Rublja pada, šok od neuspele pobune tek treba da izbledi, a rat u Ukrajini je probio 18 meseci trajanja i ne vidi mu se kraj.
Ipak, pripreme da Vladimir Putin obezbedi peti mandat na izborima u martu 2024. već su u toku, čak i kada se zabrinutost za budućnost širi među visokim zvaničnicima i tajkunima, navele se četiri osobe bliske Kremlju.
Hitno povećanje kamatne stope Banke Rusije ove nedelje nije bilo samo odgovor na najnoviji pad rublje, već deo širih napora da se obuzda inflacija pre glasanja, rekao je dobro obavešten izvor.
Opširnije
Putin posetio Rostov na Donu prvi put od Vagnerove pobune
Predsednik Rusije Vladimir Putin otputovao je u sedište ruskog Južnog vojnog okruga u Rostovu na Donu, u blizini ukrajinske granice, prvi put od pokušaja pobune Vagnerove plaćeničke grupe u junu.
19.08.2023
Bolesna rublja otkriva ono što Putin neće
Kremlj voli da naglasi da sankcije ne funkcionišu, a slične su rezerve prema sankcijama iskazivali i određeni zapadni posmatrači.
19.08.2023
Rusija pokušava da zaustavi pad rublje, razmišlja o prodaji prihoda od izvoza
Rusija bi mogla delimično ponovo da uvede kontrolu kapitala kako bi sprečila pad rublje na nivoe koji nisu viđeni od početka rata u Ukrajini.
16.08.2023
Ruska nafta izvezena u Indiju najjeftinija od početka rata
Prosečna cena iskrcavanja ruske sirove nafte na indijske obale u junu bila je najniža od invazije Moskve na Ukrajinu pre više od godinu.
07.08.2023
Da nije izbora koje valja uzeti u obzir, centralna banka bi možda čekala na sledeći zakazani sastanak o monetarnoj politici da preduzme takve mere. Sada se ona suočava sa otvorenim pritiskom Putinovih pomoćnika da stabilizuje devizni kurs i spreči bilo kakvu dalju eroziju realnih prihoda domaćinstava.
Vlada takođe radi na trogodišnjem planu budžeta kojim će dati neke predizborne "zaslađivače", uključujući dodatne stimulativne mere koje bi mogle doprineti inflaciji, poručio je jedan od izvora, ističući hitnost da se rublja stavi pod kontrolu.
"Domaći politički razlozi idu u prilog strožoj monetarnoj politici", rekao je Aleksandar Isakov, ekonomski stručnjak za ruska tržišta u Bloomberg Economicsu. "Ako bi rublja nastavila da gubi vrednost, to bi podiglo inflaciju za jedan, 1,5 procentnih poena, a rast cena bi dostigao vrhunac baš u pogrešno vreme - uoči martovskih izbora."
Iako malo ko vidi neposrednu pretnju njegovom držanju vlasti, Putinov autoritet kao garant stabilnosti pretrpeo je veliki udarac u svetlu pobune Jevgenija Prigožina, vođe grupe Vagner, koja je delovala kao vojni izvođač za državu u Ukrajini i drugde.
Kremlj gleda na izbore kao na priliku da predstavi Putina kao lidera koji ima punu podršku i kontrolu kako kod kuće, tako i u njegovoj konfrontaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i NATO saveznicima.
Iako su mnoge zemlje odbile da se pridruže SAD, Evropskoj uniji (EU) i saveznicima u uvođenju sankcija zbog rata u Ukrajini, Putin mora da preskoči ovomesečni samit lidera BRIKS-a, čime se ističe njegova međunarodna izolacija. Nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda učinio je rizičnim za ruskog lidera da putuje, čak i u prijateljske zemlje poput Južnoafričke Republike. Za nacije koje su u Moskvi gledale kao na protivtežu američkoj moći na svetskoj sceni, Putin je sve problematičnija opklada.
Mnogi u eliti su bili zapanjeni njegovim slabim odgovorom na pobunu i kasnijim neuspehom da kazni Prigožina, što je izazvalo nelagodnost među zvaničnicima u vezi sa potencijalom za borbu na visokom nivou ili daljim izazovima. Nezadovoljstvo zbog neuspeha Rusije na bojnom polju i dalje tinja u bezbednosnom establišmentu.
Glavne mete Prigožinovog napada - ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov - ostaju na svojim funkcijama, ali je njegov pokušaj da ih svrgne imao podršku u ključnim državnim bezbednosnim agencijama, prema navodima dve osobe upoznate sa dešavanjima u tom domenu.
Bezbednosni tvrdolinijaši traže smenu Šojgua kao deo pomeranja ka agresivnijem procesuiranju rata, uključujući punu mobilizaciju i vanredno stanje, reklo je pet osoba koje poznaju situaciju. Ali zasada nema znakova da će oni biti uklonjeni, a ruski general Sergej Surovikin, koji je ispitan zbog neuspele pobune, od tada nije viđen.
Prošlomesečno pritvaranje Igora Girkina - istaknutog bivšeg ruskog obaveštajca, nakon što se obrušio na Putina, dovelo je te tenzije u prvi plan. Girkin, koga je holandski sud osudio u odsustvu za smrtonosni napad na let Malaysia Airlinesa 2014. godine, tvrdi da je predvodio pobunjenike koje podržava Moskva u istočnom ukrajinskom regionu Donbas na početku sukoba.
"Zemlja neće preživeti još šest godina moći ove beskorisne kukavice", rekao je on o Putinu na svom Telegram kanalu, koji ima skoro 840.000 pratilaca. Predsednik treba da "obezbedi prenos vlasti na nekoga ko je zaista sposoban i odgovoran".
Uz implikacije pobune koje još odjekuju u najvišim ruskim ešalonima, Kremlj je preduzeo korake da odlučnije odgovori na sve buduće izazove Putinovoj moći.
Državna duma je usvojila zakon kojim predsedniku daje ovlašćenja da naredi regionalnim guvernerima da formiraju specijalizovane milicije za borbu protiv ilegalnih oružanih grupa. Donji dom parlamenta takođe je prošlog meseca odobrio nacrt zakona o obezbeđivanju teškog naoružanja ruskoj Nacionalnoj gardi, koja je direktno odgovorna Putinu i koju vodi njegov bivši glavni lični telohranitelj Viktor Zolotov.
Već vladar sa najdužim stažom u modernoj istoriji Rusije od Josifa Staljina, 70-godišnji Putin će parirati sovjetskom diktatoru ako ostane u Kremlju do 2030. Mogao bi da ostane do 2036. nakon revizije ustava kako bi sebi dozvolio još dva mandata.
Ruski zvaničnici očekuju da se lokalni izbori održe 10. septembra. kao početak kampanje koja će vratiti svaki izgubljeni autoritet ili sumnje u njegovu budućnost na čelu.
"Sam Putin ne oseća da je oslabljen, on je ubeđen da je na vrhuncu svoje snage, siguran je u sebe i pun optimizma, čak i euforije", rekla je Tatjana Stanovaja, osnivač konsultantske kuće R.Politik. "Niko, čak ni u najbližem Putinovom okruženju, ne može da dovodi u pitanje njegovu odluku da se kandiduje na izborima."
Uprkos rastućim bojaznima među ruskim elitama, za redovne birače Putin ostaje veoma popularan. Dok je procenat koji veruje da zemlja ide u pogrešnom pravcu nakratko porastao na 30 odsto na dan pobune, brzo se vratio na prosek od 23 odsto viđen prethodnih meseci, prema studiji od 26. jula nezavisnog moskovskog Levada Centera. Utvrđeno je da je lično odobravanje Putina na nivou od čak 82 odsto.
Denis Volkov, direktor Levada Centera, tu otpornost je delimično pripisao odluci Kremlja da proširi socijalna davanja na najsiromašnije i najugroženije segmente stanovništva - koji su takođe Putinovi glavni birači - nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
"Rejting se održava uprkos sukobu koji je u toku", rekao je Volkov. "Isplate su izvršene ne baš bogatim ljudima: državnim službenicima, siromašnima, učesnicima specijalne operacije. Budžetske isplate su znatno poboljšale dobrobit ovih grupa."
Bez obzira na probleme sa rubljom, ruska privreda je završila četiri kvartala kontrakcije sa većim naletom rasta nego što je bilo očekivano u drugom kvartalu, uz skok od 4,9 odsto.
Preokret prkosi predviđanjima o produženom padu kao posledici sankcija. Povećana potrošnja za odbranu je podstakla industrijsku proizvodnju, dok potražnja potrošača dobija na zamahu zbog socijalne podrške i povećanja plata. Sve to dovodi privredu na pravi put da se vrati u predratnu poziciju već sledeće godine, predviđaju ekonomisti.
Čak je i stopa siromaštva smanjena na istorijski najniži nivo od 9,8 odsto prošle godine, sa predratnog nivoa od 11 procenata, pokazuju podaci Federalne službe za statistiku.
Putinov neprikosnoveni imidž je možda nestao sa Prigožinom pobunom, ali - bez očigledne alternative - ruska elita ga i dalje vidi kao svoju najbolju garanciju opstanka, rekao je Nikolaj Petrov, gostujući saradnik u berlinskom istraživačkom centru SWP. Barem zasada.
"U vreme kada je nejasno šta bi se desilo da Putin ode", rekao je Petrov, "u interesu je elite da zadrži status kvo".