Kineski poslanici su se jednoglasno složili da Xiju Jinpingu daju treći predsednički mandat u petak, čime je završen njegov uspon do vrhovnog lidera druge najveće svetske ekonomije.
Xi je pobedio u Nacionalnom narodnom kongresu, gde je bilo 2.952 glasova za i nijedan glas protiv, što mu je zvanično omogućilo još pet godina na vlasti i što je demonstriralo nenadmašnu kontrolu nad vladajućom Komunističkom partijom. Takođe je jednoglasno pobedio 2018. godine, iste godine kada je Kina ukinula ustavne odredbe koje bi mu zabranjivale treći mandat.
Poslanici su ustali i aplaudirali Xiju dok su rezultati objavljivani u Velikoj dvorani naroda u Pekingu. Ranije je opušteno ćaskao sa najvišim zvaničnicima Lijem Qiangom, Wangom Huningom i Zhao Lejijem, dok su članovi parlamenta glasali na crvenom papiru. Očekuje se da će Li biti imenovan za premijera u subotu.
Opširnije
Predvečerje novog Hladnog rata – SAD vraća proizvodnju visoke tehnologije kući
Rusko-ukrajinski rat podstiče američku strategiju ograničenja izvoza poluprovodnika u Kinu.
19.02.2023
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom pomeren do kraja godine
Srbija se nada da će finalizirati sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom do kraja godine, rekla je premijerka Ana Brnabić.
09.03.2023
Slaba kineska inflacija ublažava pritisak na globalne cene
Smanjena je i bazna inflacija
09.03.2023
Kako preživeti doba fragmentacije
I dolar, i MMF daju daleko više koristi nego problema
07.03.2023
Kina će ispuniti ili verovatno premašiti cilj BDP-a
Najavljene i mere za vrhunsku tehnološku proizvodnju
06.03.2023
Godišnji zakonodavni skup ponovo je imenovao Xija za predsednika Centralne vojne komisije, funkciju koja ga čini načelnikom najvećih svetskih oružanih snaga u pogledu aktivnog osoblja.
Zhao Leji postao je novi vođa parlamenta. To je dalo potpredsedničku funkciju Hanu Zhengu, koji je zamenio Wanga Qishana.
Han ima iskustvo u vođenju partijske grupe koja nadgleda Hongkong. Poslednjih godina, Peking je tamo nametnuo zakon o nacionalnoj bezbednosti, zatvorio članove političke opozicije i rekonstruisao izborni sistem kako bi obezbedio lojalnima da vode finansijski centar.
Glasanje je uglavnom bilo proceduralno, pošto je Xi obezbedio svoj status u vrhu stranke koja dominira politikom u Kini na velikom kongresu u jesen. Iskoristio je taj događaj da postavi svoje saveznike na najviše partijske pozicije, istovremeno potiskujući potencijalne rivale.
Promene su efektivno odbacile pristup kolektivnog liderstva koji je Kina koristila otkako je počela njena reforma i eksperiment otvaranja kasnih 1970-ih, što je izazvalo zabrinutost među investitorima i drugima da Xi ni na koji način neće imati ograničenu moć. Bivši glavni kandidat da jednog dana vodi Kinu Hu Chunhua čak je potpuno izostavljen iz 24-članog Politbiroa stranke.
U petak je ključni pokazatelj kineskih akcija izbrisao svoje dobitke za ovu godinu, opterećen neizvesnošću u pogledu ekonomskih izgleda i nedostatkom promena iz parlamenta.
Kineski MSCI indeks je pao za čak 2,2 odsto na najniži nivo od 22. decembra. Umanjio je neke gubitke nakon objavljivanja rezultata glasanja.
Xi je iskoristio godišnji skup parlamenta ove godine da preuredi vladu kako bi se, bar kako se on nada, bolje takmičila u sve oštrijem rivalstvu sa SAD. Kina je u utorak predstavila planove za jačanje nadzora nad svojim finansijskim sistemom od 60 biliona dolara, stvaranje nove agencije za upravljanje podacima i restrukturiranje Ministarstva nauke i tehnologije.
Cilj je bio da se "bolje alociraju resursi za prevazilaženje izazova u ključnim i osnovnim tehnologijama i da brže napreduju ka većoj samopouzdanosti u nauci i tehnologiji", navodi zvanična novinska agencija Sinhua.