Kako je borba za zaštitu dece od društvenih mreža prerasla u globalni pokret

Nakon što je Australija krajem 2025. godine zabranila korišćenje društvenih mreža mlađima od 16 godina, više od 20 zemalja je uvelo slične zabrane ili razmatra donošenje takvih ograničenja.

Među njima su mnoge evropske zemlje, ali i države u razvoju poput Indonezije, Vijetnama i Brazila. Iako se čini da administracija američkog predsednika Donalda Trumpa neće krenuti istim putem, nekoliko saveznih država, među kojima je i Kalifornija, ozbiljno razmatra donošenje propisa kojima bi se ograničila upotreba društvenih mreža među mladima.

Zagovornici ovih mera smatraju da one predstavljaju veliki zaokret u pravcu detinjstva bez beskrajnog skrolovanja. Međutim, već se postavljaju pitanja o tome koliko je zabrana u Australiji zaista efikasna. Tehnološke gigante, među kojima su Meta Platforms i Snap, optužuju da ne sprovode pravila dovoljno striktno na svojim platformama. Takođe, mnogi tinejdžeri izgleda pronalaze načine da zaobiđu ograničenja.

Koji su razlozi za zabranu društvenih mreža za decu?

Zabrinutost zbog uticaja prekomernog korišćenja društvenih mreža na decu poslednjih godina sve više raste, dok medicinski stručnjaci pokušavaju da objasne porast problema sa mentalnim zdravljem među mladima, posebno u bogatim zapadnim zemljama.

U tužbama koje su podnete poslednjih godina u SAD, iznose se tvrdnje da su kompanije koje upravljaju društvenim mrežama nanele ozbiljnu štetu mladim korisnicima tako što dizajniraju svoje platforme tako da ih je teško napustiti. Akademske studije ukazuju da prekomerno vreme provedeno pred ekranima može usporiti razvoj deteta. Prevelika izloženost brzom digitalnom sadržaju može otežati deci da se usredsrede na sporije i mirnije aktivnosti.

Takođe, previše vremena provedenog nasamo uz pametni telefon čine da deca budu uskraćena za međuljudske kontakte koji su, prema mišljenju stručnjaka, ključni za razvoj samopouzdanja i sposobnosti da grade zdrave odnose i uspešno funkcionišu u odraslom dobu. Društvene mreže povezuju se i sa slučajevima vršnjačkog nasilja, seksualnog zlostavljanja i ucena koji su doveli do samopovređivanja i samoubistava.

U svojoj knjizi The Anxious Generation (u slobodnom prevodu "Anksiozna generacija", prim. prev.)), koja je postala bestseler 2024. godine, američki psiholog Jonathan Haidt povezao je rast problema mentalnog zdravlja među tinejdžerima, koji je počeo oko 2012. godine, sa prelaskom društva sa zdravog detinjstva zasnovanog na igri u stvarnom svetu na zavisničko detinjstvo zasnovano na telefonu.

Knjiga je doprinela pokretanju inicijative za zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina u Australiji, a nekoliko lidera, među kojima su francuski predsednik Emmanuel Macron i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, zatražilo je izradu stručnih analiza o tom pitanju.

Kompanije koje stoje iza društvenih mreža tvrde da su posvećene bezbednosti korisnika i često ukazuju na funkcije koje su tokom godina uvele kako bi zaštitile tinejdžere.

Da li su deca srećnija ako manje koriste društvene mreže

Dokazi o vezi između korišćenja društvenih mreža i mentalnog zdravlja dece nisu nedvosmisleni. Stručnjaci se i dalje spore oko toga koliko je rast psiholoških problema među mladima u pojedinim zemljama posledica dužeg boravka na internetu, a koliko na njega utiču drugi faktori, poput pritiska zbog školskog uspeha i veće svesti o problemima mentalnog zdravlja, kao i češćeg prijavljivanja tih problema.

Neki istraživači smatraju da su društvene mreže postale važan deo društvenog života dece. Nedavno istraživanje Londonske škole ekonomije, sprovedeno među oko 30.000 dece u Evropi, zaključilo je da "rezultati ne podržavaju pojednostavljeno tumačenje prema kome je pristup društvenim mrežama ili potpuno bezbedan ili potpuno štetan".

Kako funkcioniše zabrana u Australiji

Australijski zakon obavezuje operatere platformi, među kojima su TikTok, Instagram, Snapchat, YouTube, Facebook i X, da preduzmu odgovarajuće mere kako bi sprečili mlađe od 16 godina da koriste njihove usluge. Kompanije moraju da deaktiviraju ili ograniče pristup nalozima maloletnih korisnika, a mnoge koriste tehnološke sisteme za proveru uzrasta.

Uglavnom se koriste tri metode. Prva je verifikacija uzrasta, koja podrazumeva da korisnik dostavi dokument kojim dokazuje godine. Druga je procena uzrasta, koja koristi biometrijske podatke, poput lica, glasa ili drugih karakteristika. Treća je utvrđivanje uzrasta na osnovu ponašanja, gde se analiziraju podaci poput istorije pretraživanja, mreže kontakata ili načina izražavanja kako bi se procenila starost korisnika.

Šta preduzimaju druge zemlje

Mere koje vlade uvode ili razmatraju kreću se od potpunih zabrana korišćenja društvenih mreža do obavezne saglasnosti roditelja za pristup dece ovim platformama, kao i zabrane algoritamskog profilisanja mlađih korisnika radi prikazivanja personalizovanog sadržaja.

