Ovi ključni sićušni delovi tehnologije - poznati kao integrisana kola ili češće samo čipovi - mogli bi da budu najmanji ali i najzahtevniji proizvodi koji su ikada napravljeni. Budući da ih je tako teško i skupo proizvesti, na delu imamo globalnu zavisnost od samo nekoliko kompanija, zavisnost koja je postala mnogo izraženija zbog nestašica tokom pandemije. Pristup čipovima je takođe postao geopolitičko oružje, tako da su SAD pojačale ograničenja na izvoz u Kinu kako bi obuzdale uspon ovog ekonomskog rivala.
1. Zašto rat oko čipova?
Silicijum je u srcu svakog otkrića u oblasti veštačke inteligencije, povećanja dometa za električna vozila ili sistema navođenja za hipersonične projektile. Veći deo vodeće svetske tehnologije čipova dolazi iz SAD. Kina je najveće tržište elektronskih komponenti i sve više želi da proizvodi čipove koje sama koristi. To je industriju učinilo centralnom tačkom za Vašington dok pokušava da ograniči uspon svog azijskog rivala i bavi se, kako kaže, brigom za nacionalnu bezbednost. Sa svoje strane, Peking je uložio milijarde u napore da izgradi sopstvenu industriju čipova i smanji zavisnost od uvoza, jer je sve više na udaru zbog ograničenja koja uvode SAD. Istovremeno, Evropa i SAD izdvajaju ogromna državna sredstva kako bi vratile fizičku proizvodnju čipova, smanjujući, kako kažu, opasnu zavisnost od nekoliko fabrika u istočnoj Aziji.
2. Zašto su čipovi toliko važni?
Čipovi su neophodni za obradu i razumevanje mnoštva podataka koji su postali konkurencija nafti kao žili kucavici ekonomije. Izrađuju se od materijala koji je nanet na diskove od silicijuma i mogu da izvršavaju različite funkcije. Memorijski čipovi, koji skladište podatke, relativno su jednostavni i njima se trguje kao robom široke potrošnje. Logički čipovi, na kojima se instaliraju programi i koji imaju ulogu mozga uređaja, složeniji su i skuplji. Pristup komponentama kao što je H100 AI akcelerator kompanije Nvidia je postao povezan sa nacionalnom bezbednošću i sa bogatstvom gigantskih kompanija, poput Alphabetove kompanije Google , i poput Microsoft-a, dok se utrkuju u izgradnji ogromnih data centara kako bi preoteli vođstvo u onome što se smatra budućnošću računarstva. Čak i uređaji za svakodnevnu upotrebu sve više zavise od čipova. Svaki pritisak na dugme u automobilu prepunom uređaja zahteva jednostavne čipove koji će taj dodir pretvoriti u elektronske signale. A svim uređajima na baterije su potrebni čipovi za potrebe konverzije i regulacije električne struje.
3. Ko kontroliše snabdevanje?
Proizvodnja čipova je postala sve neizvesniji i ekskluzivniji posao. Cena nove fabrike je veća od 20 milijardi dolara (18,5 milijardi evra), a fabrika se gradi godinama i treba da radi bez prekida 24 sata dnevno da bi ostvarila profit. Zbog tolikih resursa broj kompanija sa vrhunskom tehnologijom sveo se na samo tri - Taiwan Semiconductor Manufacturing (TSMC), južnokorejski Samsung Electronics i američki Intel. TSMC i Samsung rade kao takozvane "livnice" i tako obezbeđuju proizvodnju po ugovoru za kompanije širom sveta. Svi, od kompanije Nvidia do internih napora kompanija Microsoft i Amazon, zavise od pristupa najboljoj proizvodnji, koja se većinski nalazi na Tajvanu. Intel se ranije fokusirao na proizvodnju čipova za sopstvenu upotrebu, ali sada pokušava da konkuriše kompanijama TSMC i Samsung za poslove ugovorne proizvodnje. Na nižem nivou ovog "lanca ishrane" nalazi se ogromna industrija koja proizvodi takozvane analogne čipove. Kompanije, kao što su Texas Instruments i STMicroelectronics NV su vodeći proizvođači komponenti koje kontrolišu te pritiske na dugmad i pretvaraju energiju u uređajima. Upravo to je segment koji cilja Kina, kojoj je blokiran pristup brojnim mašinama potrebnim za proizvodnju vrhunskih delova, investirajući velika sredstva kako bi povećala proizvodnju i ugrabila udeo na tržištu.
Bloomberg Businessweek Adria
4. Šta se događa u geopolitičkom nadmetanju?
Uprkos ogromnom kineskom potrošačkom pohodu, proizvođači čipova u zemlji i dalje zavise od američke tehnologije, dok se njihov pristup stranoj tehnologiji proizvodnje čipova sužava.
SAD su 2023. godine uvele strožu kontrolu izvoza za neke čipove i opremu za proizvodnju čipova kako bi zaustavile Kinu u razvijanju sposobnosti koje Vašington smatra potencijalnom vojnom pretnjom, kao što su superračunari i veštačka inteligencija. Pravila su dodatno pooštrena u oktobru prošle godine, a sporazumi postignuti sa Japanom i Holandijom treba da stupe na snagu 2024. godine. Početkom 2024. godine SAD su izvršile pritisak na saveznike da dodatno pooštre ograničenja kineskom pristupu tehnologiji poluprovodnika kako bi zapušili rupe u kontroli izvoza. Bidenova administracija pokušava da uključi Nemačku i Južnu Koreju u sporazum o ograničavanju čipova Kini u koji su već uključeni Japan i Holandija, budući da su sve četiri zemlje sedište ključnih kompanija u lancu snabdevanja poluprovodnicima.
Neki od kineskih tehnoloških lidera, među kojima je kompanija Huawei Technologies, stavljeni su na takozvanu listu subjekata na koje se primenjuju ograničenja. Američki dobavljači tehnologije čipova moraju da pribave odobrenje američke vlade da bi prodavali kompanijama na crnoj listi, a to je korak koji treba da ograniči sposobnost Kine da razvija vrhunske čipove i napravi najsavremenije aplikacije koje koriste veštačku inteligenciju. Međutim, kompanija Huawei je 2023. godine predstavila telefon "mate 60 pro" koji koristi novi čip Kirin 9000s. Taj procesor je napravila kompanija Semiconductor Manufacturing International sa sedištem u Šangaju pomoću takozvane 7-nanometarske tehnologije, mnogo naprednije nego što dozvoljavaju američka pravila.
Bloomberg Businessweek Adria
Američki političari su odlučili da moraju da učine više od pukog obuzdavanja Kine. Zakon o čipovima i nauci iz 2022. godine će obezbediti oko 50 milijardi dolara (46,3 milijarde evra) saveznog novca za podršku američkoj proizvodnji poluprovodnika i podsticanje kvalifikovane radne snage koja je potrebna industriji. TSMC, Samsung i Intel, tri najveća proizvođača čipova, objavili su planove za nove fabrike u SAD.
Evropa se pridružila trci za smanjenje koncentracije proizvodnje u istočnoj Aziji. Države članice Evropske unije su u novembru prošle godine sklopile sporazum o planu vrednom 43 milijarde evra (46 milijardi dolara) za brzo pokretanje svoje proizvodnje poluprovodnika. Cilj je da se udvostruči proizvodnja u bloku na 20 odsto globalnog tržišta do 2030. godine.
Japan je namenio oko četiri biliona jena (25 milijardi evra) državnih sredstava za revitalizaciju svog sektora poluprovodnika i nada se da će potrošnja u toj oblasti, uključujući podršku privatnog sektora, moći da dostigne 10 biliona jena (72,5 milijardi evra). Jedan od ciljeva plana je trostruko veća prodaja čipova domaće proizvodnje do 2030. godine.
5. Kako se Tajvan uklapa u sve to?
Ova ostrvska demokratska država se pojavila kao dominantan igrač u proizvodnji čipova po ugovoru, delom zbog odluke vlade iz 1970-ih godina da promoviše elektronsku industriju. Kompanija TSMC je praktično sama kreirala poslovni model "livnice" - proizvodnje čipova koje su osmislili drugi. To je pristup koji su korisnici čipova prihvatili dok su cene novih fabrika vrtoglavo rasle. Veliki kupci poput kompanije Apple dali su kompaniji TSMC ogromnu priliku za razvoj vodećeg stručnog znanja u industriji, a sada svet zavisi od nje. Kompanija je prestigla Intel po prihodima ostvarenim u 2022. godini. Dostizanje njenog obima i veština bi trajalo godinama i koštalo bi čitavo bogatstvo. Ova trka je za politiku postala mnogo više od novca. SAD su najavile da će nastaviti napore da Kini ograniče pristup američkim čipovima koji se proizvode u tajvanskim livnicama. Kina već dugo tvrdi da ovo ostrvo, udaljeno samo 100 milja (161 km) od njene obale, pripada njenoj teritoriji i pretila je invazijom kako bi sprečila formalnu nezavisnost ostrva.
.webp){kind=icon}
