Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan zapečatio je izbornu pobedu, povećavajući izglede za još napetosti sa zapadnim vladama i stranim investitorima.
Čelnik zemlje s najdužim stažem pobedio je sa 52,2 odsto glasova prema 47,8 odsto u drugom krugu glasanja u nedelju protiv Kemala Kilicdaroglua kako bi svoju 20-godišnju vladavinu uveo duboko u treću deceniju, na temelju rezultata gotovo svih prebrojanih glasačkih listića.
Lira je pala na novi niski nivo, oslabivši iznad 20 za dolar, jer su trgovci smanjili opklade da će Turska uskoro okončati neke od svojih nekonvencionalnih ekonomskih politika, koje uključuju držanje kamatnih stopa znatno ispod nivoa inflacije.
Pažnja ulagača sada će se usmeriti na to koga će Erdogan izabrati u svoj novi kabinet, što se očekuje u petak, prema dvojici turskih zvaničnika upoznatih s tim pitanjem. To bi moglo da signalizira hoće li predsednik verovatno promeniti stav smanjenjem teške državne intervencije na tržištima.
Kasno u nedelju Erdogan je, govoreći u Ankari, naveo inflatorne pritiske na ekonomiju i rekao da će sastaviti novi tim s "međunarodnim kredibilitetom" koji će upravljati nacionalnim finansijama.
Mnogi analitičari nisu uvereni u to.
''Pobeda Erdogana ne nudi utehu nijednom stranom ulagaču'', rekao je Hasnain Malik, strateg u Tellimeru u Dubaiju. ''Samo bi se najveći optimisti nadali da se Erdogan sada oseća dovoljno politički sigurnim da se vrati ortodoksnoj ekonomskoj politici."
Erdoganove pristalice slave ispred sedišta AK Partije u Istanbulu u nedelju, 28. maja/Bloomberg
Pozornica za Erdoganovo osvajanje još jednog petogodišnjeg mandata postavljena je 14. maja, kada je prošao bolje od očekivanog u prvom krugu izbora i pao tek malo ispod praga od 50 odsto koji je potreban da se izbegne drugi krug. Njegov savez stranaka osvojio je parlamentarnu većinu.
Erdogan (69), koji je svoju kancelariju pretvorio u neksus moći u Turskoj, pokazao je otpornost mnogo puta pre. Ipak, anketari i finansijska tržišta predviđali su strože izbore zbog krize troškova života i kritika koje je primio zbog načina na koji se nosio s dva razorna potresa u februaru. Odgovorio je na oboje tako što je angažovao državnu medijsku mašineriju da podeli opoziciju i mobilizuje konzervativne birače.
Činilo se da se taktika isplatila, jer je Erdogan osvojio većinu ruralnih regija iako je Kilicdaroglu zauzeo glavne gradove, uključujući Ankaru i Istanbul.
Erdogan je pobedio u ruralnim središtima, dok je opozicija zauzimala glavne gradove | Pobednički kandidat po pokrajini/Bloomberg
Lira i turske akcije snažno su pale u poslednje dve sedmice jer su ulagači razmatrali Erdoganov snažan rezultat u prvom glasanju. Valuta bi mogla pasti još 30 odsto, na 28 do kraja godine, prema Morgan Stanleyju.
"On može imenovati jednog ili dva viša zvaničnika koji su prihvatljivi tržištima, ali jasno je ko će i dalje biti glavni", rekao je Anthony Skinner, savetnik za političke rizike. "Erdogan bi mogao biti ohrabren da nastavi da sprovodi neortodoksnu i nesistematičnu ekonomsku politiku, znajući da ga njegovo zanemarivanje onoga što bi se opisalo kao konvencionalna ekonomska igra nije koštalo predsedništva."
Cene će rasti?
Ekonomisti kažu da je stroža monetarna politika na kraju neizbežna. Dok su centralne banke širom sveta podigle kamatne stope kako bi pokušale da uguše inflaciju, turska centralna banka poslušala je Erdoganove pozive na ultraniske troškove zaduživanja. Smanjio je referentnu stopu za 550 baznih poena od prošle godine, iako se stopa inflacije popela na više od 85 odsto. Od tada je usporila, ali je još uvek iznad 40 odsto.
U isto vreme, Turska je bankama ograničila kupovinu deviza. Stope depozita sada su daleko više od referentne stope od 8,5 odsto.
Ercan Erguzel iz Barclaysa rekao je da će kamatne stope morati da rastu, iako postupnijim tempom nego da je Kilicdaroglu pobedio. Predviđa da će referentna vrednost dostići 36 odsto do kraja ove godine.
Troškovi osiguranja od neispunjavanja obaveza države i dalje će rasti, rekao je Cagri Kutman, stručnjak za turska tržišta u londonskom KNG Securities.
''Erdogan će paziti da nova ekonomska administracija ima ozbiljan kredibilitet'', rekao je Kutman. No, neće odustati od svoje politike niskih kamatnih stopa.
Turske petogodišnje zamene kreditnih obaveza porasle su najviše u svetu od prvog kruga glasanja, na gotovo 665 baznih bodova.
Istok i Zapad
Za svetske vođe, na kocki je kako Turska održava svoje delikatno balansiranje između drugih članica NATO-a i Rusije dok predsednik Vladimir Putin nastavlja rat u Ukrajini.
Iako će raditi na održavanju ukrajinskog izvoza žitarica iz Crnog mora, jasno je dao do znanja gde su njegovi prijatelji, vođe u Azerbejdžanu, tradicionalnom savezniku, Uzbekistanu i Libiji.
"Niko ne može gledati s visine na našu naciju, odvući našu mladost u prazninu", rekao je. ''Niko ne može mahati prstom na Tursku."
Putin je čestitao svom prijatelju, dok je američki predsednik Joe Biden tvitao kako se raduje saradnji s Erdoganom kao NATO saveznikom.
Turski predsednik želi posredovati u miru u Ukrajini, iako će nastaviti da izbegava pritisak na sankcije protiv Rusije jer Ankara veruje da su one kontraproduktivne, tvrde ljudi upoznati sa situacijom. Odbili su da se imenuju kada govore o Erdoganovom smeru razmišljanja.
Erdogan će pristati da ratifikuje kandidaturu Švedske za pridruživanje NATO-u tek nakon što prvo pogleda stokholmsko sprovođenje novog zakona o terorizmu, koji će stupiti na snagu prvog juna, rekli su izvori. Međutim, Erdogan će možda morati da balansira između oštrog pristupa i dobijanja podrške američkog Kongresa za tursku kupovinu borbenih aviona F-16 američke proizvodnje.
Turska je od Stokholma zahtevala da se obračuna s pristalicama Radničke partije Kurdistana, koja traži autonomiju i koju SAD i Evropska unija nazivaju terorističkom organizacijom, kao i njene podružnice u Siriji.
Vojna industrija
U novom mandatu od Erdogana se očekuje da će veći prioritet dati razvoju domaće odbrambene industrije kako bi ojačao regionalnu moć Turske, kažu izvori.
Ankara je poslala trupe u severnu Siriju i Irak da se bore protiv kurdskih militantnih grupa za koje kaže da predstavljaju bezbednosnu pretnju.
"Turska će svojim ekspanzionističkim inicijativama doći do tačke neodrživosti spoljne politike", rekao je Dogu Ergil, profesor emeritus političkih nauka na Univerzitetu u Ankari. ''Što se tiče ekonomije, zemlja je već u crvenoj zoni. Ili će doći do značajnih promena ili duboke društvene i političke krize - ili oba."
.webp){kind=icon}