Britanska vlada je u junu najavila potpunu zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina, uz dodatna ograničenja poput zabrane korišćenja tokom noći i predloga da se ukinu funkcije kao što su automatsko puštanje video-sadržaja i personalizovani sadržaj za decu. Iako je vlada saopštila da će zabrana, čija je primena planirana za proleće 2027. godine, pratiti australijski model, još nije potpuno jasno kako će ograničenja biti sprovedena u praksi. Kao i u Australiji, britanske mere se verovatno neće odnositi na aplikacije za razmenu poruka poput WhatsAppa niti na obrazovne platforme poput Google Classrooma.

Francuska je u julu postala prva članica Evropske unije koja je usvojila zakon kojim se deci ograničava pristup društvenim mrežama. Mera bi trebalo da počne da se primenjuje od januara 2027. godine. Pošto u većini slučajeva samo Evropska komisija može u EU da kažnjava platforme sa više od 45 miliona korisnika, francuski zakon je osmišljen tako da bude usklađen sa Aktom o digitalnim uslugama EU (Digital Services Act), kojim se društvene mreže obavezuju da uklanjaju nezakonit sadržaj sa svojih platformi.

U Francuskoj će se sada pod nezakonitim sadržajem smatrati i svaka interakcija mlađih od 15 godina na tim platformama. Akt o digitalnim uslugama omogućava EU i nacionalnim vlastima da platformama koje ne poštuju pravila izreknu kazne do šest odsto njihovog globalnog godišnjeg prihoda.

Bloomberg

Evropska komisija takođe razmatra različite mere koje zasada ne bi podrazumevale potpunu zabranu korišćenja društvenih mreža za decu širom Evrope. Predsednica Komisije Ursula von der Leyen planira da predloži nova pravila prema kojima bi svako dete mlađe od 13 godina morala da nadzire odgovorna odrasla osoba prilikom pristupa platformama, kao i potpunu zabranu upotrebe ekrana za decu mlađu od tri godine. Pristup za starije tinejdžere bio bi uslovljen time da društvene mreže uvedu određene mere zaštite. Deo novih bezbednosnih zahteva mogao bi da bude uključen u budući Zakon o digitalnoj pravičnosti (Digital Fairness Act).

Američka vlada kritikovala je planove Velike Britanije, a Bela kuća je saopštila da bi zabrana prebacuje nesrazmeran teret u usklađivanju na američke kompanije i da verovatno ne bi bila efikasna u sprečavanju mlađih tinejdžera da koriste platforme.

Da li u Australiji zabrana funkcioniše

Vlada je u januaru saopštila da je oko pet miliona naloga maloletnih korisnika ugašeno u nedeljama nakon stupanja zabrane na snagu. Anketa sprovedena u martu pokazala je da tri od pet odraslih osoba smatraju da je zabrana bila uspešna.

Ipak, kasnija istraživanja pokazala su složeniju sliku. Anketa koja je u aprilu sprovedena među više od 700 australijskih tinejdžera, pokazala je da se tek svaki četvrti uzrasta od 14 i 15 godina potpuno povukao sa društvenih mreža. Oko 70 odsto roditelja koji su rekli da je njihovo dete imalo nalog na društvenim mrežama pre zabrane, navelo je da ga ono i dalje ima, pokazuju podaci regulatora.

Neka deca su rekla da se uopšte nisu susrela sa proverom uzrasta. Druga su koristila naloge odraslih osoba ili VPN mreže - alate koji prikrivaju lokaciju korisnika kako bi se zaobišla ograničenja uvedena u pojedinim zemljama.

Vlada je u junu optužila kompanije koje upravljaju društvenim mrežama da ne čine dovoljno u poštovanju zabrane. Najavila je da će udvostručiti maksimalnu kaznu za kršenje pravila, sa 49,5 miliona australijskih dolara na 99 miliona dolara, kao i da će regulatoru za bezbednost na internetu dati dodatna ovlašćenja. Do sada nijedna platforma nije kažnjena zbog kršenja zabrane.

Izveštaj australijskog regulatora za bezbednost na internetu, objavljen krajem jula, pokazao je da je u martu 81,5 odsto mlađih od 16 godina prijavilo da koristi neku društvenu mrežu. Pre stupanja zakona na snagu u decembru taj udeo iznosio je 85,9 odsto.

Zagovornici uvođenja minimalne starosne granice za društvene mreže navode da se nije ni očekivalo da zabrana u Australiji bude u potpunosti primenjena, da je roditelji u toj zemlji u velikoj meri podržavaju i da njen uspeh treba procenjivati dugoročno.

Šta su Velika Britanija i druge zemlje naučile od Australije

Vlade Velike Britanije i Francuske saopštile su da će same odabrati i sprovoditi najefikasnije metode za proveru uzrasta, umesto da tu odluku prepuste kompanijama. Od nacionalnih regulatora zatražile su da utvrde koji su najprikladniji sistemi za potvrdu starosne dobi. Evropska unija je čak predstavila sopstvenu aplikaciju za proveru uzrasta u pokušaju da postavi standard za ceo kontinent.

Prema pisanju BBC-ja, vlada Velike Britanije pod bivšim premijerom Kierom Starmerom razmatrala je ograničavanje korišćenja VPN mreža za određene starosne grupe. Zasad nije poznato da li će tu ideju preuzeti njegov naslednik Andy Burnham. Stručnjaci iz istraživačkog centra Evropskog parlamenta ukazali su da VPN mreže predstavljaju potencijalnu rupu u sistemima namenjenim zaštiti dece na internetu, ali Evropska komisija zasad ne planira da reguliše njihovo korišćenje.