Rađanje sveta pod dominacijom Kine, a ne Zapada

Današnjom vojnom paradom u Pekingu, kineski predsednik Xi Jinping zaokružiće pažljivo kreirano predstavljanje kineske vizije novog svetskog poretka, čiji su obrisi postali jasni na minulom samitu Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) na kojem je u najprometnijem lučkom gradu na svetu primio lidere iz cele Azije i Bliskog istoka. Xijeva poruka sa njegove višednevne vežbe meke političko-ekonomske i tvrde vojne moći je jasna: Kina je velesila koja želi da resetuje globalna pravila, pri čemu se ne plaši da izazove Zapad i njegova pravila, kao i da od Amerike preuzme dominantnu ulogu.

Precizno uvežbanom diplomatskom koreografijom po kojoj je na samitu ŠOS-a podjednaka važnost data, kako liderima udaljenih zemalja, poput Maldiva, tako i susednoj Mongoliji ili višedecenijskom rivalu Indiju, Xi je upotpunio svoju političku poruku da je Kina odgovorna, stabilna sila koja je spremna da bez trzavica predvodi multipolarni svet na osnovu međusobnog poverenja i poštovanja.

Na posredan način, Xi je nastojao da se predstavi kao protivteža Donaldu Trumpu, čiji su nepredvidivi i agresivni politički potezi i trgovinske pretnje carinama i sankcijama manjim i slabijim partnerima izazvale globalne potrese, nateravši čak igrače naklonjene Zapadu, poput Indije, da se okrenu Kini, ističući upravo "gubitak poverenja".

Principi novog sveta

Predsednik Kine je predstavio Inicijativu za globalno upravljanje, koju je bazirao na pet principa.

"Prvo, trebalo bi da se pridržavamo suverene jednakosti. Drugo, trebalo bi da se pridržavamo međunarodne vladavine prava. Zatim, trebalo bi da praktikujemo multilateralizam. Potom, trebalo bi da se zalažemo za pristup usmeren na ljude. I na kraju, trebalo bi se fokusirati na preduzimanje stvarnih koraka", rekao je Xi, a prenele svetske agencije, dodajući da je predsednik Kine pozvao članice ŠOS-a da iskoriste prednosti svojih velikih tržišta i ekonomskih komplementarnosti, potom da poboljšaju olakšice za trgovinu i investicije te da teže međusobnim koristima i rezultatima sa vin-vin efektima.

Iako je Xi u obraćanju istakao i potrebu da članice ŠOS-a "odbace mentalitet Hladnog rata i blokovsku konfrontaciju", svojom inicijativom je jasno hteo da stavi do znanja Zapadu, a najviše Vašingtonu, da u okviru svojevrsnog drugog hladnog rata, sada između SAD i Kine potpomognute Rusijom, ostatak sveta može da se organizuje i bez dominacije zapadnih zemalja.

Bloomberg

Štaviše, činjenica da će na današnjoj vojnoj paradi, između ostalih, biti i ruski predsednik Vladimir Putin, iranski predsednik Masoud Pezeshkian, ali i vođa Severne Koreje Kim Jong Un, kojem je to praktično prva multilateralna diplomatska aktivnost, simbolički pokazuje da je taj deo sveta spreman da se odbrambeno ujedini protiv dominacije NATO-a te da zapadna pravila, sankcije i narativi od odmetničkim zemljama nemaju preveliko dejstvo van Zapada.

"Ovo će biti prvi put da su lideri Kine, Rusije, Severne Koreje i Irana prisutni na istom mestu", rekao je za američki CNN Brian Hart, saradnik Projekta o kineskoj moći Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). "Bilo je malo ili nimalo kvadrilateralnih angažmana ove četiri zemlje, tako da je ovo poseban trenutak."

Zapadni mediji su pomno pratili da li će proteklih godina Kina eksplicitno podržati agresije ovih zemalja, ističući da je Peking Rusiji isporučio velike količine robe dvostruke namene, ali ne i smrtonosnog oružja, koje je Rusiji neophodno za njen rat protiv Ukrajine.

Međutim, okupljanjem ovih lidera Xi želi da signalizira da može da postavi pravila o tome koga "međunarodna zajednica treba da smatra prihvatljivim, bez obzira na to šta demokratski Zapad ili SAD misle", smatra Steve Tsang, direktor Kineskog instituta SOAS na Univerzitetu u Londonu.

