Skoro godinu nakon invazije koja je trebalo da potraje nedeljama, Vladimir Putin priprema novu ofanzivu na Ukrajinu, dok istovremeno priprema svoju zemlju za sukob sa SAD i njihovim saveznicima za koji očekuje da će trajati godinama.
Kremlj ima za cilj da pokaže da njegove snage mogu da povrate inicijativu nakon višemesečnog gubljenja teritorija, vršeći pritisak na Kijev i njegove pristalice da pristanu na neku vrstu primirja koje ostavlja Rusiji kontrolu nad teritorijom koju sada zauzima, tvrde zvaničnici, savetnici i drugi poznavaoci prilika.
Čak ni Putin ne može da negira slabosti vojske koju je decenijama gradio nakon što su njegove trupe izgubile više od polovine svojih početnih dobitaka u Ukrajini, naveli su izvori koji su zahtevali anonimnost. Uporni neuspesi naveli su mnoge u Kremlju da budu realističniji u pogledu svojih neposrednih ambicija, priznajući da bi čak i zadržavanje trenutne linije fronta bilo dostignuće.
Opširnije
Rat u Ukrajini zaoštrava veze između Putina i starog srpskog saveznika
Srbija pokušava da napravi distancu između Beograda i Moskve.
18.01.2023
Rat u Ukrajini je još uvek relativno niskotehnološki - bar zasada
Obe strane šalju hiljade vojnika u relativno staromodnu bitku.
12.01.2023
Nemačka će poslati Ukrajini tenkove 'leopard 2', potvrdio Scholz
Nemačka je pristala da isporuči Ukrajini 14 borbenih tenkova "leopard 2".
25.01.2023
Ofanziva već u februaru ili martu?
Putin je ipak i dalje uveren da će veće snage Rusije i spremnost da prihvati žrtve – kojih je već nekoliko desetina hiljada, više nego u bilo kom sukobu od Drugog svetskog rata prema američkim i evropskim procenama – dozvoliti da prevlada uprkos dosadašnjim neuspesima. Obnovljena ofanziva može početi već u februaru ili martu, rekli su ljudi bliski Kremlju. Njihovi komentari potvrđuju upozorenja Ukrajine i njenih saveznika da dolazi nova ruska ofanziva i sugerišu da bi mogla da počne pre nego što Kijev dobije novoobećane zalihe američkih i evropskih borbenih tenkova.
Putinova odlučnost nagoveštava još jednu smrtonosnu eskalaciju u ratu dok Kijev priprema novi pritisak da ojača svoje snage, odbacujući svaki prekid vatre koji ostavlja Rusiju na okupiranim teritorijama. Ruski lider veruje da nema alternativu osim da pobedi u sukobu koji smatra egzistencijalnim sa SAD i njihovim saveznicima, navode izvori. Novi krug mobilizacije moguć je već ovog proleća, rekli su, pošto su privreda i društvo sve više podređeni potrebama rata.
"Putin je razočaran kako stvari idu, ali nije spreman da odustane od svojih ciljeva", rekla je Tatiana Stanovaya , osnivač R. Politik, političke konsultantske kuće. "To samo znači da će ruta biti duža, krvavija i gora za sve".
Američki i evropski obaveštajni zvaničnici postavljaju pitanje da li Rusija ima resurse za novu veliku ofanzivu, čak i nakon što je prošle jeseni mobilisala dodatnih 300.000 vojnika. U međuvremenu, saveznici Ukrajine pojačavaju snabdevanje oružjem, pripremajući se da prvi put isporuče oklopna vozila i glavne borbene tenkove koji bi mogli da pomognu ukrajinskim trupama da probiju ruske linije.
Međutim, brutalni, žestoki napadi Rusije na mestima kao što je Bahmut, grad na istoku koji ima ograničenu stratešku vrednost, iscrpili su ukrajinske snage, preusmeravajući trupe i umanjujući sposobnost Kijeva da vodi ofanzivne operacije na drugim mestima, prema američkim zvaničnicima.
Nakon što su munjeviti napadi ukrajinskih snaga tokom leta i jeseni probili njene odbrambene linije, Rusija je od tada pojačala zaštitu, koristeći rovove, tenkove zamke i mine da uspori svako potencijalno napredovanje. Kremlj javno kaže da trenutno nema planova za veću mobilizaciju.
