrajinski premijer ipak ima ograničena ovlašćenja.

"Uvoz jeftinog ruskog gasa i ponovno pokretanje gasovoda Severni tok? To će se odlučiti u Berlinu ili EU. Deportacija migranata? I to spada u nadležnost Berlina ili Brisela, čak i ako AfD može da oteža život migrantima u Saksoniji-Anhaltu", ističe komentator britanskog lista "The Spectator" Leon Mangasarian, rekavši da bi pobeda AfD-a mogla da ima veće posledice u Berlinu nego u Saksoniji-Anhaltu. "To bi povećalo rizik od dvorske pobune protiv Merza."