Ne samo što "Global Times", glasilo koje je deo Komunističke partije Kine, ističe da ova Xijeva inicijativa "stiže u ključnom trenutku kada globalno upravljanje zahteva napredak usred izazova poput nedovoljne zastupljenosti zemalja Globalnog juga, erozije autoriteta UN i potrebe za većom efikasnosti", već i zapadni komentatori ističu da se Peking profiliše kao drugi globalni centar moći.

Bloomberg

Kako ističe komentator italijanskog dnevnika "Corriere Della Sera" Guido Santevecchi, prisustvo indijskog predsednika Narendre Modija, Putina i drugih, poput turskog predsednika Recepa Tayyipa Erdogana i iranskog predsednika Pezeshkijana, dalo je Xiju priliku da ponovo pokrene svoju ideju o alternativi zapadnom svetskom poretku.

"Kineski predsednik je naglasio konvergenciju interesa među zemljama 'globalnog Juga', tvrdeći da je ŠOS spreman da preuzme 'veliku odgovornost' i donese 'napredak i stabilnost ljudskoj civilizaciji' sa 'novim tipom međunarodnih odnosa'", ističe Santevecchi.

Za zapadne lidere koji očajnički pokušavaju da pojačaju pritisak na Putina da okonča rat u Ukrajini, proteklih nekoliko dana je jasan znak da je Xi jedini globalni teškaš koji bi mogao imati pravu šansu da izvrši pritisak na Putina da okonča rat, ali da neće iskoristiti tu privlačnost da igra po pravilima Zapada.

Putinov uspeh

Osim politički, Kina je proteklih godina pokazala da je spremna da "odmetnute" zemlje, koje je Zapad kažnjava sankcijama, i ekonomski pomogne, pri čemu je sa Rusijom odavno krenula da se strateški prilagođava i potpomaže. Štaviše, Xi je odnose Kine i Rusije ocenio kao "uzor odnosa između velikih sila, zasnovanih na trajnom prijateljstvu, sveobuhvatnoj strateškoj koordinaciji i obostrano korisnoj saradnji", preneo je "Global Times".

U tim odnosima predsednik Rusije je osigurao i svoju diplomatsku pobedu, ne samo što je svojim snabdevanjem Indije naftom uspeo da bude svojevrsni geopolitički lepak za izlomljene odnose Kine i Indije već i da gubitak Evrope kao sigurnog tržišta za ruski gas zameni Kinom.

Bloomberg

Dok su "stari prijatelji" Putin i Xi juče pili čaj, prvi čovek ruskog Gazproma Aleksej Miler je ruskim izveštačima u Pekingu saopštio da je potpisao pravno obavezujući sporazum o izgradnji dugo očekivanog gasovoda "Snaga Sibira 2", koji će ruski gas preko Mongolije dovesti do Kine. Kineska strana još nije javno potvrdila taj sporazum, tako da se još ne znaju detalji o količinama i ceni gasa.

Protekle tri i po godine koliko je Moskva pod oštrim zapadnim ekonomskim sankcijama zbog rata u Ukrajini, ekonomski odnosi Rusije i Kine su poprilično otoplili, pri čemu je bilateralna trgovina porasla je na rekordnih 245 milijardi dolara u 2024. godini, što je povećanje od 68 odsto u odnosu na 2021. godinu, prema podacima kineske carine.

Međutim, napredak u projektu "Moć Sibira 2" postavio bi novi standard za bliskost njihovih odnosa, budući da je dosad Kina zazirala od toga da bude prekomerno zavisna od jednog dobavljača. Osim toga, Rusija bi sa ukupno tri gasovoda do Kine mogla godišnje da izvozi u Kinu više od 100 milijardi kubnih metara godišnje i time, uprkos nižoj ceni od one po kojoj je gas prodavala Evropljanima, uspešno skoro potpuno nadomesti gubitak potrošača u EU, koja inače razmatra plan zabrane isporuke ruskog gasa po kratkoročnim ugovorima najkasnije od 17. juna 2026. godine, a po postojećim dugoročnim sporazumima do kraja 2027. godine.

Ekonomska korist za Trumpove 'žrtve'

Osim Rusije, od okretanje ka Kini imaće ekonomske koristi i ostale zemlje. Na samitu u Šangaju, Xi je obećao stotine miliona dolara grantova državama članicama ŠOS-a samo ove godine, očigledno nastojeći da iskoristi to što su se mnoge od njih, baš kao i Kina, našle na udaru Trumpovih carina i od 50 odsto na izvoz robe u SAD.

