Izbori 2023: Predrag Marsenić za BBA o ekonomskom programu koalicije NADA

Bloomberg Adrija je, povodom parlamentarnih i lokalnih izbora koji će se širom Srbije održati 17. decembra, intervjuisala ekonomske stručnjake najvećih stranaka u Srbiji. Pitali smo ih kako bi vodili ekonomiju kada bi dobili četvorogodišnji mandat - koje su osnovne tačke njihovog programa, kako bi smanjili inflaciju i šta planiraju po pitanju investicija, poljoprivrede, IT industrije, infrastrukturnih ulaganja i poreske politike.

U ime koalicije NADA, koju čine Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) i Nova demokratska stranka Srbije (Novi DSS), razgovarali smo sa potpredsednikom Novog DSS-a Predragom Marsenićem. Za ceo intervju i opširnije odgovore o ovim temama, pogledajte video.

- Koje su tri najvažnije tačke vašeg ekonomskog programa na kojima insistirate i koje su neophodne Srbiji?

Mi smo to nazvali ekonomski patriotizam. Imamo veliki broj stranih investicija, što je dosta dobro, ali nijedna privreda se nije razvila samo zahvaljujući stranim investicijama. Moramo mnogo više ulagati u domaća preduzeća, posebno u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Vrlo bitne tačke su i IT industrija, namenska industrija, i mi se nadamo da ćemo uspeti na taj način da dodatno smanjimo inflaciju i sve probleme koje srpsko društvo ima. 

- Za privredu i građane važan parametar je inflacija, znate li kolika je sada i na koji način biste je smanjili?

Mislimo da smo mi treća država u Evropi po visini inflacije - ispred nas su samo Turska i Mađarska. Vrlo često se kaže da je ona uvezena. Zaista to stoji donekle, dakle, zbog cene gasa i nafte, ali ima dosta i do ove vlasti. Mića Grčić na čelu EPS-a doveo je do velikih dugova, kupovali smo struju kad je ona bilo najnepovoljnija na svetskom tržištu i to se praktično prenelo na sve ove godine kasnije i dovelo do velike inflacije. Dakle, mi smo, nažalost, lošim upravljanjem povećali inflaciju.

Imamo puno mera za smanjenje inflacije. Naravno, osnovni problem su javna preduzeća. Dakle, mi moramo reformisati javna preduzeća i moramo smanjiti korupciju - oko dve milijarde evra svake godine ide na korupciju.

Ono što je veoma važno je supstitucija proizvoda - mi uvozimo neke proizvode koje možemo sami da proizvedemo i na taj način donekle imamo tu uvezenu inflaciju. Mislimo da bi supstitucijom, sopstvenom proizvodnjom tih proizvoda, uspeli tako nešto da promenimo.

Jedna od mera je smanjenje PDV-a na prehrambene proizvode sa 10 na pet odsto, a takođe je važno povećano ulaganje u poljoprivredu i prehrambenu industriju, koje čine 25 odsto našeg izvoza. Ukoliko bismo to uradili, mogli bismo dodatni napor da napravimo da izvezemo još više, i da smanjimo taj spoljnotrgovinski deficit koji postoji. 

Takođe, mi smo u jednom apsurdu. Proizvodi koji se proizvode u Srbiji su vrlo često skuplji ovde nego u inostranstvu zbog marži naših velikih trgovinskih lanaca i to bismo pokušali da rešimo.

- Kako ocenjujete trenutnu poresku politiku zemlje, da li biste je menjali i na koji način?

Mi smatramo da ona nije u potpunosti pravedna zbog toga što ne uzima u obzir visinu zarada, a takođe i imovinsko stanje ljudi. Mi se zalažemo za tzv. progresivno oporezivanje, da naši najsiromašniji građani koji imaju najmanje plate imaju i najmanju stopu poreza. Kako bi te plate rasle, tako bi stopa oporezivanja rasla. To je u svetu poznata i normalna stvar.

Mi imamo dva pripremljena zakona. Oni su veoma važni zbog toga što se odnose na ekstra dobit. Mi smo postali siromašna država siromašnih građana koji se klade u kladionicama i koji se zadužuju u bankama. Na osnovu toga te kladionice ostvaruju određeni ekstra profit - samo 2022. godine četiri kladionice su imale dobit od sto miliona evra, a banke su imale dobit od 2014-2021. u proseku na godišnjem nivou 350 miliona evra, a do kraja ove godine imaće milijardu i 250 miliona evra. Ideja je da pokušamo to dodatno da oporezujemo da bismo pomogli našim građanima. 

- Kada je reč o reformi javnih preduzeća, šta je ključno iz perspektive liste koju predstavljate?

Naša koalicija NADA se ne zalaže za privatizaciju javnih preduzeća, zbog toga što smatramo da strateška preduzeća treba da ostanu u našim rukama. Dakle, EPS, Telekom treba da ostanu u srpskim rukama. Takođe se nismo, recimo, zalagali za privatizaciju PKB-a. Smatramo da je to bilo pogrešno.

Vi ste imali u poslednjih jedanaest godina ekstremno stranačko zapošljavanje, posebno u javnim preduzećima, i zbog toga u gotovo svakom javnom preduzeću imate višak zaposlenih, a manje radnika. Mi ćemo uvesti profesionalno upravljanje u javna preduzeća. Napravićemo sistematizaciju radnih mesta da bismo na neki način te ljude zaposlili, zato što veliki broj njih možda čak i ne dolazi na posao, a prima platu. Njihovo osnovno zaduženje je vrlo često da skupljaju kapilarne glasove. I vi ste to baš videli po pitanju Miće Grčića u EPS-u. Važno je da nikada više, ali zaista nikada više, stranačka knjižica ne bude pre znanja struke i kvalifikacija.

Što se tiče korupcije, smatramo da negde oko dve milijarde evra godišnje ode na korupciju i to moramo da promenimo tako što ćemo bolje kontrolisati javne nabavke. Intenzivno ovde imate iste firme koje se javljaju na javne nabavke i dobijaju te poslove. Navodno je sve transparentno. Ipak nije.

Čeka nas i reforma u celom javnom sektoru zato što imate situaciju da, recimo, jedna čistačica u EPS-u ima veću platu nego jedan nastavnik u školi. To je nepravedno za ovo društvo i takve stvari moramo da promenimo.

- Šta biste izdvojili kao prioritete za infrastrukturna ulaganja?

Za nas su najbitniji projekti "Bistrica" i "Đerdap 3". Prvo, zato što je u pitanju čista energija. Mi svakako imamo veliki problem sa zagađenjem. Drugo, to je energija koja bi nama dala mogućnost zarade. BDP naše zemlje je mali u odnosu na zaduživanje koje imamo jer nismo proizveli ništa što donosi profit.

Ove dve stvari, te reverzibilne hidroelektrane donele bi veliki profit - sigurno bi se on merio u milijardama evra, možda čak i na godišnjem nivou jer bismo tu struju mogli izvoziti. Mi sada ne možemo struju iz termoelektrana da izvozimo ili bi to bilo vrlo teško, a do 2050. Zorana Mihajlović je potpisala dokument po kojem bismo mi morali da napustimo termoelektrane. Mi se ne slažemo potpuno s tim. Moramo sačuvati našu nezavisnost u elektroenergetskom smislu, ali smatramo da bi ti projekti bili nešto što bi donelo profit Srbiji i što bi imalo neku isplativost, mnogo više od jednog stadiona ili od EXPO ili nečeg sličnog.

- Šta su prioriteti za ulaganje u obrazovanje? 

Prvo što bi smo uradili, vratili bismo štampanje knjiga u Zavod za udžbenike, zato što na tom polju imate, čini mi se, veliku korupciju i jedan nesklad. Na taj način bismo mnogo uticali na programe koji naša deca uče. Mislim da je to u ovom trenutku jako važno, zato što je obrazovanje jedna od najvažnijih stvari za svaku državu. Te knjige bi bile potpuno besplatne za našu decu u srednjim i osnovim školama. Mi treba da vratimo dostojanstvo našim nastavnicima, i kroz veće plate, ali razmišljali smo, recimo, i o statusu službenog lica za nastavnike.

Ono što je takođe veoma važno, a čini mi se da se ne poštuje dovoljno, jeste udaljenost škole od kladionice. Mi razmišljamo o tome da se ta udaljenost poveća, a možda čak i o tome da te kladionice izmestimo van naseljenih mesta.

Bloomberg Adria

Ima, naravno, i niz mera koje bismo primenili u visokoškolskom obrazovanju. Recimo, pokušali bismo da zadržimo našu decu. Sve velike i pametne državne trude se da zadrže najbolje studente. Hajde da potpišemo neke ugovore između fakulteta i firmi da bi oni imali ne obavezu nego zadovoljstvo da pomognu ovoj državi i da se tu nađu zaposleni u državnoj upravi i u javnim preduzećima. 

