Pre invazije Rusije, Mikhail Pavljuk bi se ponizno hvalio svojim poreklom iz malog zapadno-ukrajinskog sela u koje se vraćao svakog leta da kosi travnjak svojih roditelja.
Vlada SAD danas optužuje 56-godišnjeg bivšeg izvršnog direktora u industriji poluprovodnika za ilegalni šverc mikročipova za rusko oružje koje uništava ukrajinske gradove.
Pavljuka, koji je pobegao iz Rusije prošlog leta, američka vlada je sankcionisala zbog njegove navodne uloge u međunarodnom kriminalnom lancu koji je kupovao, pretovarivao i prodavao poluprovodnike Rusiji preko plejade tajvanskih, jermenskih i švajcarskih kompanija.
Opširnije
SAD sankcionisale Aleksandra Vulina
Ministarstvo finansija SAD sankcionisalo je direktora BIA zbog umešanosti u lanac trgovine oružjem i drogom.
11.07.2023
Nuklearne tenzije u Ukrajini rastu, detektor radijacije iz SAD spreman
Raste zabrinutost da bi nuklearna elektrana koju je okupirala Rusija mogla da bude meta novih napada.
05.07.2023
EU: Uticaj sankcija Rusiji će rasti godinama
Uticaj sankcija Evropske unije protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu s vremenom će se povećavati.
07.07.2023
Air Serbia i NIS na "list of shame" kompanija koje posluju sa Rusijom
Srpske kompanije Air Serbia i Naftna industrija Srbije su jedine iz naše zemlje koje se nalaze na "list of shame" kompanija koje i dalje posluju sa Rusijom.
12.07.2023
Ova ratna parabola pruža prozor u složenost i izazove praćenja mreža nelegalnih ruskih vojnih nabavki koje često vijugaju kroz neprozirne lance snabdevanja u ekonomski krhkim regionima.
Pavljuk je do prošle godine bio među najvažnijim ruskim rukovodiocima u oblasti poluprovodnika - dostignuće koje je ruski predsednik Vladimir Putin prepoznao 2017. ordenom zasluga za otadžbinu. Pavljuk je bio suosnivač AO PKK Milandr, ruske elektronske kompanije koja dizajnira mikroprocesore i bavi se prodajom potrošačke tehnologije poput pametnih brojila.
Sa sedištem u blizini Moskve, u crnom industrijskom gradu iz 1960-ih, poznatom kao "sovjetska silikonska dolina", Milandr ima duboke veze sa ruskim Ministarstvom odbrane i Federalnom službom bezbednosti. Arhivirana kopija sada nepostojeće ruske veb stranice kompanije prikazuje njene licence za rukovanje tajnim državnim informacijama i prodaju integrisanih kola ruskoj vojsci.
Kompanija je prošle godine naišla na probleme nakon što su Evropska unija, SAD i druge zemlje Grupe sedam nametnule stroga ograničenja izvoza naprednih poluprovodnika i druge robe koja se može prenameniti za vojnu upotrebu.
Zabrana čipova ima za cilj da obuzda rusku proizvodnju dronova i preciznih projektila - poput vođenog oružja na relaciji vazduh-zemlja "Kh-101" - koji se oslanjaju na komponente i tehnologije koje se uglavnom proizvode na Tajvanu, vodećem svetskom proizvođaču najsavremenijih čipova.
"Odbrambena i vazduhoplovna industrija zahtevaju više jedinstvenih čipova za upravljanje senzorima, kao što su radari", rekao je Chris Miller, docent na Univerzitetu Tufts i autor knjige "Chip War". "Rusija ne može da kupi ove vrste čipova direktno u Aziji, tako da moraju da organizuju šeme preko trećih zemalja."
Nakon zabrane G-7, ključni proizvođači kao što je Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. (TSMC) pristale su da zaustave svoj izvoz čipova u Rusiju. To je zadalo ozbiljan udarac Milandru, koji se prvenstveno oslanja na TSMC za proizvodnju svojih čipova.
Kako bi zaobišao zabranu izvoza, Milandr je počeo da naručuje čipove preko tajvanske kompanije koja se zove Sharp Edge Engineering Inc, pokazuju podaci Kancelarije za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD.
Američka vlada je navela da je Pavljuk pomogao da se ti čipovi prokrijumčare sa Tajvana u Rusiju preko lažne korporacije u Jermeniji, pod nazivom Milur Electronics LLC, koja je nastala dva meseca nakon Putinove invazije.
Ministarstvo finansija SAD je saopštilo da je Pavljuk lično profitirao od prodaje ovih čipova Rusiji i "ubacio znatan iznos na svoj lični bankovni račun" kada je prebacio prihod preko veletrgovca elektronike sa sedištem u Švajcarskoj po imenu Milur SA. Nijedna od Milandrovih filijala nije odgovorila na Bloombergove zahteve za komentar.
Pavljuk je u imejlu rekao Bloombergu da mu nije jasno zašto je bio na meti američke vlade i rekao da radi na tome da se ukloni sa američke crne liste.
Trenutni Milandrov direktor, Alexej Novoselov, rekao je da ta kompanija uglavnom proizvodi brojila električne energije za ruska domaćinstva i rekao je da ne zna za bilo kakve veze sa ruskom vojskom. "Ne poznajem nijednu vojnu osobu koja bi bila zainteresovana za naš proizvod", rekao je on za Bloomberg News u telefonskom intervjuu.
"Naše filijale u stranim zemljama — poput Tajvana, poput Jermenije — organizovane su da bi se pojednostavila veza između naše kompanije i livnice kao što je TSMC", rekao je Novoselov.
Američki navodi su "kao fantazija", dodao je on. "Stejt department Sjedinjenih Država pretpostavlja da je svaki elektronski biznis u Rusiji fokusiran na vojsku. Mislim da je to smešno."
Ukrajina sada pojačava svoju kontraofanzivu oklopnim napadom na ruska utvrđenja na jugu, što bi moglo biti deo napora da se preseče kopnena veza Moskve sa njenim uporištem na okupiranom Krimu. To se poklopilo sa kontinuiranim ruskim raketnim napadima usmerenim na infrastrukturu u ukrajinskom regionu Odesa.
Tokom proteklih godinu i po dana, ruska vojska je pokazala veliko interesovanje za nabavku bilo kog i svih čipova kojih može doći u ruku — čak i izvlačeći ih iz potrošačkih proizvoda kao što su mašine za pranje veša, frižideri i električne pumpe za dojke.
Moskva je verovatno skladištila čipove u iščekivanju da će Evropa i SAD prekinuti snabdevanje, prema Conflict Armament Research (CAR), istraživačkoj grupi sa sedištem u Velikoj Britaniji. Ali nakon više od 17 meseci borbe, ruski inventar poluprovodnika se smanjuje i vojska počinje da "gleda dalje od svojih zaliha komponenti pre invazije", navodi britanski nadzorni organ u nedavnom izveštaju.
U martu je tim CAR-a u Ukrajini identifikovao tri ruska oružja koja su sadržavala identične poluprovodnike proizvedene u avgustu 2022. godine od strane američke kompanije - što je bio prvi dokumentovani znak da Rusija koristi zapadne komponente proizvedene nakon invazije.
Činjenica da su ovi čipovi proizvedeni i isporučeni nakon invazije, "pokazuje izazove sa kojima se suočavaju organi za kontrolu izvoza i industrija u praćenju složenih i netransparetnih lanaca snabdevanja", navodi grupa.
Ove godine su američki i evropski zvaničnici pojačali pritisak na jermensku vladu da obuzda ponovni izvoz poluprovodnika i druge robe dvostruke namene. Dok Jermenija ima napredan tehnološki sektor, ova nacija je neočekivano postala četvrti najveći svetski izvoznik poluprovodnika spremnih za ratište u Rusiju nakon Putinove invazije.
U aprilu je zamenik ministra finansija SAD Wally Adeyemo posetio zemlju kako bi ubedio njene lidere da suzbiju izbegavanje sankcija Rusiji. Od tada, jermenska vlada je pooštrila svoje izvozne propise i uvela nove kontrole za poluprovodnika i druge robe dvostruke namene.
Portparol jermenskog komiteta državnih prihoda rekao je za Bloomberg da nije bilo pokušaja izvoza bilo koje vrste vojnog proizvoda u bilo koju zemlju bez odgovarajućeg odobrenja.
EU se takođe obračunava sa ratnim krijumčarima povećavajući kazne za vlade koje zatvaraju oči na izbegavanje međunarodnih sankcija. Evropska komisija je u junu objavila svoj 11. paket sankcija, koji ovlašćuje države članice EU da ograniče svoj izvoz u zemlje koje se koriste za pretovar sankcionisane robe u Rusiju.
"EU želi prednost kada razgovara sa tim zemljama", rekla je Eva Monard, trgovinski advokat sa sedištem u Briselu u kompaniji Steptoe & Johnson LLP. "Samo postojanje ovog alata će im dati tu polugu."
Koordinisana kampanja političkog i ekonomskog pritiska predstavlja snažnu pretnju za Jermeniju i druge bivše sovjetske države, od kojih se mnoge oslanjaju na stalan priliv uvezene američke i evropske robe da bi podržale svoje ekonomije.
"Sve ide u jednom pravcu", rekao je Ami Daniel, izvršni direktor kompanije Windward Ltd, kompanije za pomorsku analitiku sa sedištem u Izraelu koja prati nezakonitu trgovinu. "EU sistematski pokušava da prekine trgovinu sa Rusijom koristeći svoj uticaj na ljude i nacije koji još uvek rade sa Rusijom."
-U pisnaju pomogli Alberto Nardelli and Sara Khojoyan.