Kada su se lideri država članica G7 sastali na Bavarskim Alpima u junu, obećali su da će pružiti dugoročnu podršku Ukrajini. Njihove kolege iz G20 nisu pokazale toliku podršku. Grupa 20 se sastoji od zemalja koje su odgovorne za oko 85% globalne ekonomske proizvodnje i zbog toga bi trebalo da delaju promišljeno. Ipak, samo polovina ovih zemalja pridružila se međunarodnim sankcijama koje su uvedene Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Visoki zvaničnici iz manje grupe bogatih zemalja putuju po svetu i objašnjavaju potrebu za zatezanjem ekonomske mreže oko Rusije. Bili su iznenađeni nedostatkom podrške država G20, budući da te zemlje ne pomažu Moskvi.
Državni sekretar Antony Blinken prilikom posete jugoistočne Azije i Afrike suočio sa neprijatnom stvarnošću, a to je da veliki deo sveta nije spreman da ide u korak sa američkim i evropskim naporima da se Putinova Rusija izoluje.
Opširnije
Ministri G20 raspravljaju o snabdevanju hranom i dužničkoj krizi
Zvanični sastanci grupe od 20 ministara finansija raspravljali su o sigurnosti snabdevanja hranom i o pitanju duga.
15.07.2022
Novi lider Britanije će morati da preispita odnos sa Kinom
Žrtva bitke između Truss i Sunak biće odnosi sa Kinom
06.08.2022
Kina odustala od vojne i klimatske saradnje sa SAD zbog posete Pelosi
Odlazak predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa Nancy Pelosi na Tajvan ozbiljno je naljutio Peking.
05.08.2022
To dodatno otežava dogovor o globalnim inicijativama, kao što je ograničenje ruskih cena nafte koje je predložila G7, ali istovremeno daje podršku Putinu i njegovom ključnom podržavaocu, kineskom predsedniku Xi Jinpingu, za ispunjavanje njihovih globalnih planova.
Samo nekoliko nedelja pre nego što je Rusija izvršila napad na Ukrajinu, Predsednik Xi se udružio sa Putinom i proglasio prijateljstvo "bez granica". Kineski troškovi nabavljanja ruske nafte porasli su od izbijanja rata. U junu je potrošeno 72 odsto više na kupovinu ruske energije nego godinu dana ranije.
Kina je u svakom slučaju u suparništvu sa Amerikom, a tenzije su porasle ove nedelje zbog toga što je predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila Tajvan. Pored toga, tu je i spor sa G7 nakon što je grupa objavila da izražava zabrinutost zbog toga što Peking "preti vojnim maneverima" Tajvanu.
Peking je ove nedelje otkazao sastanak ministara spoljnih poslova Kine i Japana, države članice G7, u Kambodži. Japan je kasno u četvrtak izjavio da je par balističkih raketa koje je Kina ispalila tokom vojnih vežbi u blizini Tajvana, sletelo u njegovu ekskluzivnu ekonomsku zonu. To je presedan, zbog čega je započet diplomatski protest.
Međutim, Peking nije jedini. Indijska premijerka Narendra Modi razgovarala je 1. jula preko telefona sa Putinom o tome kako da se pokrene trgovina. Brazilski kandidat za predsednika Luiz Inacio Lula da Silva, okrivio je i Ukrajinu i Rusiju za rat. Predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa kritikovao je sankcije koje je Amerika podržala. Turska je zaključila da bi kažnjavanje Rusije nanelo veliku štetu ekonomskim i političkim interesima Ankare, izjavio je visoki zvaničnik, pomenuvši trošak od 35 milijardi dolara zbog većih cena energije i posledica koje je pretrpeo turizam.
Ekonomski imperativi su jedan od razloga za uzdržanost zemalja koje su poznate kao Globalni jug. Ali postoje i drugi razlozi, uključujući istorijske veze sa Moskvom, zabrinutost zbog odstupanja Amerike, kao i nepoverenje u bivše kolonijalne sile koje podstiču licemerje. Kina i Amerika pokušavaju da stvore koaliciju demokratije protiv Pekinga. Američki podsekretar za trgovinu Alan Estevez izjavio je u julu da je saradnja Vašingtona sa 37 zemalja radi uvođenja kontrole prilikom ruskog izvoza, poslužila kao nacrt novog sistema za suočavanje sa pretnjama iz Kine.
SAD i slične nacije mogu da pokažu samo ograničen uspeh, s obzirom na to da članice G20, uključujući i ovogodišnjeg domaćina, Indoneziju, nastavljaju da potpisuju velike sporazume sa kineskim državnim kompanijama, dok trgovinski bilans ide u korist Pekingu.