Peking uspešno okreće Trumpovu nepredvidivu politiku u svoju korist, ističe komentator češkog dnevnog lista "Mlada fronta dnes" Ladislav Krzyanek.

Bloomberg

"Kina postepeno uspeva da promeni globalni balans snaga i demonstrira svoj rastući međunarodni ekonomski i politički uticaj. Trump svojim taktikama maltretiranja tera druge zemlje u naručje Kine. Najnoviji primer je teškaš Indija, čiji predsednik nije bio i svakako nije veliki poštovalac Kine", ističe Krzyanek i dodaje da se analitičari slažu da je to što je "razbesneo Modija, ključnog strateškog partnera kog je Amerika dugo negovala kao centralni deo svoje strategije obuzdavanja Kine, ozbiljna greška sa Trumpove strane".

Međutim, bilo bi netačno Indiju svrstati u "kineski svet", budući da je Modijev cilj da zadrži "stratešku autonomiju" Indije te da uzme ono najbolje iz oba suprotstavljena sveta. Kako u uvodniku objašnjava uredništvo finskog dnevnog lista "Helsingin Sanomat", približavanje Indije i Kine je obeleženo pragmatizmom, podsećajući da je otopljenje odnosa počelo u oktobru 2024. godine, kada su se Xi i Modi složili da ublaže vizne zahteve i trgovinska ograničenja.

"Ovo nije ljubavna priča. To je pragmatičan brak iz interesa u kojem obe strane bestidno varaju jedna drugu i nema garancije trajnosti. Kina je strateški saveznik Islamske države Pakistan, a Pakistan je zakleti neprijatelj Indije. Kada su se nuklearne sile Indija i Pakistan upustile u jednonedeljni ratni sukob u maju, barem iza kulisa, Kina je bila na strani Pakistana", podseća finski dnevnik.

Tri šangajska fokusa

Međutim, Xi razmišlja na srednji i dugi rok te ne insistira previše na tome da ŠOS što pre preraste u čvrst političko-ekonomsko-bezbednosni savez. Statistika radi za Xija jer deset zemalja članica ŠOS-a zajedno čine 80 procenata svetskog kopna, 40 procenata svetskog stanovništva, a 22,5 procenata BDP-a sveta. Zajedno sa preostalim zemljama BRIKS-a, ekonomskim savezom u kojem je Kina takođe dominantna, to čini više od polovine globalnog bogatstva.

Bloomberg

Zbog toga su na samitu u Šangaju bile ključne investicije, pri čemu je uočljivo da je fokus bio na tri sektora: obnovljivoj energiji, infrastrukturi i digitalnoj ekonomiji sa veštačkom inteligencijom (AI).

Srednja Azija i projekti obnovljive energije pozicioniraju taj region kao centar energetske sigurnosti i zelene tranzicije, budući da su u njoj za čak 14,5 puta veći kapaciteti obnovljivih izvora energije u odnosu na 2001. godinu.

Osim ulaganja u obnovljivu energiju, Peking je najavio i velike infrastrukturne planove u okviru kojih će naredne tri godina članicama ŠOS-a dati 280 miliona dolara bespovratne pomoći i 1,4 milijarde dolara zajmova, što bi moglo da znatno pogura građevinski sektor u tom delu sveta.

Kada se na to doda incijativa "Digitalni put svile", kojom se omogućava širenje prekogranične e-trgovine, jasno je da Kina želi da kroz ŠOS ojača dominaciju i u digitalnoj ekonomiji i AI-ju pa samim tim da tu organizaciju zapravo iskoristi kao alat za preoblikovanje globalnih ekonomskih i geopolitičkih dinamika.

Prisustvo Indije tom kineskom klubu je veoma značajno, jer ekonomski uspeh Kine i Indije čini bezmalo polovinu MSCI emerging markets indeksa koji meri rast privreda u ogromnom razvoju i koji je od početka godine ostvario puno bolje rezultate od indeksa američkog tržišta S&P i evropskog STOXX.

 

 

Zbog svega navedenog, današnja vojna parada na Aveniji večnog mira u Pekingu predstavljaće mnogo više od predstavljanja najsavremenijeg hipersoničnog oružja Kine, raketa sposobnih za nošenje nuklearnog oružja i podvodnih dronova. Time ko su sve zvanice i činjenicom da se paradom obeležava 80. godišnjica predaje Japana u Drugom svetskom ratu i uloga Kine u borbi protiv imperijalne sile koja je vodila višegodišnju i brutalnu invaziju na njenu zemlje, Xi šalje jasne poruke Zapadu i celom svetu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar