Šta čeka Francusku i Evropu ako desnica pobedi na izborima?

Ranije ove godine, nešto više od 50 odsto francuskih glasača reklo je da stranka Nacionalno okupljanje (Rassemblement National) Marine Le Pen predstavlja pretnju demokratiji. U nedelju će se obratiti drugoj polovini u pokušaju da postigne izborni rezultat koji bi mogao odjeknuti širom Evrope.

Njena stranka će iz glasanja izaći s najvećim brojem mesta u parlamentu, čak i ako se čini da je apsolutna većina nedostižna. Oba ishoda bila bi razvoj bez presedana u francuskoj posleratnoj istoriji, snažan udarac za predsednika Emmanuela Macrona i doveo bi do godina previranja u drugoj po veličini privredi Evropske unije.

Marine Le Pen odbacila je projekcije koje pokazuju da će njena krajnje desna stranka biti daleko manja od apsolutne većine na parlamentarnim izborima u Francuskoj i upozorila na "političku močvaru" ako ne dobije mandat za vladu.

Nacionalno okupljanje i njegovi saveznici na putu su da osvoje 190 do 250 od 577 mesta u Nacionalnoj skupštini u nedelju, na osnovu pet istraživanja objavljenih između srede i petka. To bi bilo znatno ispod 289 koji bi joj omogućili da lako donosi zakone i progura svoj dnevni red.

Nacionalno okupljanje pokušava da nadmudri suparnike koji izvode dobro uhodane trikove kako bi ekstremnu desnicu zadržali izvan vlasti u poslednjem krugu parlamentarnih izbora u nedelju. U nečemu što je postalo nalik igri šaha, protivnik Le Pen, centristička koalicija predsednika Emmanuela Macrona i levičarski savez, utrkuje se u udruživanju i povlačenju kandidata kako bi zadobili poverenje naroda. Ona pokušava da pridobije ostale igrače da je podrže.

"Imamo ozbiljne izglede da dobijemo apsolutnu većinu", rekla je Le Pen francuskom televizijskom kanalu CNews, dodajući da je njena stranka osvojila više nego dvostruko više od predviđenog broja mesta na zadnjim izborima pre dve godine. "Ako niko ne dobije apsolutnu većinu, a mi jedini možemo, nijedan zakon neće biti izglasan. Zato govorim o močvari."

Upozorila je da će "zemlja biti u zastoju" u suprotnom sve dok predsednik Emmanuel Macron ne bude mogao zakonski ponovo da raspusti parlament.

Zašto Francuzi biraju zastupnike u dva kruga?

U drugi krug izbora u Francuskoj ulaze oni s najvećim brojem glasova iz prvog kruga, a glasovi se ne prenose iz kruga u krug, što znači da stranke ponovno imaju ravnomerne šanse za pobedu. Na parlamentarnim izborima u drugi krug prolaze dve najbolje stranke (ili kandidati), kao i oni koji su osvojili najmanje 12,5 odsto glasova.

Može se dogoditi da se drugi krug ne održi ako jedna stranka ili kandidat osvoji više od 50 posto glasova odmah u prvoj rundi glasanja, ali ta situacija nije česta. Najčešće se događa na lokalnim izborima, na parlamentarnim izborima se zna dogoditi tek u nekoliko izbornih jedinica, a nikad se nije dogodilo na predsedničkim izborima.

Bloomberg

Iako su dve runde glasanja u drugim zemljama uobičajene na predsedničkim izborima, u Francuskoj je tako i na lokalnim, regionalnim, parlamentarnim i predsedničkim izborima. Jedini izbori za koje ne važi to pravilo su oni za Evropski parlament jer su pravila glasanja usklađena s ostatkom Evrope.

Situacija na tržištima

Bez obzira na to koja stranka pobedi na nedeljnim parlamentarnim izborima u Francuskoj, neki ulagači se klade da izbori označavaju početak turbulentnijeg perioda za tržište deonica i obveznica u zemlji.

Trgovci su sve više uvereni da će najgori mogući scenario, apsolutna većina u francuskom donjem domu za ekstremnu desnicu Marine Le Pen biti izbegnut. Ipak, alternativa je zastoj koji sprečava Francusku da se pozabavi svojim naraslim budžetskim deficitom i okonča reforme predsednika Macrona usmerene na poslovanje.

To znači da će se tržišta verovatno suočiti s mamurlukom od političkih previranja u nadolazećim mesecima. Francuski indeks CAC 40 imao je najlošije rezultate među glavnim evropskim deoničkim indeksima otkako je Macron sazvao prevremene izbore prošlog meseca, dok je na vrhuncu rasprodaje metrika rizika tržišta obveznicama skočila na najviši nivo od krize državnog duga.

"Tržište je još uvek vrlo oprezno i ​​ne slavi baš", rekao je Alberto Tocchio, menadžer portfelja u Kairos Partnersu. "Još uvek je zabrinut zbog nestabilnog parlamenta koji bi mogao postati problem u srednjoročnom periodu."

Deonice su ojačale ove nedelje nakon što je glasanje u prvom krugu smanjilo zabrinutost oko krajnje desne vlade, a ukupni stres na tržištu je nestao. Indeks volatilnosti koji prati Euro Stoxx 50 smanjio je jaz u odnosu na svoj američki ekvivalent nakon što je spred u junu skočio na najviši nivo u više od dve godine.

Tržišta opcija impliciraju manje poteze kapitala nakon drugog kruga u nedelju. Projekcije tima za strategiju derivata u JPMorgan Chaseu predviđaju jednodnevni pomak od 1,9 odsto u oba smera u indeksu CAC 40, manje od prošlonedeljnih 2,9 odsto.

Ipak, CAC 40 ostaje 3,8 odsto ispod nivoa viđenih pre prevremenih izbora 9. juna. Premija koju ulagači zahtevaju za držanje francuskih državnih obveznica u odnosu na nemačke iznosi manje od 70 baznih bodova, ispod vrhunca od 86 baznih poena uoči izbora, ali znatno iznad nivoa od 50 baznih poena s ​​početka juna.

Povlačenjem je takođe uklonjena premija za vrednovanje koju su ulagači dodelili francuskim deonicama tokom prošle godine. Vrednovanje indeksa CAC 40 u odnosu na nemački DAX indeks sada je blizu najnižeg nivoa od pre regionalne bankarske krize u SAD početkom prošle godine.

S odnosom cene i dobiti od gotovo 14, širi indeks MSCI France trguje u skladu sa svojim panevropskim parnjakom.

Za ulagače koji su voljni da zanemare kratkoročni rizik, francuske deonice su povoljne: rasprodaja na širokoj osnovi učinila je neke deonice privlačnijima budući da su podržane dobrim izgledima zarade. Štaviše, francuske kompanije ostvaruju više od 60 odsto svojih prihoda izvan Evrope, prema podacima Goldman Sachs Groupa, ograničavajući svaki uticaj geopolitičkih previranja kod kuće.

"Osećam se kao da je Francuska rasprodata i niko nije pogledao tačan rizik za određena imena ili izloženost Francuskoj", rekla je Madeleine Ronner, koja upravlja globalnim deonicama u kompaniji DWS Group za upravljanje imovinom. Iako Ronner nije povećala svoju izloženost Francuskoj prošlog meseca, rekla je da će razmisliti o kupovini sledeće nedelje "ako rasprodaja bude dovoljno velika".

Helen Jewell, glavna direktorka BlackRocka za investicije u jedinici za temeljne deonice EMEA, kaže da će korporativna zarada verovatno biti zaštićenija od "trenutne cene na tržištu".

"Postoji prilika za kupovinu zanimljivih, kvalitetnih kompanija po nižoj ceni", rekla je Jewell, dodajući da vidi atraktivne oklade u luksuznoj robi, vazduhoplovstvu i odbrani.

Na tržištu obveznica ulagači će godinama verovatno nametnuti više kamatne stope na zaduživanje francuske vlade kako bi odražavali postojeće fiskalne izazove. To uključuje deficit od 5,5 odsto koji premašuje granicu Evropske unije od tri odsto i teret duga za koji je Međunarodni monetarni fond rekao da će porasti na 112 odsto BDP-a 2024. godine.

Razlika između 10-godišnjih prinosa Francuske i Nemačke mogla bi se u početku smanjiti ako parlament ostane neaktivan, jer bi to smanjilo rizik od mnogo veće javne potrošnje, ali stratezi kažu da je malo verovatno da će se vratiti na nivoe viđene pre nego što je Macron raspisao prevremene izbore.

"Nivo francuskih spredova donekle je irelevantan u nedostatku uveravanja o smeru buduće fiskalne politike", rekao je Benoit Anne, direktor MFS Investment Managementa. Upozorio je na prerano određivanje cene rizika dok su politički i privredni izgledi zemlje i dalje mutni.

Mnogo je ulagača izrazilo potrebu za oprezom, ne samo zato što je teško predvideti kako bi građani mogli glasati ako se kandidat kojeg su prethodno podržavali više ne takmiči. Trgovci idu u drugi krug držeći blizu većine terminskih ugovora na francuske obveznice u najmanje godinu dana. S obzirom na to da su prinosi takođe porasli poslednjih nedelja, to sugeriše da se klade na veće troškove državnog zaduživanja.

Na valutnim tržištima podaci o opcijama sugerišu da trgovci nisu sigurni da će se nedavni dobici evra održati, a kupovina zaštite od pada tokom sledećeg meseca još uvek trguje s premijom. Morgan Stanley preporučio je klijentima da ostanu kratki u odnosu na zajedničku valutu u odnosu na dolar, predviđajući da bi mogla pasti ispod 1,05 dolara s oko sadašnjih 1,08 dolara zbog kombinacije faktora koji uključuju evropski rast niske kvalitete i političke rizike iz Nemačke.

Kreditni ulagači su optimističniji i već su krenuli u procenu svakih ekstremnih ishoda duga francuskih kompanija koje čine oko petine ukupnog evropskog kreditnog tržišta.

