Putin: Samit BRIKS-a pokazuje stvaranje multipolarnog sveta

Samit zemalja članica BRIKS svečano je otvoren u sredu u Kazanju, a ruski predsednik Vladimir Putin je ovom prilikom izjavio da je u toku formiranje multipolarnog sveta u globalnom poretku u kom dominiraju SAD. Rusija je domaćin prvog samita otkako se BRIKS u januaru proširio, kada su se pridružili Iran, Egipat, Etiopija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Na Samit u Kazanju stigli su lideri 36 zemalja, a za sredu je planirano i usvajanje završnog dokumenta, Kazanjske deklaracije. Više od 30 zemalja, uključujući Tursku, Maleziju i Tajland, izrazilo je želju da se priključi BRIKS-u, međutim članice BRIKS su podeljene oko pitanja brzine širenja organizacije.

"Bilo bi pogrešno ignorisati nezabeleženo interesovanje zemalja juga i istoka za jačanje kontakata sa BRIKS-om. Istovremeno je neophodno održati ravnotežu", rekao je Putin prisutnim liderima na otvaranju samita, preneo je Bloomberg.

Maxim Shipenkov AP/Beta

 

Putin na marginama ovog samita ima brojne bilateralne sastanke, a planirano je i da u četvrtak razgovara sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterresom  koji je, posle više od dve godine, u sredu ujutru doputovao u Rusiju.

Putin se u utorak, prvog dana Samita, sastao sa indijskim premijerom Narendrom Modijem. Ruski predsednik je na početku sastanka rekao da Rusija i Indija imaju posebno strateško partnerstvo koje će se i dalje aktivno razvijati. Modi je tokom susreta naveo da mnoge zemlje širom sveta žele da se pridruže BRIKS-u, kao i da je stalno u kontaktu sa Moskvom u vezi sa ukrajinskim sukobom. Modi će na Samitu imati i bilateralni sastanak sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom, prvi od 2022. godine.

Kako je najavljeno, ruski predsednik će se kasnije u sredu sastati i sa turskim predsednikom Recepom Tayyipom Erdoganom i iranskim predsednikom Masoudom Pezeshkianom. Samitu ove godine neće prisustvovati brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva, koji je otkazao svoj dolazak zbog povrede glave. 

Alexander Nemenov AP/Beta

 

Vučić nije otišao u Kazanj

Srbiju na samitu predstavljaju četiri člana Vlade Srbije: Bratislav Gašić, ministar odbrane, Adrijana Mesarević, ministarka privrede, ministar bez portfelja i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin i Nenad Popović, ministar bez portfelja.

Iako je dobio poziv da dođe na samit, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je doneo odluku da ne prisustvuje. On je utorak započeo radnu posetu Slovačkoj kako bi učestvovao na trilateralnom samitu lidera Srbije, Slovačke i Mađarske, koji se održava u Komarnu. Vučić je rekao i da poljski premijer Donald Tusk dolazi u Beograd u četvrtak, njemu se pridružuje i grčki predsednik vlade Kyriakos Mitsotakis, a potom u Srbiju dolazi i predsednica EK Ursula von der Leyen.

Predsednik Srbije je ranije izjavio da ga u nedelji održavanja samita čeka mnogo važnih razgovora sa gostima iz inostranstva. Prvo je najavio da će 10. ili 15. oktobar saopštiti da li ide u Rusiju, a zatim je odgovor odložio za 20. ili 21. oktobara.

Teme - Bliski istok i proširenje

Na ovogodišnjem samitu koji će trajati do 24. oktobra razgovaraće se o međunarodnim problemima sa akcentom na zaoštrenu situaciju na Bliskom istoku, a trebalo bi da se razmatra i proširenje i prijem novih zemalja. Pritisak za proširenjem dolazi iz Kine, koja je sada vodeća industrijska sila u svetu, i koja pokušava da poveća svoj globalni uticaj privlačeći nacije koje su tradicionalno povezane sa SAD.

Ono što je mnoge iznenadilo jeste zahtev Turske da se pridruži BRIKS-u. Turska je kao i Srbija formalni kandidat za ulazak u Evropsku uniju, a ona je i članica NATO-a, pa je namera da se pridruži ovoj grupi u najmanju ruku, neobična. Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan najavio je i ulazak u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS), koju su 2001. godine osnovale Rusija i Kina. Reč je o grupama koje, u nastojanju da eliminišu ekonomsku i geopolitičku dominaciju Zapada, povezuju zemlje u razvoju ili zemlje globalnog juga.

Vladimir Putin je prošle nedelje izjavio da je ukupan BDP asocijacije BRIKS više od 60 triliona dolara, a da ukupan udeo u svetskom bruto proizvodu premašuje iznos grupe G7 i da on nastavlja da raste, prenele su RIA Novosti. Putin je napravio poređenje i kazao da je 1992. godine udeo G7 u svetskom BDP bio 45,5 odsto, a zemalja BRIKS-a 16,7 odsto. Prema njegovim rečima, 2023. godine udeo BRIKS-a u svetskom BDP-u je 37,4 odsto, dok je udeo grupe G7 29,3 procenata.

                      

Viši naučni saradnik Instituta za svetsku ekonomiju i član Bretton Woods Committee Andrei Radulescu kaže da je BRIKS važan blok zemalja koje imaju jaku ekonomiju, a da je namera Turske da uđe u ovu organizaciju nije neočekivana, ako se uzme u obzir njen odnos sa Rusijom, ali i sa drugim članicama BRIKS-a. Kako kaže, ekonomija EU je sve usporenija, za razliku od na primer kineske ekonomije koja je druga najjača na svetu, a činjenica je i da će ostale ekonomije članica BRIKS, nastaviti da jačaju.

  

Rusija je pozvala je partnere u toj grupi da stvore alternative Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) kako bi suzbili politički pritisak zapadnih zemalja.  Ruski ministar finansija Anton Siluanov, koji će biti domaćin skupa, kazao je da globalni finansijski sistem kontrolišu zapadne zemlje, kao i da BRIKS, koji predstavlja 37 odsto globalne ekonomije, treba da stvori alternativu MMF-u, preneo je Reuters.