Na primer, Saudijska Arabija, koja je ostala u dobrim odnosima sa Moskvom kroz naftnu alijansu OPEC+, prijateljski je nastrojena prema Pekingu. Saudijski princ Muhamed bin Salman nedavno je rekao da mnoge kineske kompanije već rade na Neomu, njegovom megaprojektu. Rijad ne mora da bira između američke i kineske tehnologije, "jer možete imati i McDonald's i Burger King u istoj ulici", izjavila je saudijska ambasadorka princeza Reema bint Bandar tokom posete predsednika Joe Bidena prošlog meseca.
Nemački kancelar Olaf Scholz pozvao je Argentinu, Indoneziju, Indiju i Južnu Afriku, koje nisu uvele sankcije Rusiji, na samit G7 u Ukrajini krajem juna. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u Africi prošlog meseca dobio pohvale za moskovsku nuklearnu tehnologiju. Iskoristio je priliku da potvrdi istorijsku podršku Rusije afričkim oslobodilačkim pokretima. U isto vreme, ukazao je na to da su za nesigurnost hrane krive sankcije, a ne blokada ukrajinskih pristaništa za žitarice u Kremlju, koja tek sada polako popušta.
Prilikom posete Africi, francuski predsednik Emmanuel Macron optužio je Rusiju za započinjanje "nove vrste hibridnog svetskog rata" na kontinentu.
Slična je situacija između Kine i Afrike, koje menjaju uloge domaćina na Forumu kinesko-afričke saradnje (FOCAC), gde tradicionalno prisustvuje kineski predsednik i sastaje se sa skoro svim šefovima država. Kada se FOCAC održava u Pekingu postavlja se crveni tepih, a mala Ekvatorijalna Gvineja ima isti značaj kao i Nigerija, koja ne uživa istu pažnju u Vašingtonu.
Kina zna da svaka afrička država ima glas u Ujedinjenim nacijama. Ranije ove godine SAD su podnele tužbu Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija protiv Kine zbog navodnog kršenja ljudskih prava u Xinjiangu. Pismo ima 47 potpisnika, koji su većinski evropski saveznici. Kuba je dala izjavu u ime Kine koju su podržale 62 zemlje, uglavnom sa Globalnog juga.
Blinkenova odluka da otputuje iz Azije u Južnu Afriku 7. avgusta, a potom u Demokratsku Republiku Kongo i Ruandu, izgleda kao pokušaj da okrene priču protiv Kine i Rusije.
Južnoafrička vladajuća partija Afrički nacionalni kongres (ANC) ima bliske poslovne odnose sa Rusijom. Nedavni kvartalni izveštaj pokazio je da je milijarder Viktor Vekselberg pružio najveću novčanu pomoć ANC-u, a investiciona kompanija Chancellor House poseduje udeo u njegovom rudniku mangana u Južnoj Africi.
Biden je rekao da će afričkim liderima u decembru poželeti dobrodošlicu u Vašingtonu na samitu koji će “biti zasnovan na našim zajedničkim vrednostima kako bismo bolje podstakli ekonomsko angažovanje.” Pored tema kao što su klimatske promene i bezbednost hrane, sastanak će “ojačati posvećenost SAD-a i Afrike demokratiji i ljudskim pravima”, izjavio je Biden.
Prema rečima Marije Repnikove, vanredne profesorke globalnih komunikacija na Državnom univerzitetu Džordžije, kineska pragmatična upotreba meke moći, koja je usredsređena na obrazovanje i radna mesta, i koja doprinosi tehnologiji i iskorenjivanju siromaštva, često je prisutnija na Globalnom jugu nego u SAD-u.
U međuvremenu, Moskva koristi "različite načine da govori u ime Globalnog juga", rekla je u intervjuu Repnikova, autorka knjige "Chinese Soft Power". Rekla je da su "naporno radili na njihovoj priči" koristeći društvene mreže i diplomatski jezik. Takav pristup se ne odnosi samo na Afriku, rekla je Repnikova, već i na Aziju i Latinsku Ameriku, koje je Rusija snabdevala svojom vakcinom protiv koronavirusa.
Južnoamerički trgovinski blok Mercosur odbio je zahtev predsednika Volodymyra Zelenskiyog da prisustvuje samitu krajem jula.
U Indoneziji, predsednik Joko Widodo održao je tradicionalni pokret nesvsrstanih zbog pritiska da se Putin isključi sa samita G20 u novembru. Pozvao je i ruskog i ukrajinskog predsednika na Bali.
Dok je Jokowi putovao u Moskvu i Kijev, Kineski fond za svileni put potpisao je ugovor o investiranju do 3 milijarde dolara u novi indonežanski fond državnog bogatstva. To je najveća investicija Kine koji je zabeležio IntelTrak 's Belt i Road Monitor za period od 1. do 15. jula.
Repnikova tvrdi da nedavni događaji pokazuju kako borba za uticaj postaje sve teža. To ne pokazuje veliku verovatnoću da države promene svoje pozicije, "ukoliko se ne ponudi nešto veoma značajno."