Vojna obuka se vraća
Dugoročno, Putin je odobrio planove za proširenje vojnih redova za skoro 50 odsto u narednih nekoliko godina, raspoređivanjem novih snaga u blizini Finske - koja je u procesu pridruživanja NATO-u - i u okupiranim regionima Ukrajine. Škole i univerziteti ponovo uspostavljaju kurseve vojne obuke koji su poslednji put vođeni u sovjetskoj eri dok ratne pripreme prožimaju društvo.
Ipak, neki elementi realizma o katastrofalnom učinku vojske do danas počeli su da se uvlače u strogo kontrolisane državne medije.
"Do sada su rezultati bili užasni jer Rusija uopšte nije bila spremna", rekao je Sergei Markov, politički konsultant sa bliskim vezama u Kremlju.
"To se pretvorilo u dugotrajni rat i Rusija još nema dovoljno ljudstva ili opreme da ga vodi", rekao je on. "Moramo zaustaviti ukrajinsku kontraofanzivu i osujetiti napore Zapada da nas porazi sticanjem vojne prednosti."
Ruske snage nisu pokazale sposobnost da to urade od prvih nedelja invazije, pošto su ponovo zauzele samo jedan mali grad u poslednjih šest meseci, i to po ogromnoj ceni u žrtvama. Nasuprot tome, ukrajinske trupe su stalno iznenađivale saveznike i posmatrače svojim uspesima u potiskivanju osvajača.
Putinovo poverenje u sposobnost njegove vojske da ostvari trijumf - čak i po cenu ogromnih žrtava i razaranja - odražava pogrešno tumačenje posvećenosti Zapada da odvrate njegovu agresiju, priznaju neki insajderi. SAD i njihovi saveznici su stalno povećavali snabdevanje oružjem u onim kategorijama koje su se nekada smatrale zabranjenim.
Ipak, američki i evropski vojni zvaničnici strahuju da bi se sukob uskoro mogao pretvoriti u artiljerijsku borbu u stilu Prvog svetskog rata sa uglavnom stagnirajućim linijama fronta. To je scenario koji bi mogao da ide u prilog Rusiji, sa njenom većom populacijom i vojnom industrijom.
Diplomatski, Rusija je nastojala da pridobije pristalice među nezapadnim zemljama apelima na pregovore o prekidu vatre. Čak i ljudi bliski Kremlju priznaju da je to trenutno beznadežno, s obzirom na ukrajinski zahtev da Rusija povuče svoje trupe kao uslov za bilo kakav dogovor.
Minimum koji bi Kremlj prihvatio bilo bi privremeno primirje koje bi ostavilo Rusiji kontrolu nad teritorijom koje trenutno drže njene snage kako bi dobila vreme za obnovu svojih snaga, kažu izvori. Iako ne dostiže granice regiona koje je Putin nezakonito anektirao u septembru, to bi Rusiji i dalje ostavilo veliki deo zemlje, povezujući oblasti koje je zauzimala pre rata. Kao rezultat toga, ideja je nepokrenuta sa Kijevom i njegovim saveznicima.
"Ukoliko se nešto ne promeni, gledaćemo na rat iscrpljivanja kao što je Prvi svetski rat, koji bi mogao da potraje još dugo jer obe strane veruju da je vreme na njihovoj strani", rekao je Andrey Kortunov, šef odeljenja u Savetu za međunarodne odnose Rusije koju je osnovao Kremlj. "Putin je siguran da će se ili Zapad ili Ukrajina umoriti."
Reizborni poraz 2024. američkog predsednika Joea Bidena, koji je predvodio koaliciju da podrži Ukrajinu, mogao bi doneti "više fleksibilnosti" po tom pitanju u Vašingtonu, rekao je on.
Dok je novi talas pritiska za sankcije – posebno, ograničenje cena nametnuto na izvoz ruske nafte – smanjio prihode Kremlja, to do sada nije uticalo na Putinovu sposobnost da finansira rat. Rusija i dalje ima pristup milijardama rezervi u juanima koje nisu pogođene sankcijama i koje mogu pomoći da se premosti budžetski manjak za čak 2-3 godine, smatraju ekonomisti.
I među saveznicima Ukrajine raste strah da će sukob trajati godinama.
"Ove godine bi bilo veoma, veoma teško vojno izbaciti ruske snage iz svih delova, ili onih delova Ukrajine koju je okupirala Rusija", rekao je načelnik Združenog generalštaba oružanih snaga SAD Mark Milley 20. januara nakon sastanka SAD i savezničkih ministara odbrane. "Ali mislim da će se na kraju dana ovaj rat, kao i mnogi ratovi u prošlosti, završiti za nekom vrstom pregovaračkog stola."