Krijumčarenje ptica u Srbiji - od rezervnog točka do zoološkog vrta

Ilegalna trgovina egzotičnih životinja prisutna je svuda u svetu, a Srbija kao tranzitna zemlja na važnim evropskim koridorima često se suočava s krijumčarenjem različitih vrsta životinja. Prema podacima Uprave carina, tokom 2024. godine sprečeno je krijumčarenje ukupno 710 ptica, od čega je 112 ptica pripadalo zaštićenim vrstama. 

Poslednji takav slučaj dogodio se na graničnom prelazu Horgoš 20. i 21. decembra 2024. godine, kada su carinski službenici sprečili dva pokušaja krijumčarenja egzotičnih životinja. Tom prilikom zaplenjene su 22 zaštićene ptice pevačice (cešljugari iz porodice zeba) i sedam jedinki alpaka. 

Carinici se često suočavaju sa pokušajima krijumčarenja sitnijih životinja poput zmija, kornjača i ptica, a nema registrovanih slučajeva krijumčarenja egzotičnih, velikih divljih životinja. Tokom prošle godine, pored ptica zaplenjeno je i 32 životinje, od čega su četiri pripadale zaštićenim vrstama.

Zaštićene vrste životinja obuhvaćene su Konvencijom o međunarodnom prometu divljim vrstama faune i flore (CITES), koja zahteva posebne dozvole za njihov transport. U Srbiji je za izdavanje ovih dozvola nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine. Bez ovih dozvola, promet zaštićenih vrsta smatra se nelegalnim i podleže strogim sankcijama.

Uprava carina

 

Mnoge ptice uginu tokom puta

Krijumčari u životinjama pre svega vide izvor zarade, pri čemu zanemaruju njihove osnovne potrebe i pravo na život.

"Dešava se da zbog imobilizacije, nedostatka vazduha, ventilacije, vode i hrane, pretrpavanja, skučenog prostora i često vrlo dugog puta, mnogo životinja ugine tokom krijumčarenja. Ove godine je, na primer, zabeležen i pokušaj krijumčarenja preko 300 papagaja smeštenih u prostor namenjen za rezervni točak, pa možete da zamislite kako im je bilo u tom plitkom i zagušljivom prostoru", kažu iz Uprave carine.

Krijumčarenje ptica ima razoran uticaj ne samo na pojedinačne životinje već i na ekosisteme širom sveta. Češljugari, na primer, igraju važnu ulogu u prirodi kao oprašivači i u kontroli populacije insekata. Njihovo masovno uklanjanje iz staništa može izazvati ekološku neravnotežu.

Uprava carina

 

Krijumčari se sami otkrivaju

Kada postoji sumnja na krijumčarenje, carinski službenici odmah obaveštavaju dežurne veterinarske inspektore, koji preuzimaju brigu o zaplenjenim životinjama. U najvećem broju slučajeva ptice i ostale životinje se zbrinjavaju u najbližem zoološkom vrtu ili specijalizovanim ustanovama.

Carinski službenici redovno prolaze obuke kako bi prepoznali specifičnosti ovog vida krijumčarenja. Oni koriste priručnike i konsultuju se sa stručnjacima iz oblasti zaštite životinja. Pored obuke, njihovo iskustvo i sposobnost da prepoznaju sumnjivo ponašanje putnika je od presudnog značaja.

"Krijumčari se na graničnom prelazu sami otkrivaju brojnim sitnicama. Može ih odati ponašanje i odnos prema službenicima, odgovori na pitanja koje službenik postavlja, ruta kojom putuju... Jednom rečju: bilo koja nelogičnost, a ponekada i oglašavanje samih životinja, može biti signal za carinika da treba sprovesti detaljnu kontrolu", kažu iz Uprave carine.

Uprava carina

 

 

Kako navode, faktor vremena je ključan na granici, a od velike pomoći carinicima je i to što u direktnom kontaktu sa stručnjacima za tu oblast mogu da provere svoje sumnje i tako budu ozbiljna prepreka za sve one koji u nelegalnoj trgovini zaštićenim vrstama vide lak izvor zarade.

Kazna zavisi od okolnosti slučaja

Da li će pokušaj krijumčarenja biti tretiran kao prekršaj ili krivično delo zavisi od okolnosti svakog slučaja. O tome odlučuje nadležni tužilac, dok sud donosi konačnu presudu. Kako kažu iz Uprave carine, ako se delo kvalifikuje kao carinski prekršaj, prema Članu 265 Carinskog zakona, novčana kazna može iznositi od jednostrukog do petostrukog iznosa vrednosti robe, odnosno životinja. Takođe, propisana je i trajna zaplena krijumčarenih životinja.

Nažalost, kazne često nisu dovoljne da odvrate krijumčare. Problem krijumčarenja zaštićenih životinja nije specifičan samo za Srbiju. Globalno, zarada od nelegalne trgovine broji milijarde dolara godišnje, pri čemu se ugrožavaju brojne vrste na ivici izumiranja. Interpol navodi da je trgovina divljim životinjama postala jedna od "najvećih kriminalnih aktivnosti na svetu".  Prema procenama iz 2023. godine, ova "industrija" teška je oko 20 milijardi dolara.

Osim direktne trgovine životinjama, iz godine u godinu raste i potražnja za njihovim delovima, poput perja, rogova ili kože, koji se koriste u tradicionalnoj medicini, modi ili dekorativnoj industriji. Organizacije poput Interpola i Svetskog fonda za prirodu (WWF) aktivno rade na globalnim kampanjama za zaustavljanje krijumčarenja životinja, dok brojne zemlje ulažu napore u tehnološku modernizaciju svojih carinskih sistema.