Srbija dosta para izdvaja za obrazovanje i za visokoškolsko obrazovanje. To ponekad nije dovoljno, ali nas košta, i vrlo često kad naša deca završe fakultet odu. Mi bismo uveli to da imaju obavezu da ostanu ovde, makar u onom periodu koliko su bili na budžetu.

Ne bežimo od toga da na svako mesto postavimo ljude koje nisu po stranačkoj pripadnosti, nego po struci i znanju i mislim da bi to bilo dobro rešenje za ovu zemlju.

- Kad govorimo o zdravstvu, gde vidite da su neki glavni prioriteti, šta je tu potrebno promeniti i uraditi?

Zdravstvo je jako, jako teška priča, možda i najteža u čitavoj ovoj situaciji. Mislimo da je za to potrebno najmanje osam do deset godina za bilo kakvu promenu paradigme onoga što imamo danas. Mi imamo veliko iseljavanje i medicinskih sestara i lekara, tako da će biti jako teško bez ekonomskog napretka Srbije - u pravom smislu ekonomskog napretka, a ne ovog lažnog, ove priče da smo mi najbolji na svetu. Biće jako, jako teško zadržati te ljude jer bolje uslove dobijaju u Evropskoj uniji. Onog trenutka kad bi Srbija ušla u Evropsku uniju (što mi mislimo da se neće desiti zbog problema Kosova i Metohije), mi bismo definitivno ostali potpuno bez lekara. Dakle, tu nam treba jedna ozbiljnija priča, jedna ozbiljnija reforma čitavog sistema zdravstva.

- Srbija od 2016. godine beleži kontinuirani rast priliva stranih direktnih investicija. Kakva je vaša politika po pitanju ove teme? I šta smatrate da bi trebalo uraditi kada govorimo o razvoju domaće privrede?

Vi ste potpuno u pravu i to je dobro. Mi, naravno, nismo protiv stranih direktnih investicija. Mislimo da je problem što 93 odsto subvencija ide upravo na te strane investicije. Nemoguće je da nema neke domaće firme koja ne radi dobro. Vi imate jednu firmu koja proizvodi traktore i po dve-tri godine se čeka da bi se neki taj traktor isporučio - bilo bi logično da država pomogne takvim firmama.

Naša ideja je da se najviše ulaže u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, IT sektora i namenske industrije zato što je to zamajac privrede ove zemlje. U prehrambenoj industriji i poljoprivredi mi imamo najveći broj ljudi koji je zaposlen i izvozimo najviše.

U poljoprivredi još uvek nismo postigli maksimum. Dakle, mi imamo vrlo nisku dobit po hektaru, 1.600 evra. Za poređenje, jedan Izrael negde u pustinji ima 16.000 evra po hektaru dobiti, a jedna Holandija ima 36.000 evra po hektaru. Dakle, mi tu imamo mogućnost za veliki napredak.

Mi imamo nekoliko rešenja. Dakle, prvo bismo osnovali Srpsku investicionu ili razvojnu banku spajanjem Fonda za razvoj, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i Srpske banke. Dakle, još 200 miliona evra bi država uložila u to, a ta banka bi trebalo da kreditira srpsku privredu. Znate, mi smo nekad imali velika preduzeća - Energoprojekt, Hidrogradnja, koji su radili one kapitalne projekte. Mi danas nemamo ta preduzeća i kad se zadužujemo, a radimo, recimo, auto-put ili bilo šta slično, najveći deo tih sredstava ode iz ove zemlje jer sve rade strane firme. Ideja je da ta banka pomogne domaćim firmama da mogu da učestvuju i na tenderima sa raznim bankarskim garancijama i da dodaju taj kapital koji je potreban. S druge strane, ideja da napravimo nekoliko dobrih građevinskih preduzeća koja bi mogla da se takmiče i ovde i u inostranstvu i na taj način da poboljšamo i privredu ove zemlje.

- Koji je vaš stav po pitanju privredne saradnje sa regionom kroz CEFTA ili "Otvoreni Balkan"?

Nemamo ništa protiv toga, mi smatramo da je svaka saradnja dobra. Mi smo za apsolutnu saradnju sa svim članicama Evropske unije i sa Evropskom unijom kao takvom. Isto i sa BRIKS-om. Svaka vrsta saradnje je dobra za razvoj jedne države, a takođe smatramo da je to dobro za ekonomiju. Dakle, samo ekonomski jaka, razvijena i stabilna Srbija može i da brani Kosovo i Metohiju, da pomaže našem narodu u Crnoj Gori i Makedoniji i Republici Srpskoj.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar