Penzionisani general NATO-a će nastojati da odbrani pokušaj političkog povratka bivšeg premijera i milijardera u Češkoj Republici dok nacija glasa u drugom krugu predsedničkih izbora.
Petr Pavel, koji je nekada služio kao najviši vojni oficir NATO-a, favorizovan je da pobedi u nadmetanju za šefa države nakon što je tesno pobedio bivšeg premijera Andreja Babisa, magnata u oblasti hemikalija, poljoprivrede i medija, poznatog po sukobima sa Evropskom unijom, u prvom krugu glasanja.
Pobednik će naslediti predsednika Milosa Zemana, figuru koja izaziva podele, koja se protivila saveznicima EU i podržavao Rusiju - sve dok nije izvršila invaziju na Ukrajinu - ali i podršku Kini. Ishod glasanja će potencijalno ojačati zapadno jedinstvo u borbi protiv agresije Moskve ili će označiti najnoviju evropsku pobedu populiste protiv establišmenta.
"Pavel se dugo zalagao za čvrste odnose sa NATO-om i EU", rekao je Capucine May, analitičar bezbednosne firme Verisk Maplecroft. "Izbori su poprimili geopolitički ugao, a Pavel se borio za zapadni ugao."
Dvodnevno glasanje počinje u 14 časova u petak, a biračka mesta će se zatvoriti 24 sata kasnije u subotu, a prvi preliminarni rezultati očekuju se ubrzo nakon toga.
Funkcija koju je imao pokojni komunistički disident Vaclav Havel u deceniji nakon što se Češka Republika odvojila od susedne Slovačke 1993. godine, češki predsednik je imao uticaja na formiranje kabineta i imenovanje centralnih bankara i sudija.
Većina moći pripada vladi, na čijem je čelu premijer Petr Fiala. Tokom svoja dva petogodišnja mandata, Zeman je u više navrata savijao ustavne konvencije kako bi sebi pribavio više ovlašćenja i polarizirao zemlju omalovažavajućim primedbama o muslimanskim imigrantima i LGBTQ zajednicama.
Pavel (61) čvrsto podržava ukrajinsku odbranu i sankcije EU protiv Rusije, obećao je da će vratiti kancelariju evropskim mejnstrimima, ističući svoje iskustvo u Severnoatlantskom savezu kao garanciju evroatlantske odanosti nacije. Takođe je obećao da će zauzeti manje konfrontirajući stav po domaćim pitanjima.
Kao autsajder u češkoj politici, Pavel je takođe bio primoran da odgovara na pitanja o svom članstvu u čehoslovačkoj komunističkoj partiji 1980-ih i težnjama da se pridruži vojnoj obaveštajnoj službi Varšavskog pakta. Pavel je svoju partijsku pripadnost u mladosti nazvao greškom, koju je nadoknadio služenjem u NATO vojsci.
Babis (68) traži povratak na visoku funkciju nakon što je izglasan za premijera na izborima 2021. godine. Na funkciji je stekao reputaciju po sukobu sa EU oko migracione politike i optužbi za sukob interesa u vezi sa njegovim kompanijama.
Nekadašnji pristalica bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, Babis je prihvatio antiimigracionu agendu pošto je postao jedan od najbližih evropskih saveznika mađarskog nacionalističkog lidera Viktora Orbana.
Jedan od najbogatijih Čeha, Babis, napao je Fialinu vladu jer nije pomogla građanima u najgoroj inflatornoj krizi u poslednje tri decenije. Takođe je ciljao na Pavelovo vojno poreklo kao pretnju miru, jer je zemlja u prvom planu među zemljama EU koje šalju oružje Ukrajini.
Pavel je retkost u češkoj politici, jer je pristalica usvajanja evra, dok se Babis tome oštro protivio, u skladu sa većinom Čeha koji zajedničku evropsku valutu smatraju rizikom za izvozno orijentisanu ekonomiju od 300 milijardi dolara.
.webp){kind=icon}