Jaz između raspona evropskih obveznica visokog nivoa u odnosu na obveznice iz SAD vratio se na nivoe zabeležene 10. juna, dan nakon raspisivanja izbora, zahvaljujući najvećem ovogodišnjem dnevnom padu premije rizika duga u evrima, prema podacima koje je prikupio Bloomberg.

"U većini ishoda ne očekujemo veliku volatilnost nakon francuskih izbora", napisali su stratezi JPMorgan Chasea predvođeni Matthewom Baileyjem.

Benjamin Girette/Bloomberg

Međutim, u Goldmanu, partner Rich Privorotsky rekao je da klijenti njegove banke daju sasvim drugačiju sliku.

"Povratna informacija za američke ulagače je da neće dirati u Francusku sve do završetka izbora", napisao je Privorotsky. Postoji "dodatna sugestija da je zamršeni parlament još uvek prilično negativan", jer bi mogao ostaviti fiskalna pitanja nerešena ili dovesti do zastoja u reformi.

Električni Frexit

Uz sve, energetski planovi Marine Le Pen rizikuju stavljanje ključa u bravu evropskog tržišta električne energije.

Predlozi Nacionalnog okupljanja za rešavanje visokih troškova života uključuju politike koje bi mogle poremetiti protok električne energije preko državnih granica, oslabiti najvećeg evropskog snabdevača električnom energijom Électricité de France (ÉDF) i učiniti snabdevanje energijom celog regiona manje sigurnim, prema političkim i poslovnim čelnicima.

"Francuska bi sama sebi pucala u nogu s tim električnim Frexitom", rekao je Nicolas Goldberg, partner zadužen za energiju i okolinu u Columbus Consultingu u Parizu. "Izvoz ne bi bio garantovan, što bi dovelo do gubitka nuklearnih prihoda za ÉDF. Uvoz bi mogao biti skuplji u slučaju oštre zime ili problema s novim reaktorom."

"Francuska bi sama sebi pucala u nogu s tim električnim Frexitom" | Depositphotos

Nacionalisti za koje ankete pokazuju da će biti najveća stranka nakon drugog kruga parlamentarnih izbora u nedelju, ali nedovoljno za većinu, obećali su ponovno da uvedu "francuske" cene struje. Takve cene već postoje i njima se svakodnevno trguje na Evropskoj energetskoj berzi, ali su pod velikim uticajem situacije u susednim zemljama jer Evropa ima međusobno povezano tržište električne energije.

Nacionalno okupljanje želi da vrati kontrolu nad cenama električne energije u Francuskoj ukidanjem tržišnih prekograničnih transakcija i zamenom slobodnog kretanja struje bilateralnim ili multilateralnim ugovorima sa susednim zemljama, rekao je Jean-Philippe Tanguy, glavni strateg ekonomske i energetske platforme krajnje desne stranke.

Iako postoje sumnje da je plan pravno izvodiv u okviru pravila Evropske unije, šanse da se Francuska okrene protiv načela tržišnog sistema koji dopušta cenama da diktiraju kuda teče snaga zabrinjavajuća je mogućnost za poslovne vođe i političare širom zapadne Evrope.

Francuska je kamen temeljac evropskog tržišta električne energije | Depositphotos

"Ponovno uvođenje energetskih barijera unutar Evrope povećalo bi rizik od problema s snabdevanjem i viših cena", rekla je Catherine MacGregor, izvršna direktorka francuske elektroenergetske i gasne kompanije Engie. "Bez evropskog tržišta električne energije bili bismo izloženi još nestabilnijim cenama, pa čak i riziku od nestanka struje."

Francuska je kamen temeljac evropskog tržišta električne energije jer je EDF u državnom vlasništvu najveći proizvođač električne energije na kontinentu. Flota komunalnog preduzeća od 56 nuklearnih reaktora redovno šalje svoj višak proizvodnje u inostranstvo, omogućavajući kompaniji opterećenoj dugovima da zaradi od cena koje su više nego kod kuće.

Važnost zemlje bila je posebno vidna 2022. kada su tehnički nedostaci zatvorili mnoge njene reaktore, baš kao što je ruska invazija na Ukrajinu poremetila snabdevanje gasom, gurnuvši Evropu u istorijsku energetsku krizu. Francuska je otad ponovno stekla titulu najvećeg izvoznika električne energije na kontinentu, pomažući da Britanci, Belgijanci, Nemci i Italijani ostanu pod kontrolom.

Energetska politika Marine Le Pen izazvala je uzbunu u Nemačkoj, gde su cene struje trenutno iznad francuskog nivoa, i to zbog toga što ih mnogo više pokreću cene fosilnih goriva otkako je Berlin postepeno ukinuo nuklearnu energiju.

"Ako ponovno podelimo Evropu na nacionalne države i francuski proizvodi se proizvode samo u Francuskoj s francuskim novcem za Francuze i dobro razmislimo o tome, isto važi i za Nemačku, Poljsku i Skandinaviju, tada ćemo izgubiti prosperitet u Evropi", rekao je u sredu nemački ministar privrede Robert Habeck.

"Sve će poskupeti. Nadam se da će nakon izbora doći drugačija poruka".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar