Jedno od najvećih curenja navodno poverljivih američkih vojnih dokumenata u poslednjih deset godina izazvalo je zvaničnu istragu ministarstva odbrane, a moglo bi i da zakomplikuje američku podršku Ukrajini neposredno pre velike ofanzive Kijeva.
Nekoliko delova dokumenata pojavilo se na društvenim mrežama tokom prethodnih nedelja, od kojih su neki navodno namenjeni samo onima koji su prošli najviše nivoe bezbednosne provere u SAD. Informacije pokrivaju širok spektar tema, od američkih procena rata u Ukrajini do obaveštajnih podataka prikupljenih o diplomatskim saveznicima.
Evo šta znamo do sada:
Šta je u dokumentima?
Prema navodima "New York Timesa" i drugih medija, prvobitni dokument koji je procurio tiče se američkih procena rata u Ukrajini napisanih u februaru i martu, uključujući procene broja žrtava na obe strane i vrstu opreme i municije koju će Kijev tražiti u budućnosti. Međutim, kako su izvestili, čini se da je najmanje jedan dokument izmenjen da bi se smanjio broj poginulih Rusa u ratu i povećao broj poginulih Ukrajinaca, što je dovelo do pitanja o pouzdanosti dokumenta.
Depositphotos
Među nedavnim curenjem podataka, bilo je i izveštaja o tome da SAD prikupljaju obaveštajne podatke o svojim diplomatskim saveznicima, uključujući Južnu Koreju, Izrael i Ukrajinu. Dokumenta takođe navodno prikazuju širok pristup SAD obaveštajnim podacima unutar ruske vlade, što bi moglo imati strašne posledice po američku špijunažu u budućnosti.
Gde su se pojavila dokumenta?
Informacije koje su procurile proteklih nedelja pojavile su se na nekoliko platformi i društvenih mreža, uključujući Twitter i YouTube.
Bellingcat, nezavisna istraživačka novinska agencija, saopštila je da su dokumenta prvobitno objavljena na manje poznatim internet stranicama, kao što su Minecraft kanal na Discordu, popularnoj aplikaciji za razmenu poruka za ljubitelje igrica.
Dokumenta su privukla veću pažnju nakon što su otkrivena i postavljena na sajtu krajnje desnice 4Chan i proruskim grupama za razmenu poruka u aplikaciji Telegram.
Šta znamo o njihovom poreklu?
Čini se da većina dokumenata predstavlja fotografije poverljivih izveštaja Pentagona sa brifinga koji deluju kao da su prethodno bili presavijeni pre nego što su slike napravljene, navodi Times. To sugeriše da ih je neko premestio, verovatno u džepu ili aktovci, sa prvobitnog mesta.
Ako su dokumenta originalna, ključno pitanje je ko ih je otkrio - a niko nema odgovor na to. Metoda cirkulacije sugeriše da ih je uzeo Amerikanac, iako to nije potvrđeno. Iako američka vlada nije zvanično potvrdila njihovu autentičnost, CNN je u nedelju izvestio da je ministarstvo pravde SAD otvorilo zvaničnu istragu o njihovom poreklu.
Da li su izbrisani sa interneta?
Pošto se dokumenta sada široko dele na internetu, malo je verovatno da se sada mogu ukloniti ili sakriti. Čini se da bar jedna velika platforma Twitter nema dovoljno apetita za brisanjem dokumenata. Milijarder koji je vlasnik platforme Elon Musk ismejao je ideju o potencijalnom uklanjanju dokumenata sa interneta u tvitu prošle nedelje. Ipak, Bela kuća je saopštila da se trude da se materijal ukloni.
Bloomberg
Kako su druge zemlje reagovale?
Ukrajina je ta dokumenta javno odbacila kao rusku dezinformaciju, a savetnik predsednika Volodimira Zelenskog rekao je za "New York Times" da su oni lažni. "Rusija pokušava da utiče na ukrajinsko društvo, seje strah, paniku, nepoverenje i sumnju", navodi se u izveštaju savetnika. "To je tipično ponašanje za njih."
Istovremeno, ruski državni medij Sputnik tvrdi da je curenje razotkrilo podele u SAD oko politike predsednika Joea Bidena u Ukrajini, dok je portparol vlade rekao za CNN da dokumenta pokazuju blisku umešanost SAD u rat u Ukrajini.
Američki saveznici su do sada sa zabrinutošću reagovali na vesti o curenju informacija, ali su istakli veru u američke vlasti da sprovedu istragu. Južnokorejska vlada, koja se pominje u curenju informacija, navela je u saopštenju u nedelju da će razgovarati o tom pitanju sa SAD, dok je australijsko ministarstvo spoljnih poslova i trgovine reklo ABC-ju da traži "dodatne informacije".
.webp){kind=icon}
